Почетна / Наша тема / СРПСКИ БИЛАНС ПАДА БЕРЛИНСКОГ ЗИДА

СРПСКИ БИЛАНС ПАДА БЕРЛИНСКОГ ЗИДА

Да ли је српски биланс пада Берлинског зида само негативан? Јер шта би било да он није срушен, да се наставила биполарна подела Европе и да је заједничка јужнословенска држава опстала? Показало се да је она одржива само као аутократска и под условом да је српски чинилац, иако најснажнији, стално „обуздаван“, фрагментиран и сажиман

Прошле су три деценије од рушења Берлинског зида. За датум његовог пада узима се 9. новембар 1989. године, мада су се и пре и после тога дана десили значајни догађаји. Годинама уназад видело се да СССР не може да издржи не само трку у наоружању већ ни читаво идеолошко, пропагандно, економско и нарочито геополитичко сучељавање са САД. Окружен таласократским Rimland-ом, стално дављен „стратегијом анаконде“ и кенанистички „обуздаван“ на сваком месту и у сваком тренутку, руски „медвед“ био је затворен у кавез евроазијског Heartland-а и осуђен на пораз у Хладном рату. Касносовјетска гласност и перестројка не само да нису зауставили суноврат већ су му и допринели. Уклањање Берлинског зида представљало је симбол подизања читаве Гвоздене завесе, која се више од пола столећа спуштала кроз централну и југоисточну Европу, раздвајајући два супротстављена блока. Постало је јасно да долази крај биполарном светском систему и да се урушавају Варшавски пакт (ВУ), Савет за узајамну економску помоћ (СЕВ) и читав комунистички концепт, али и да ће се ускоро распасти и џиновска империја СССР од 22,4 милиона квадратних километара и готово 300 милиона становника. После малтешког састанка Буша (Старијег) и Горбачова децембра 1989. године само наивни су могли да помисле како се надметање две велесиле завршило нерешеним резултатом. Први председник профитирао је опипљивом експанзијом америчког „мостобрана“ према истоку Европе и глобалном супремацијом у униполарном поретку, а други је добио „шарену лажу“ обећања о мирољубивости НАТО-а и Нобелову награду за мир.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *