Почетна / Наша тема / Реч која је срушила један свет

Реч која је срушила један свет

Тридесет година од пада Берлинског зида: Онако како је, преко ноћи, посве изненада настао монструозни симбол немачке подељености и посебно Хладног рата, тако је, сасвим неочекивано, и нестао, а под његовим рушевинама нашао се читав један оштро, идеолошки, политички и војно подељени свет који је почивао, и деценијама се одржавао, на равнотежи страха (биполарност) од нуклеарне апокалипсе да би уступио место страху од неравнотеже (униполарност)

Све се, заиста, и у настанку и у нестанку фамозног Берлинског зида збивало посве неочекивано и изван „радара“ тако моћних, и свевидећих обавештајних служби, као што су америчка ЦИА и немачки БНД.
Подигнут је, преко ноћи, 13. августа 1961, чиме је и буквално „цементирана“ немачка подељеност међу ратним победницима (конференција у Потсдаму, 1945), као што је, такође преко ноћи, пао двадесет и осам година касније, 9. новембра 1989. године.
Сличности настанка и нестанка Зида се ту не завршавају. Подигнут је пред (незаустављивом) лавином пребега са источне стране на западну страну подељеног града, уз благослов и снажну потпору Москве. Срушен је, такође, пред незаустављивом лавином избеглица кад је совјетска подршка изостала.
И у једном и у другом случају Сједињене Америчке Државе су, упркос успаниченом запомагању западних Немаца да им помогну, посматрале превратничке догађаје „скрштених руку“. Ни Џон Кенеди, 1961, ни Џорџ Буш, 1989, нису хтели, ни смели, да ризикују улазак у рат са Совјетским Савезом због Берлина.

КЕНЕДИЈЕВО ПИСМО БРАНТУ „Ма колико ствар била озбиљна“, писао је Кенеди Вилију Бранту, тадашњем градоначелнику Западног Берлина, на његово дубоко разочарање, пет дана после подизања зида, „не стоје нам на располагању никакви кораци који би изнудили промену садашње ситуације… Ради се, очигледно, и у основи, о совјетској одлуци која би могла да се поништи једино ратом. Ни ви ни ми, ни било ко од наших савезника“, упозоравао је председник САД, „не можемо преузети на себе ту одговорност да због овог сукоба уђемо у рат.“
Двадесет осам година касније Џорџу Бушу прве личности Сената и Конгреса саветовале су да хитно одлети у Берлин и придружи се одушевљеној маси која је играла на зиду. Био је то, рећи ће касније, најглупљи предлог који је могао да буде дат једном америчком председнику. Само један непромишљен корак у таквој ситуацији могао је да опасно провоцира совјетске оружане снаге (а у том часу, подсетимо, на источнонемачком тлу било је више од четири стотине хиљада војника). Постоје ситуације у којима је паметније понашати се уздржано.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Један коментар

  1. Sta reci a ne preterati.Ruisenje zida je i simbolicno pocetak rusenja civilizacije.Niti manjeg dogadjaja niti vece pompe i zamlacivanja ovog uveliko vec zamlacenog i obezglavljkenog coveka.Nemacka je odigrala svoje uloge i vise nikada nece imati uticaj na svetska zbivanja.To sto sada prividno glumi nekakvu silu je samo ispunjavanje naloga okupatora koji im nece dozvoliti da se tajko nonsalantno i jeftino izvuku kao sto su im Rusi dozvolili.Mozda je pad zida jedina pozitivna stvar koju je Gorbacov nesvesno ucinio,jer je to potpuno ogolilo zapadni trulez i izbilo adut zapadu u nadmetanju sa Rusijom.Ne postoji ta sila koja moze ugroziti Rusiju,a sto je bio prevashodni cilj i zadatak ujedinjene nemacke.Ja sam ubvedjen da Rusija sa zapadom vise nece ratovati.ne zato sto to zapad nebi pokusao vec sto zapad nema i zivui silu ni tehniku da bi se u tako nesto upustio.Ovaj uvoz izbeglica koji je verovatno trebao da stvori tu topovsku hranu za istok rasturice ceo mzapad.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *