Почетна / Свет / Оживљавање (не)довршене приче о репарацијама

Оживљавање (не)довршене приче о репарацијама

Дуг који морално (а и правно?) не застарева: Захтеви за плаћање ратне одштете, испостављени Немачкој за сада (само) с грчке и пољске стране, добијају посебну политичку тежину у часу обележавања 80. годишњице од почетка Другог светског рата. А у том контексту и наша (готово заборављена) и фамозна „Брионска формула“, око чијег правог значења се својевремено много нагађало и спекулисало

Историјске околности, и не само оне, чине предстојеће путовање немачког шефа државе Франка Валтера Штајнмајера у Варшаву (31. август – 1. септембар) посебно деликатним: 1. септембра пре 80 година почео је Други светски рат, најстравичнији у историји, управо нацистичким, разарајућим и пустошним, нападом на Пољску.

ХОД ПО МУКАМА Иако је Штајнмајер иницијативом (прошле године) да се ова годишњица (а свака је, посебно оне „округле“, за Немце, и посебно за њихове најодговорније политичаре, велико и тешко искушење) заједнички обележи на пољском тлу – где би у исто време били и гост и домаћин – покушао да, колико-толико, неутралише негативне набоје и неизбежне реминисценције, биће то опет, и неизбежно, његов „ход по мукама“.
У програму Штајнмајеровог боравка је, најпре, заједничка посета, у цик зоре, са домаћином, пољским председником Анджејом Дудом, Вилну, првој жртви нацистичког разарајућег бомбардовања, вароши без војске и индустрије, тада на само двадесетак километара од немачке границе, сада у дубини пољске територије пошто је пољска граница осетно померена на запад после рата. Немачки председник ће потом, уз друге званице, у Варшави присуствовати централним свечаностима уприличеним поводом велике (и трагичне) годишњице.

ВАРНИЧАВЕ ТЕМЕ Званични односи Берлина и Варшаве су последњих година, посебно након (апсолутне) победе на парламентарним изборима 2015. евроскептичне Партије правде и права Јарослава Качинског, упадљиво захладили. Политичка варничења почела су, истина, знатно раније, а кулминирала су у канцеларско време Герхарда Шредера због руско-немачког енергетског пројекта „Северни ток“. Гневни Пољаци су га упоређивали с оним, не само по њих, трагичним споразумом између Хитлера и Стаљина!
Садашњи (високи) гост Пољске био је у то време шеф канцеларовог уреда. У међувремену се само увећавао број варничавих тема и проблема, укључујући, дакако, „Северни ток 2“. Једна од њих, посебно запаљива, темпирана (нимало случајно) пред обележавање осамдесете годишњице Хитлеровог похода на Пољску, управо је „на столу“: питање неизмиреног немачког дуга на рачун ратне одштете.
Њу је, иако још не у форми званичног захтева, политички лансирао пољски шеф дипломатије Јацек Чапутович. Није праведно, упозорио је министар, да је земља која је у рату, у односу на број становника, највише страдала (шест милиона убијених, од тога три милиона пољских Јевреја) а најмање добила.
Пољска је и раније потезала (безуспешно) ову тему. Сада једна посебна парламентарна комисија, уз помоћ експерата, своди рачун – Немачка би требало да плати Пољској између осам стотина милијарди и билион евра!

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *