Почетна / Фељтон / Англо-амерички допринос судбини Jугославије 1941–1945 (5)

Англо-амерички допринос судбини Jугославије 1941–1945 (5)

Пише Срђа Трифковић

Београдска издавачка кућа „Катена мунди“ недавно је објавила књигу Историја једне утопије: 100 година од стварања Југославије. Двотомни зборник радова најеминентнијих домаћих аутора издавачки је подухват који је јавност већ оценила као веома важан догађај за српску културу и историографију. Издавач напомиње да је ово дело рађено „са дубоким пијететом према милионским жртвама које је наш народ положио у стварању и одбрани југословенске заједнице, уз истовремено уважавање потребе за сагледавањем и преиспитивањем модерне српске политике, за откривањем и апострофирањем константи које је одређују, како у претходних сто година, тако и данас“. Печат из Зборника, у неколико наставака, објављује део текстова чији су аутори врхунска пера српске науке и друштвене теорије.

Првог маја 1941, након што је Краљевина Југославија брутално нападнута, окупирана и раскомадана, Рузвелт пише Черчилу да га такав исход на Балкану ни најмање не брине: „Лично нисам онерасположен даљим ширењем Немачке на додатне велике територије. Мало је сировина у свима њима заједно – недовољно да оправда и компензује велике окупационе снаге“

У сагледавању улоге западних савезника у збивањима у Југославији и око ње током Другог светског рата, кључну полазну тачку представља британски допринос чину од 27. марта 1941. Нема извора нити исказа који указују на свестрану анализу војних и политичких сценарија и последица тог чина у британским институцијама које су помогле његовом извршењу. Те последице убрзо су се показале фаталним по британске позиције у Грчкој. Дугорочни исход такође није био у интересу немачких противника.
Две године касније, суочени са изузетно сложеним проблемима у окупираној Југославији и око ње, доносиоци одлука у британским институцијама испољили су истоветну несклоност свестраној анализи војностратешких и политичких последица својих потеза. Ти потези допринели су јачању комунистичког покрета у Југославији. Тај се пропуст показао ништа мање контрапродуктивним од пуча 27. марта. Нити је послератна судбина Југославије била у првом плану разматрања англоамеричких планера, међутим, нити је средоземно ратиште имало значај коме су се надали поборници индиректне стратегије заокруживања нацистичке тврђаве са југоистока.
Утицај западних, а пре свега британских војних и обавештајних фактора на исход грађанског рата у Југославији 1941–1945. био је велики, али не и пресудан. Као и другде у источној и централној Европи, тако су на крају и у југословенском подручју време продора и темпо напредовања Црвене армије одиграли пресудну улогу.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању
Наставиће се

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *