Си Ђинпинг за почетнике

За друштва која не извозе демократију много је важнија будућа кинеска пројекција развоја, него јалов ламент над бројем тамошњих председничких мандата. Такође, из западног угла тешко је разумети мисао и менталитет кинеског друштва и разлоге због којих је практично неограничена владавина њима сасвим прихватљива

Становница Пекинга родом са Балкана доживела је занимљиву анегдоту. Дечак из бољестојеће породице, ком држи часове енглеског језика, решио је једном приликом да је импресионира. На крају часа поверио јој је да је његов отац врло важан у Кини.

„Знаш, Си Ђинпинг је први, он је император. Мој отац је 15. по реду“, рекао је малишан, не без поноса. Сличан утисак оставио је на аутора ових редова и интервју са Кунг Десин, припадницом 77. генерације директних Конфучијевих потомака. Ова млада, лепа и продуховљена дама, при томе врло успешна позоришна редитељка, рекла је да је поносна што је у прилици да служи својој држави. Да не буде забуне, реч је о широко образованој особи која је пропутовала планету уздуж и попреко и чије су представе игране у свим деловима света.

Извесна империјална култура, па и сама традиција у смислу органске историјске повезаности модерне Кине са претходним државним формацијама онога што називамо кинеском цивилизацијом, присутна је до данас у тој земљи. Кинези су одани хијерархији на начин који је азијски особен и који често не можемо да појмимо у потпуности. Та вертикална спона друштва тамо је главна оса општег друштвеног замајца, а кинески утицај се данас, захваљујући том замајцу, протеже до простора на којима се читају романи Мо Јена, продају „Хуавеј“, „Леново“ и „Сјаоми“ уређаји, једе кинеска храна, јуре кинески супербрзи возови и гради инфраструктура кредитима Ексим банке. Дакле, до безмало сваког кутка планете.

[restrict]

УСТАВНЕ ПРОМЕНЕ С ДРУГЕ СТРАНЕ ОГЛЕДАЛА Свекинески народни конгрес у недељу је, са 2.958 гласова за, два против и три уздржана, усвојио амандмане на устав које је предложио Централни комитет КП Кине. Укинуто је ограничење на два председничка мандата, а у устав су унете још неке промене о којима вреди говорити, али су остале у потпуној сенци мандатског питања.

За друштва која не извозе демократију много је важнија будућа кинеска пројекција развоја, до 2049. или од 2021. до 2121. године, од јаловог ламента над бројем тамошњих председничких мандата.

Искуство, наиме, говори да када кинеску миљу, звану ли, директно транспонујемо у метрички систем неминовно добијемо погрешан резултат. Како је кинеска миља кроз различите епохе кинеске историје често мењала математичку вредност, за наизглед просту операцију сабирања и множења потребна су, у ствари, шира знања од пуких математичких. Тако је и у овом случају, па на ово не треба гледати из западњачког угла.

Неки од најмоћнијих кинеских вођа уопште нису заузимали кључне државне и партијске позиције, па су ипак водили земљу, премда је кинеска уставна једначина говорила другачије. Сличне примере можемо лако пронаћи и на другим местима, с тим што снажно лидерство у Кини поприма неку врсту признања, озваничења или чак форме.

Читајући ових дана коментаре по друштвеним мрежама, неко са стране лако би закључио да ми у Србији уопште не кубуримо са униформним гласањем и да сваки овдашњи политички легализам не води директно у политичку пензију.

Али пођимо редом. Осим што је председник НР Кине од 14. марта 2013. године, Си Ђинпинг (1935) је и генерални секретар Централног комитета КП Кине од 15. новембра 2012. и председник Централне војне комисије НР Кине, такође од 14. марта 2013. године (на челу партијске Централне војне комисије налази се од 15. новембра 2012). То су три основне системске тачке ослонца власти појединца у Кини, од којих је само место председника државе било временски ограничено на два мандата. Сматра се да би Си Ђинпинг и без уставних промена релативно лако задржао кључан утицај у држави након истека свог другог председничког мандата, који му је, узгред буди речено, тек почео.

Кинески политички систем није у свакој историјској епохи читљив на исти начин, баш као што то није била, овде илустративно поменута, кинеска миља. На пример, Денг Сјаопинг, неприкосновени отац кинеских реформи, које су земљу довеле до самог врха светске економије, никада није био шеф државе или генерални секретар КП Кине. Био је министар финансија (1953–1954), први потпредседник владе, односно Државног савета (1975–1983), председник Националног комитета Свекинеске народне политичке консултативне конференције (1978 – 1983), председник Централне војне комисије НР Кине (1983–1990), партијске Централне војне комисије (1981–1989) и Централне саветодавне комисије КП Кине (1982–1987). Упркос томе, одлучно је повео и водио земљу путем реформи.

У Кини постоји израз за неприкосновеног вођу (Zuigao lingdao ren), са највишим утицајем у земљи, а који не мора да одговара његовим формалним позицијама и овлашћењима. Пример Денг Сјаопинга у том смислу је најочитији. Поред њега неспорни врховни вођа био је Мао Цедунг. Уз њих двојицу, по снажном утицају на државу и водеће структуре партије, пре Си Ђинпинга, издвајали су се Хуа Гуофенг, Ђијанг Цемин и Ху Ђинтао.

Данас Шен Чуњао, актуелни председник Комисије за законодавне послове Сталног комитета Свекинеског народног конгреса, на пример, сматра да је ревизија трајања председничких мандата корисна за трајан мир и стабилност Кине. Тројни систем управљања, сада персонализован у Си Ђинпингу, показао се, по његовом мишљењу, успешним, ефикасним и кључним, а уставне промене ће га ојачати, тим пре што Си Ђинпинга још од октобра 2016. године кинески партијски, а са њима и државни органи називају сржним лидером или лидером у језгру (Core leader) Централног комитета КП Кине.

У Пекингу је октобра 2016. одржан састанак највиших званичника иза затворених врата. Наглашена је важност колективног вођства. Према саопштењу издатом после састанка, систем колективног руковођења увек мора да буде поштован. Тај систем, по слову саопштења, не треба да наруши било која организација или појединац у било којим околностима и из било ког разлога. Сви чланови партије, према истом саопштењу, треба да се блиско уједине око Централног комитета КП Кине са Си Ђинпингом у његовом језгру. Чини се да суштина промовисања Си Ђинпинга као сржног лидера лежи у самој кинеској дефиницији лидера у језгру.

Већ тада се у дипломатским круговима у Пекингу могло чути понешто од прогноза да ће у блиској будућности бити укинуто ограничење трајања председничких мандата. Стив Цанг, професор упоредних студија на Универзитету у Нотингему, још онда је најавио такву могућност као извесну.

Сматра се да је поменуту кованицу (сржни лидер, вођа у језгру…) смислио Денг Сјаопинг који је, наводно, рекао да су Мао Цедунг, он и Ђијанг Цемин били такви лидери.

МЛАДОСТ НА СЕЛУ Августа 2014. године у Пекингу је одржан симпозијум посвећен 110. годишњици рођења Денг Сјаопинга. Си Ђинпинг је тада рекао да је најважнија политичка и теоријска заоставштина Денг Сјаопинга социјализам са кинеским карактеристикама који су створили народ и КП Кине. „Даћемо све од себе како бисмо реформисали слабе и неодрживе области. Учићемо из добрих искустава међународне заједнице, али никада нећемо слепо копирати искуства других“, саопштио је тада кинески председник.

Личност најмоћнијег кинеског лидера, уз Мао Цедунга и Денг Сјаопинга, сасвим посвећеног оригиналном кинеском маршу кроз историју, немогуће је разумети без познавања његових основних биографских података.

Си Ђинпинг је једини кинески председник са титулом доктора наука. Дипломирао је хемијски инжењеринг на Цингхуа универзитету у Пекингу (1975–1979). За председника НР Кине изабран је 14. марта 2013. са 2.952 гласа за, једним гласом против и три уздржана. За главног такмаца Си Ђинпингу у трци за прво место у кинеској партији и држави сматран је Бо Силај, партијски руководилац из Чунгћинга, који је политичку каријеру окончао у затвору, након афере са убиством Британца Нила Хејвуда, повезаности са корупцијом и одласка главног полицајца Ванг Лиђуна тим поводом у амерички конзулат у Ченгдуу.

Вашингтон пост Си Ђинпинга је описао као прагматичног, озбиљног, опрезног, скромног и вредног лидера, који обе ноге држи на земљи. Медији су га називали „Господин Чисти“ (Mr Clean), због беспоштедне борбе против корупције коју је одмах истакао у први план („Ловићемо подједнако тигрове и муве“). Године 2014. покренуо је широку правну реформу у циљу сузбијања корупције. Реформе су подразумевале већу улогу устава у државним пословима и транспарентности у поступцима примене закона.

Главну проверу, уочи ступања на чело државе, Си Ђинпинг је имао током организације пекиншке олимпијаде 2008. године, чију је припрему предводио.

Његов отац Си Џунгсун 1962. године био је оптужен за предвођење антипартијске групе. Смењен је са свих функција и послат на рад у фабрику за време Културне револуције. Били су то најтежи тренуци за породицу.

Од 1969. до 1975. године млади Си Ђинпинг је живео у селу Љангђијахе у провинцији Шаанси. Сматра се да је власт Мао Цедунга послала око тридесет милиона младих људи из градова да упознају тешкоће живота на селу.

Према сведочењу Лу Ненџунга који је 2011. имао 80 година, у чијем је домаћинству живео данашњи кинески председник, Си Ђинпинг је непрекидно читао, све док не би заспао. Дом у ком је Си Ђинпинг боравио је уређен лагум, укопан у порозан обронак брда. Ово домаћинство данас радо посећују новинари и туристи.

„Био је веома различит од нас“, сведочио је Лу Ненџунг. „Његов изглед био је другачији, као и говор. У почетку нисмо могли да разумемо његов пекиншки изговор, нити је он у почетку разумео нас.“

Када је отишао на студије у Пекинг и касније постао челник провинције Фуђијан, Си Ђинпинг није заборавио породицу у којој је боравио три године. Наставио је да јој помаже, а према речима Лу Ненџунга новчано је помогао сложену операцију ноге његовог сина.

Остало је забележено да је његова соба у лагуму убрзо постала место окупљања људи свих генерација. Разговарали су о различитим темама, а ускоро је по савете почео да долази и секретар локалне партијске организације, уз образложење да су млади видели свет и да сигурно знају више од њега.

Остало је историја пред нама.    

ДОСТОЈЕВСКИ ДУБЉИ, ТОЛСТОЈ СВЕОБУХВАТНИЈИ

Према чланку објављеном у кинеском Глобал тајмсу Си Ђинпинг, сагласно тврдњи његових домаћина у селу Љангђијахе, радо чита и ужива у класичним делима. Одрастао је слушајући приче о Јуе Феију, хероју из доба династије Сунг које му је поклонила мајка.

Омиљени песник му је Фенг Менглунг, који је живео у доба династије Минг.

У Љангђијахеу је прочитао „Црвено и црно“ и „Рат и мир“. Си Ђинпинг је прочитао све руске класике. Воли Пушкина, Љермонтова, Шолохова и Толстоја.

„Достојевски је најдубљи руски писац, а Толстој је најсвеобухватнији. Када би их поредио, рекао бих да ми се више допада Толстој.“

Према властитом сведочењу, у једном тренутку живота био је инспирисан књигом Николаја Чернишевског „Шта да се ради“. Са пријатељима је зато ходао по киши и снегу, туширао се хладном водом и спавао на кревету без душека, покушавајући да очеличи карактер.

ОТАЦ ПРЕПОРОДИО ПРОВИНЦИЈУ ГУАНГДУНГ

Отац садашњег кинеског председника Си Џунгсун био је саборац Мао Цедунга и истакнути члан КП Кине у време рата. Седамдесетих година прошлог века био је један од кључних људи који су изнели препород провинције Гуангдунг, стварајући на југу Кине, уз Хонгклонг и Макао, слободне економске зоне. Данас је тај део Кине један од најснажнијих мотора кинеске привреде.

Уз друге дужности, био је потпредседник Сталног комитета Свекинеског народног конгреса.

КИНА ДОПРИНОСИ РАСТУ СВЕТСКОГ БДП-а СА 30 ОДСТО

Када је национално поверење у Си Ђинпинга у питању, не треба заборавити ни привредна достигнућа његове владавине. Бруто домаћи производ Кине за пет година је увећан са 54 на 82,7 билиона јуана, уз просечан годишњи раст од 7,1 одсто. Кинески БДП чини 15 одсто светског и са тридесет посто доприноси расту светске привреде.

Почетком овог месеца Елон Маск, оснивач компанија „Спејс икс“ и „Тесла“, на твитеру је објавио да Кина сто пута брже развија инфраструктуру од САД. Повод за његово оглашавање била је изградња железничке станице Лунгјен у кинеској провинцији Фуђијан коју је 1.500 радника, уз помоћ 23 машине, у потпуности изградило за девет часова.

„КИНА НЕ ИЗВОЗИ РЕВОЛУЦИЈУ“

Марта 2008. године Си Ђинпинг је изабран за потпредседника НР Кине. Током посете Мексику изјавио је да постоје досадни странци, пуних стомака, који не раде ништа друго него упиру прстом у Кину. „Прво, Кина не извози револуцију. Друго, Кина не извози глад и сиромаштво. Треће, Кина не долази да изазива главобоље. Шта још треба рећи?“, рекао је тада Си Ђинпинг.

МИСЛИ СИ ЂИНПИНГА

Осигурати вођство КП Кине

Неопходно је да се придржавамо вођства партије над свим радом. Између партије, владе, војске, људи, академије и свих кругова, партија води све.

 

Приступ заснован на људима

Људи су творци историје, као и темељних сила које одређују будућност и судбину партије и земље. Морамо се придржавати главне позиције народа, придржавати се изградње партије која служи интересима јавности и управља земљом за људе.

 

Продубљење реформе

Неопходно је придржавати се свеобухватног продубљења реформи. Само социјализам може спасти Кину, а само реформа и отварање могу развити Кину, развити социјализам и развити марксизам.

 

Нове развојне идеје

Потребно је придржавати се нових развојних концепата, развој је темељ и кључ за решавање свих проблема наше земље. Развој мора бити научни развој, а ми морамо и даље остати у непопустљивој реализацији концепата иновативног, усаглашеног, зеленог, отвореног и заједничког развоја.

 

Представничке институције

Инсистирање на органској комбинацији партијског вођства, људи као господара земље и владавине земљом на основу права, неизбежан су услов за политички развој социјализма. Морамо се придржавати политичког пута развоја социјализма са кинеским карактеристикама, подржавати и усавршавати народни конгресни систем, вишестраначку сарадњу и политичке консултације под вођством КП Кине, систем регионалних етничких аутономија и систем масовне самоуправе на локалном нивоу.

 

Владавина права

Начело свеобухватног управљања нацијом у складу са владавином права је суштина и важна гаранција социјализма са кинеским карактеристикама. Морају се уложити велики напори да се продуби реформа правосудног система и побољша квалитет владавине права и квалитета моралности читаве нације.

 

Социјалистичке вредности

Поверење у нашу културу је основна, дубока и трајна сила развоја земље и нације. Потребно је придржавати се марксизма и чврсто подстицати велики идеал комунизма и заједнички идеал социјализма са кинеским карактеристикама. Морамо да култивишемо и примењујемо основне социјалистичке вредности и наставити да јачамо иницијативу и право говора у идеолошком пољу.

 

Социјална заштита

Унапређење живота и благостања људи је примарни циљ развоја. Морамо изградити сигурну Кину, јачати и иновирати социјалну управу, одржати друштвену хармонију и стабилност, осигурати дугорочан мир, ред и стабилност у земљи и осигурати да људи буду задовољни својим животима и пословима.

 

Коегзистенција с природом

Морамо успоставити и практиковати филозофију по којој су чисте воде и бујне планине непроцењива имовина, подржати основну националну политику очувања енергије и заштите животне средине, третирати еколошко окружење као што третирамо сам живот, координирамо систематским управљањем планинама, водама, шумама, пољима, језерима и равницама… Изградити прелепу Кину, стварати добру производну и животну средину за људе и допринети глобалној еколошкој безбедности.

 

Јачање националне безбедности

Неопходно је да се придржавамо свеобухватног концепта националне безбедности. Координација развоја и сигурности, јачање свести о несрећама и припрема за опасности у време мира главна су начела партије док управља државним пословима.

Партијска контрола војске

Неопходно је да се придржавамо апсолутног вођства партије над народним оружаним снагама. Морамо се придржавати изградње оружаних снага кроз политички рад, јачати их кроз реформу, оживљавати кроз науку и технологију и управљати њима у складу са законом.

 

Потврдити национално јединство

О Хонгконгу и Макау: Неопходно је да се придржавамо принципа једна земља, два система и да подстакнемо поновно уједињење земље. Одржавати дугорочан напредак и стабилност Хонгконга и Макаа и остваривати потпуно поновно национално спајање је неизбежан услов за остварење велике обнове кинеске нације.
О Тајвану: Морамо да се придржавамо принципа једне Кине и консензуса из 1992. године, подстичемо миран развој у односима између две обале Тајванског мореуза, продубљујемо економску сарадњу и размену у области културе, подстичемо сународнике са обе стране, заједнички се супротстављајући свим сепаратистичким активностима и заједнички настојати да се оствари велика обнова кинеске нације.
Према принципу једна земља, два система, Кина омогућава Хонгконгу и Макау висок степен аутономије и очување властитих економских и друштвених система. Консензус из 1992. године односи се на Тајван и копнени део земље који се слажу да постоји једна Кина, али имају своје тумачење онога шта то значи.
Тајван је острво које се налази преко уског мореуза посматрано са кинеског копна и у свим практичним погледима је самостално од 1950. године. Међутим, Кина га сматра за побуњену регију који се мора сјединити са копном под принципом једне Кине.

 

Заједничка људска судбина

Сан кинеског народа је уско повезан са сновима других народа света. Остварење кинеског сна је неодвојиво од мирног међународног окружења и стабилног међународног поретка. Морамо увек бити градитељи светског мира, доприносити глобалном развоју и бити бранитељ међународног поретка.

 

Партијска дисциплина

Морамо ојачати унутрашњу партијску супервизију, развити позитивну и здраву унутрашњу партијску политичку културу, свеобухватно прочистити политичку екологију унутар странке, одлучно исправити све врсте нездравих тенденција, сузбити корупцију нултом толеранцијом… и увек одржавати тесне везе са народним масама.

[/restrict]

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *