Si Đinping za početnike

Za društva koja ne izvoze demokratiju mnogo je važnija buduća kineska projekcija razvoja, nego jalov lament nad brojem tamošnjih predsedničkih mandata. Takođe, iz zapadnog ugla teško je razumeti misao i mentalitet kineskog društva i razloge zbog kojih je praktično neograničena vladavina njima sasvim prihvatljiva

Stanovnica Pekinga rodom sa Balkana doživela je zanimljivu anegdotu. Dečak iz boljestojeće porodice, kom drži časove engleskog jezika, rešio je jednom prilikom da je impresionira. Na kraju časa poverio joj je da je njegov otac vrlo važan u Kini.

„Znaš, Si Đinping je prvi, on je imperator. Moj otac je 15. po redu“, rekao je mališan, ne bez ponosa. Sličan utisak ostavio je na autora ovih redova i intervju sa Kung Desin, pripadnicom 77. generacije direktnih Konfučijevih potomaka. Ova mlada, lepa i produhovljena dama, pri tome vrlo uspešna pozorišna rediteljka, rekla je da je ponosna što je u prilici da služi svojoj državi. Da ne bude zabune, reč je o široko obrazovanoj osobi koja je proputovala planetu uzduž i popreko i čije su predstave igrane u svim delovima sveta.

Izvesna imperijalna kultura, pa i sama tradicija u smislu organske istorijske povezanosti moderne Kine sa prethodnim državnim formacijama onoga što nazivamo kineskom civilizacijom, prisutna je do danas u toj zemlji. Kinezi su odani hijerarhiji na način koji je azijski osoben i koji često ne možemo da pojmimo u potpunosti. Ta vertikalna spona društva tamo je glavna osa opšteg društvenog zamajca, a kineski uticaj se danas, zahvaljujući tom zamajcu, proteže do prostora na kojima se čitaju romani Mo Jena, prodaju „Huavej“, „Lenovo“ i „Sjaomi“ uređaji, jede kineska hrana, jure kineski superbrzi vozovi i gradi infrastruktura kreditima Eksim banke. Dakle, do bezmalo svakog kutka planete.

[restrict]

USTAVNE PROMENE S DRUGE STRANE OGLEDALA Svekineski narodni kongres u nedelju je, sa 2.958 glasova za, dva protiv i tri uzdržana, usvojio amandmane na ustav koje je predložio Centralni komitet KP Kine. Ukinuto je ograničenje na dva predsednička mandata, a u ustav su unete još neke promene o kojima vredi govoriti, ali su ostale u potpunoj senci mandatskog pitanja.

Za društva koja ne izvoze demokratiju mnogo je važnija buduća kineska projekcija razvoja, do 2049. ili od 2021. do 2121. godine, od jalovog lamenta nad brojem tamošnjih predsedničkih mandata.

Iskustvo, naime, govori da kada kinesku milju, zvanu li, direktno transponujemo u metrički sistem neminovno dobijemo pogrešan rezultat. Kako je kineska milja kroz različite epohe kineske istorije često menjala matematičku vrednost, za naizgled prostu operaciju sabiranja i množenja potrebna su, u stvari, šira znanja od pukih matematičkih. Tako je i u ovom slučaju, pa na ovo ne treba gledati iz zapadnjačkog ugla.

Neki od najmoćnijih kineskih vođa uopšte nisu zauzimali ključne državne i partijske pozicije, pa su ipak vodili zemlju, premda je kineska ustavna jednačina govorila drugačije. Slične primere možemo lako pronaći i na drugim mestima, s tim što snažno liderstvo u Kini poprima neku vrstu priznanja, ozvaničenja ili čak forme.

Čitajući ovih dana komentare po društvenim mrežama, neko sa strane lako bi zaključio da mi u Srbiji uopšte ne kuburimo sa uniformnim glasanjem i da svaki ovdašnji politički legalizam ne vodi direktno u političku penziju.

Ali pođimo redom. Osim što je predsednik NR Kine od 14. marta 2013. godine, Si Đinping (1935) je i generalni sekretar Centralnog komiteta KP Kine od 15. novembra 2012. i predsednik Centralne vojne komisije NR Kine, takođe od 14. marta 2013. godine (na čelu partijske Centralne vojne komisije nalazi se od 15. novembra 2012). To su tri osnovne sistemske tačke oslonca vlasti pojedinca u Kini, od kojih je samo mesto predsednika države bilo vremenski ograničeno na dva mandata. Smatra se da bi Si Đinping i bez ustavnih promena relativno lako zadržao ključan uticaj u državi nakon isteka svog drugog predsedničkog mandata, koji mu je, uzgred budi rečeno, tek počeo.

Kineski politički sistem nije u svakoj istorijskoj epohi čitljiv na isti način, baš kao što to nije bila, ovde ilustrativno pomenuta, kineska milja. Na primer, Deng Sjaoping, neprikosnoveni otac kineskih reformi, koje su zemlju dovele do samog vrha svetske ekonomije, nikada nije bio šef države ili generalni sekretar KP Kine. Bio je ministar finansija (1953–1954), prvi potpredsednik vlade, odnosno Državnog saveta (1975–1983), predsednik Nacionalnog komiteta Svekineske narodne političke konsultativne konferencije (1978 – 1983), predsednik Centralne vojne komisije NR Kine (1983–1990), partijske Centralne vojne komisije (1981–1989) i Centralne savetodavne komisije KP Kine (1982–1987). Uprkos tome, odlučno je poveo i vodio zemlju putem reformi.

U Kini postoji izraz za neprikosnovenog vođu (Zuigao lingdao ren), sa najvišim uticajem u zemlji, a koji ne mora da odgovara njegovim formalnim pozicijama i ovlašćenjima. Primer Deng Sjaopinga u tom smislu je najočitiji. Pored njega nesporni vrhovni vođa bio je Mao Cedung. Uz njih dvojicu, po snažnom uticaju na državu i vodeće strukture partije, pre Si Đinpinga, izdvajali su se Hua Guofeng, Đijang Cemin i Hu Đintao.

Danas Šen Čunjao, aktuelni predsednik Komisije za zakonodavne poslove Stalnog komiteta Svekineskog narodnog kongresa, na primer, smatra da je revizija trajanja predsedničkih mandata korisna za trajan mir i stabilnost Kine. Trojni sistem upravljanja, sada personalizovan u Si Đinpingu, pokazao se, po njegovom mišljenju, uspešnim, efikasnim i ključnim, a ustavne promene će ga ojačati, tim pre što Si Đinpinga još od oktobra 2016. godine kineski partijski, a sa njima i državni organi nazivaju sržnim liderom ili liderom u jezgru (Core leader) Centralnog komiteta KP Kine.

U Pekingu je oktobra 2016. održan sastanak najviših zvaničnika iza zatvorenih vrata. Naglašena je važnost kolektivnog vođstva. Prema saopštenju izdatom posle sastanka, sistem kolektivnog rukovođenja uvek mora da bude poštovan. Taj sistem, po slovu saopštenja, ne treba da naruši bilo koja organizacija ili pojedinac u bilo kojim okolnostima i iz bilo kog razloga. Svi članovi partije, prema istom saopštenju, treba da se blisko ujedine oko Centralnog komiteta KP Kine sa Si Đinpingom u njegovom jezgru. Čini se da suština promovisanja Si Đinpinga kao sržnog lidera leži u samoj kineskoj definiciji lidera u jezgru.

Već tada se u diplomatskim krugovima u Pekingu moglo čuti ponešto od prognoza da će u bliskoj budućnosti biti ukinuto ograničenje trajanja predsedničkih mandata. Stiv Cang, profesor uporednih studija na Univerzitetu u Notingemu, još onda je najavio takvu mogućnost kao izvesnu.

Smatra se da je pomenutu kovanicu (sržni lider, vođa u jezgru…) smislio Deng Sjaoping koji je, navodno, rekao da su Mao Cedung, on i Đijang Cemin bili takvi lideri.

MLADOST NA SELU Avgusta 2014. godine u Pekingu je održan simpozijum posvećen 110. godišnjici rođenja Deng Sjaopinga. Si Đinping je tada rekao da je najvažnija politička i teorijska zaostavština Deng Sjaopinga socijalizam sa kineskim karakteristikama koji su stvorili narod i KP Kine. „Daćemo sve od sebe kako bismo reformisali slabe i neodržive oblasti. Učićemo iz dobrih iskustava međunarodne zajednice, ali nikada nećemo slepo kopirati iskustva drugih“, saopštio je tada kineski predsednik.

Ličnost najmoćnijeg kineskog lidera, uz Mao Cedunga i Deng Sjaopinga, sasvim posvećenog originalnom kineskom maršu kroz istoriju, nemoguće je razumeti bez poznavanja njegovih osnovnih biografskih podataka.

Si Đinping je jedini kineski predsednik sa titulom doktora nauka. Diplomirao je hemijski inženjering na Cinghua univerzitetu u Pekingu (1975–1979). Za predsednika NR Kine izabran je 14. marta 2013. sa 2.952 glasa za, jednim glasom protiv i tri uzdržana. Za glavnog takmaca Si Đinpingu u trci za prvo mesto u kineskoj partiji i državi smatran je Bo Silaj, partijski rukovodilac iz Čungćinga, koji je političku karijeru okončao u zatvoru, nakon afere sa ubistvom Britanca Nila Hejvuda, povezanosti sa korupcijom i odlaska glavnog policajca Vang Liđuna tim povodom u američki konzulat u Čengduu.

Vašington post Si Đinpinga je opisao kao pragmatičnog, ozbiljnog, opreznog, skromnog i vrednog lidera, koji obe noge drži na zemlji. Mediji su ga nazivali „Gospodin Čisti“ (Mr Clean), zbog bespoštedne borbe protiv korupcije koju je odmah istakao u prvi plan („Lovićemo podjednako tigrove i muve“). Godine 2014. pokrenuo je široku pravnu reformu u cilju suzbijanja korupcije. Reforme su podrazumevale veću ulogu ustava u državnim poslovima i transparentnosti u postupcima primene zakona.

Glavnu proveru, uoči stupanja na čelo države, Si Đinping je imao tokom organizacije pekinške olimpijade 2008. godine, čiju je pripremu predvodio.

Njegov otac Si Džungsun 1962. godine bio je optužen za predvođenje antipartijske grupe. Smenjen je sa svih funkcija i poslat na rad u fabriku za vreme Kulturne revolucije. Bili su to najteži trenuci za porodicu.

Od 1969. do 1975. godine mladi Si Đinping je živeo u selu Ljangđijahe u provinciji Šaansi. Smatra se da je vlast Mao Cedunga poslala oko trideset miliona mladih ljudi iz gradova da upoznaju teškoće života na selu.

Prema svedočenju Lu Nendžunga koji je 2011. imao 80 godina, u čijem je domaćinstvu živeo današnji kineski predsednik, Si Đinping je neprekidno čitao, sve dok ne bi zaspao. Dom u kom je Si Đinping boravio je uređen lagum, ukopan u porozan obronak brda. Ovo domaćinstvo danas rado posećuju novinari i turisti.

„Bio je veoma različit od nas“, svedočio je Lu Nendžung. „Njegov izgled bio je drugačiji, kao i govor. U početku nismo mogli da razumemo njegov pekinški izgovor, niti je on u početku razumeo nas.“

Kada je otišao na studije u Peking i kasnije postao čelnik provincije Fuđijan, Si Đinping nije zaboravio porodicu u kojoj je boravio tri godine. Nastavio je da joj pomaže, a prema rečima Lu Nendžunga novčano je pomogao složenu operaciju noge njegovog sina.

Ostalo je zabeleženo da je njegova soba u lagumu ubrzo postala mesto okupljanja ljudi svih generacija. Razgovarali su o različitim temama, a uskoro je po savete počeo da dolazi i sekretar lokalne partijske organizacije, uz obrazloženje da su mladi videli svet i da sigurno znaju više od njega.

Ostalo je istorija pred nama.    

DOSTOJEVSKI DUBLJI, TOLSTOJ SVEOBUHVATNIJI

Prema članku objavljenom u kineskom Global tajmsu Si Đinping, saglasno tvrdnji njegovih domaćina u selu Ljangđijahe, rado čita i uživa u klasičnim delima. Odrastao je slušajući priče o Jue Feiju, heroju iz doba dinastije Sung koje mu je poklonila majka.

Omiljeni pesnik mu je Feng Menglung, koji je živeo u doba dinastije Ming.

U Ljangđijaheu je pročitao „Crveno i crno“ i „Rat i mir“. Si Đinping je pročitao sve ruske klasike. Voli Puškina, Ljermontova, Šolohova i Tolstoja.

„Dostojevski je najdublji ruski pisac, a Tolstoj je najsveobuhvatniji. Kada bi ih poredio, rekao bih da mi se više dopada Tolstoj.“

Prema vlastitom svedočenju, u jednom trenutku života bio je inspirisan knjigom Nikolaja Černiševskog „Šta da se radi“. Sa prijateljima je zato hodao po kiši i snegu, tuširao se hladnom vodom i spavao na krevetu bez dušeka, pokušavajući da očeliči karakter.

OTAC PREPORODIO PROVINCIJU GUANGDUNG

Otac sadašnjeg kineskog predsednika Si Džungsun bio je saborac Mao Cedunga i istaknuti član KP Kine u vreme rata. Sedamdesetih godina prošlog veka bio je jedan od ključnih ljudi koji su izneli preporod provincije Guangdung, stvarajući na jugu Kine, uz Hongklong i Makao, slobodne ekonomske zone. Danas je taj deo Kine jedan od najsnažnijih motora kineske privrede.

Uz druge dužnosti, bio je potpredsednik Stalnog komiteta Svekineskog narodnog kongresa.

KINA DOPRINOSI RASTU SVETSKOG BDP-a SA 30 ODSTO

Kada je nacionalno poverenje u Si Đinpinga u pitanju, ne treba zaboraviti ni privredna dostignuća njegove vladavine. Bruto domaći proizvod Kine za pet godina je uvećan sa 54 na 82,7 biliona juana, uz prosečan godišnji rast od 7,1 odsto. Kineski BDP čini 15 odsto svetskog i sa trideset posto doprinosi rastu svetske privrede.

Početkom ovog meseca Elon Mask, osnivač kompanija „Spejs iks“ i „Tesla“, na tviteru je objavio da Kina sto puta brže razvija infrastrukturu od SAD. Povod za njegovo oglašavanje bila je izgradnja železničke stanice Lungjen u kineskoj provinciji Fuđijan koju je 1.500 radnika, uz pomoć 23 mašine, u potpunosti izgradilo za devet časova.

„KINA NE IZVOZI REVOLUCIJU“

Marta 2008. godine Si Đinping je izabran za potpredsednika NR Kine. Tokom posete Meksiku izjavio je da postoje dosadni stranci, punih stomaka, koji ne rade ništa drugo nego upiru prstom u Kinu. „Prvo, Kina ne izvozi revoluciju. Drugo, Kina ne izvozi glad i siromaštvo. Treće, Kina ne dolazi da izaziva glavobolje. Šta još treba reći?“, rekao je tada Si Đinping.

MISLI SI ĐINPINGA

Osigurati vođstvo KP Kine

Neophodno je da se pridržavamo vođstva partije nad svim radom. Između partije, vlade, vojske, ljudi, akademije i svih krugova, partija vodi sve.

 

Pristup zasnovan na ljudima

Ljudi su tvorci istorije, kao i temeljnih sila koje određuju budućnost i sudbinu partije i zemlje. Moramo se pridržavati glavne pozicije naroda, pridržavati se izgradnje partije koja služi interesima javnosti i upravlja zemljom za ljude.

 

Produbljenje reforme

Neophodno je pridržavati se sveobuhvatnog produbljenja reformi. Samo socijalizam može spasti Kinu, a samo reforma i otvaranje mogu razviti Kinu, razviti socijalizam i razviti marksizam.

 

Nove razvojne ideje

Potrebno je pridržavati se novih razvojnih koncepata, razvoj je temelj i ključ za rešavanje svih problema naše zemlje. Razvoj mora biti naučni razvoj, a mi moramo i dalje ostati u nepopustljivoj realizaciji koncepata inovativnog, usaglašenog, zelenog, otvorenog i zajedničkog razvoja.

 

Predstavničke institucije

Insistiranje na organskoj kombinaciji partijskog vođstva, ljudi kao gospodara zemlje i vladavine zemljom na osnovu prava, neizbežan su uslov za politički razvoj socijalizma. Moramo se pridržavati političkog puta razvoja socijalizma sa kineskim karakteristikama, podržavati i usavršavati narodni kongresni sistem, višestranačku saradnju i političke konsultacije pod vođstvom KP Kine, sistem regionalnih etničkih autonomija i sistem masovne samouprave na lokalnom nivou.

 

Vladavina prava

Načelo sveobuhvatnog upravljanja nacijom u skladu sa vladavinom prava je suština i važna garancija socijalizma sa kineskim karakteristikama. Moraju se uložiti veliki napori da se produbi reforma pravosudnog sistema i poboljša kvalitet vladavine prava i kvaliteta moralnosti čitave nacije.

 

Socijalističke vrednosti

Poverenje u našu kulturu je osnovna, duboka i trajna sila razvoja zemlje i nacije. Potrebno je pridržavati se marksizma i čvrsto podsticati veliki ideal komunizma i zajednički ideal socijalizma sa kineskim karakteristikama. Moramo da kultivišemo i primenjujemo osnovne socijalističke vrednosti i nastaviti da jačamo inicijativu i pravo govora u ideološkom polju.

 

Socijalna zaštita

Unapređenje života i blagostanja ljudi je primarni cilj razvoja. Moramo izgraditi sigurnu Kinu, jačati i inovirati socijalnu upravu, održati društvenu harmoniju i stabilnost, osigurati dugoročan mir, red i stabilnost u zemlji i osigurati da ljudi budu zadovoljni svojim životima i poslovima.

 

Koegzistencija s prirodom

Moramo uspostaviti i praktikovati filozofiju po kojoj su čiste vode i bujne planine neprocenjiva imovina, podržati osnovnu nacionalnu politiku očuvanja energije i zaštite životne sredine, tretirati ekološko okruženje kao što tretiramo sam život, koordiniramo sistematskim upravljanjem planinama, vodama, šumama, poljima, jezerima i ravnicama… Izgraditi prelepu Kinu, stvarati dobru proizvodnu i životnu sredinu za ljude i doprineti globalnoj ekološkoj bezbednosti.

 

Jačanje nacionalne bezbednosti

Neophodno je da se pridržavamo sveobuhvatnog koncepta nacionalne bezbednosti. Koordinacija razvoja i sigurnosti, jačanje svesti o nesrećama i priprema za opasnosti u vreme mira glavna su načela partije dok upravlja državnim poslovima.

Partijska kontrola vojske

Neophodno je da se pridržavamo apsolutnog vođstva partije nad narodnim oružanim snagama. Moramo se pridržavati izgradnje oružanih snaga kroz politički rad, jačati ih kroz reformu, oživljavati kroz nauku i tehnologiju i upravljati njima u skladu sa zakonom.

 

Potvrditi nacionalno jedinstvo

O Hongkongu i Makau: Neophodno je da se pridržavamo principa jedna zemlja, dva sistema i da podstaknemo ponovno ujedinjenje zemlje. Održavati dugoročan napredak i stabilnost Hongkonga i Makaa i ostvarivati potpuno ponovno nacionalno spajanje je neizbežan uslov za ostvarenje velike obnove kineske nacije.
O Tajvanu: Moramo da se pridržavamo principa jedne Kine i konsenzusa iz 1992. godine, podstičemo miran razvoj u odnosima između dve obale Tajvanskog moreuza, produbljujemo ekonomsku saradnju i razmenu u oblasti kulture, podstičemo sunarodnike sa obe strane, zajednički se suprotstavljajući svim separatističkim aktivnostima i zajednički nastojati da se ostvari velika obnova kineske nacije.
Prema principu jedna zemlja, dva sistema, Kina omogućava Hongkongu i Makau visok stepen autonomije i očuvanje vlastitih ekonomskih i društvenih sistema. Konsenzus iz 1992. godine odnosi se na Tajvan i kopneni deo zemlje koji se slažu da postoji jedna Kina, ali imaju svoje tumačenje onoga šta to znači.
Tajvan je ostrvo koje se nalazi preko uskog moreuza posmatrano sa kineskog kopna i u svim praktičnim pogledima je samostalno od 1950. godine. Međutim, Kina ga smatra za pobunjenu regiju koji se mora sjediniti sa kopnom pod principom jedne Kine.

 

Zajednička ljudska sudbina

San kineskog naroda je usko povezan sa snovima drugih naroda sveta. Ostvarenje kineskog sna je neodvojivo od mirnog međunarodnog okruženja i stabilnog međunarodnog poretka. Moramo uvek biti graditelji svetskog mira, doprinositi globalnom razvoju i biti branitelj međunarodnog poretka.

 

Partijska disciplina

Moramo ojačati unutrašnju partijsku superviziju, razviti pozitivnu i zdravu unutrašnju partijsku političku kulturu, sveobuhvatno pročistiti političku ekologiju unutar stranke, odlučno ispraviti sve vrste nezdravih tendencija, suzbiti korupciju nultom tolerancijom… i uvek održavati tesne veze sa narodnim masama.

[/restrict]