Почетна / БРОЈ 490 / Печат недеље

Печат недеље

Предизборна диверзија

Избори за Скупштину Београда ипак ће бити одржани на пролеће следеће године, а не већ у децембру како је (не)званично најављивано
Уредништво листа „Данас“ исказало је пре десетак дана више политичког слуха од Покрета слободних грађана Саше Јанковића и „тима Вука Јеремића“, који су били уверени да се актуелним властима жури и да ће заиста, као што су најавили, али не и обећали, градске изборе у Београду расписати за децембар уместо за март или април следеће године када им је и време. „Напредњацима не треба веровати ни за изборни датум“, констатовао је пак „Данас“ на насловној страни прошлог уторка, и испао мудрији од сопствених политичких фаворита.
ЛИЦИТИРАЊЕ ДАТУМИМА Законски рокови за децембарске изборе у међувремену су, наиме, углавном пробијени, јануар је због празника и постпразничног мамурлука традиционално нереалан, „Блиц“ овог понедељка јавља да је „врх Српске напредне странке донео коначну одлуку о датуму избора“ а то је 11. март 2018. године (додуше, недељу дана раније у том истом врху сазнали су и да ће београдски избори бити одржани 10. децембра), и, ако ишта, прилично је извесно да препада градским изборима ипак неће бити него ће они бити одржани тек за пет-шест месеци, то јест у свом редовном термину.
Откуд, онда, најаве о децембарском изборном, такорећи блицкригу? У јавности се, у недостатку бољег објашњења што не значи и да није тачно, искристалисало мишљење да је реч о својеврсној политичкој диверзији актуелних власти, коју је власт извела како би унела додатну конфузију у опозицију и сазнала њене намере, као да о њиховим намерама не може да се обавести и на други начин, но добро.
ПОТРАГА ЗА КАНДИДАТИМА Како год, као што је уосталом и навикла своје (потенцијалне) бираче, опозиција је тренутно, а тај тренутак траје откако је прошао онај тренутак у коме су безуспешно трагали за заједничким председничким кандидатом, забављена потрагом за одговором на питање у колико ће колона изаћи на изборе и ко ће јој бити кандидат за градоначелника.
И та ју је потрага довела до могућности рециклирања бившег градоначелника и бившег председника Демократске странке Драгана Ђиласа који, како јављају медији, одмерава своје шансе и преговара са Сашом Јанковићем, а преко Саше Јанковића и са Вуком Јеремићем с којим се, сећате се, својевремено није растао на најлепши начин. С ДС-ом, наводно, оваквих контаката још нема, а пошто је већ тако, питање је и да ли ће их, с озбиљном намером, уопште и бити, док контакти са Сашом Радуловићем и Чедомиром Јовановићем, тврди „Блиц“, нису ни у плану. Бориса Тадића нико не спомиње, видећемо. Као што ћемо видети и да ли ће заиста, као што најављује, иницијатива Не да(ви)мо Београд изаћи на београдске изборе и коме ће покварити резултат, а може да га поквари нарочито Саши Јанковићу и ДС-у јер им је исто бирачко тело.
А ту је и питање резултата Белог Прелетачевића који је на председничким изборима на територији Београда добио 12,64 одсто гласова – да ли је шала у међувремену престала да буде духовита? – и много озбиљније питање резултата актуелног председника општине Нови Београд Александра Шапића, који ће самостално изаћи на градске изборе.
С друге стране политичке сцене размишља се о заједничком наступу Демократске странке Србије, „Двери“ и Милана Стаматовића, који су у збиру у Београду на председничким изборима освојили 4,96 одсто гласова. Но избори нису пука математика а има ту и исувише непознатих да би се већ сада приступило решавању ове врсте једначине.
А власт? Баш као и опозиција, и актуелна је власт у потрази за кандидатом за градоначелника, из простог разлога што за ту функцију очигледно нема доброг кандидата, док заинтересованих вероватно има кудикамо више, са свим закулисним борбама које уз то иду по (жалосној) природи тих ствари и политичке делатности. Додајмо и да актуелној власти тенденција не иде нарочито наруку. Док су, на прошлогодишњим парламентарним изборима на територији града Београда СНС и СПС у збиру освојили више од 50 одсто гласова (51,14), њихов заједнички председнички кандидат Александар Вучић освојио је ове године тек 44,03 одсто гласова, што би могло да значи да су на силазној путањи, али и не мора то да значи јер, како је већ речено, гласање јесте операција много мање рационална од математике.
Но о том – потом, најпре да сазнамо када ће избори и ко ће с киме на њих изаћи. А успут ћемо можда сазнати понешто и о изборним програмима за наш главни град.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *