Печат недеље

Чија ће бити српска земља?

Приближава се 1. септембар 2017, тренутак у коме ће, захваљујући фантастичним преговарачким способностима Божидара Ђелића и Бориса Тадића, српска земља моћи да буде продата странцима а да за то чак нисмо добили ни компензацију, ако је то уопште компензација, у виду уласка Србије у Европску унију.
На ову чињеницу, о којој се у јавности не говори скоро уопште, указао је председник Српске народне партије Ненад Поповић, позивајући Владу Србије да „хитно покрене дијалог са ЕУ о суспензији одредбе Споразума о стабилизацији и придруживању која налаже да од 1. септембра 2017. наша земља дозволи продају земљишта странцима“.
„Србија о овом питању треба да се угледа на Мађарску, која је, иако је чланица ЕУ, трајно забранила продају земљишта странцима“, наводи се у Поповићевом саопштењу, и образлаже: „У овом тренутку сви политички предзнаци говоре да је будућност ЕУ краткотрајна и зато не видим разлог да Србија жури са испуњавањем услова Брисела који наносе огромну штету нашим економским и националним интересима. Уколико би ова одредба остала на снази, странци би могли да постану власници српског земљишта по ниским ценама, и да потом, науштрб домаћих пољопривредника који због недовољне подршке државе не могу да буду конкурентни страним фармерима, много боље користе погодности Споразума о слободној трговини између Србије и Русије. Немачки пољопривредни гигант ’Тенис’ сигурно не намерава да дође у Србију због седам милиона домаћих, већ због 200 милиона потрошача из Русије и других земаља Евроазијске уније, у које компаније из Србије могу да извозе своје производе без царине. Влада Србије би требало да пружи већу подршку српским пољопривредницима и на прави начин искористи трговински рат између Брисела и Москве да повећа извоз српске хране и пољопривредних производа у Русију.“

ТЕРОР У ИСТАНБУЛУ

Најмање 38 људи, већином полицајаца, убијено је а више од 150 је рањено у два одвојена бомбашка напада на турске снаге безбедности у недељу у близини стадиона Бешикташа у Истанбулу. Како је саопштио министар унутрашњих послова Сулејман Сојлу, живот је изгубило 30 полицајаца, седам цивила и једна неидентификована особа. „Према последњим информацијама до којих смо дошли, 38 синова нације је окончало живот мучеништвом после сурових синоћних напада“, рекао је он на конференцији за новинаре и додао да су за исте одговорни курдски екстремисти. Повреде различите тежине задобило је најмање 155 људи, од чега се 14 налази на интензивној нези, изјавио је министар здравства Реџеп Акдаг. До експлозије аутомобила бомбе у близини стадиона дошло је непосредно по окончању фудбалске утакмице између два најбоља турска тима, а одмах потом је и бомбаш самоубица активирао свој експлозив. Турска је ове године била жртва више терористичких напада у своја два највећа града, Анкари и Истанбулу, за које одговорност преузимају курдски екстремисти, против којих се Анкара бори на југоистоку своје земље, али и у Сирији и Ираку, као и против Исламске државе. Курди стоје иза два напада на Анкару, док је Исламска држава извршила три напада на Истанбул.

ЕВРО ЈЕ БИО ГРЕШКА

Добитник Нобелове награде за економију Оливер Харт оценио је да је увођење заједничке валуте у Европској унији било „грешка“ и да би овај блок требало да започне процес децентрализације. Брисел је „отишао предалеко у централизацији моћи“, рекао је он, додајући да би „ЕУ могла да преживи и цвета уколико би се напустио тај тренд“, а да би „у супротном могла пропасти“. Према његовим речима, 28 чланица Уније нису „довољно хомогене“ да би се могле сматрати јединственим ентитетом и њихово везивање у тако нешто је било „грешка“. Професор економије на Харварду је додао да би Брисел требало да врати овлашћења европским престоницама у неким доменима попут слободне трговине и слободног кретања радника. Што се евра тиче, Харт је од самог његовог увођења тврдио да се ради о „грешци“, што је сада и поновио. Оцењујући да су Британци били „веома паметни“ што су остали изван монетарне уније, Харт је рекао да „уопште не би било лоше“ када би Европа одустала од јединствене валуте. Џозеф Штиглиц, још један добитник Нобела за економију недавно је објавио књигу у којој је евро описао као претњу по будућност Европе.

КАКО ПОХВАЛИТИ НЕСАВРЕМЕНОСТ

Недавно је у издању београдске „Лагуне“ објављена књига Мила Ломпара „Похвала несавремености“. Шта је посебно у овом Ломпаровом есеју, који је распричан на необичан начин? Околност да је посвећен откривању тајног лица савремености. У њој – ако се човек само замисли и застане намах, ако престане да одговара на позиве који одјекују са свих страна – има огромне дубине времена која опомиње савременог човека. Невидљиво и тихо опомиње, попут јунака ове есејистичке распричаности. Ко су они? Доситеј, Слободан Јовановић, Црњански, Орвел, Гаврило Принцип, Спаски, Фишер, Де Кирико, Магрит, Каравађо, Лени Рифенштал, Неверни Тома, Христос… Где их срећемо? У Лондону, Берлину, Прагу, Бостону, Терезину, Потсдаму. О чему они сведоче? О шапату несавремености у нама, о величини која пребива у аутсајдеру, о одговору на питање: ко је субверзиван, о разиграности злих кловнова у нашим судбинама, о непрекинутом постојању егзистенцијалне левице у нашим мислима, о драми сумње и вере у модерној судбини.
Наведеним редовима, овај есеј читалачкој пажњи препоручује издавач. На презентацији, којој је присуствовао и аутор прошле среде у београдском СКЦ-у, са овим утисцима су се сложили, али и нова запажања додали говорници Светислав Божић, Радивоје Микић и Наталија Јовановић (модератор Весна Капор)

Изложба „Култура Срба у Трсту 1751–1914“

Поводом Дана архива у Србији, у Архиву Србије отворена је изложба „Култура Срба у Трсту 1751–1914“. Поред Владана Вукосављевића, министра културе и информисања који је отворио изложбу, реч су узели и директор Архива др Мирослав Перишић, епископ аустријско-швајцарски Андреј, проф. др Аника Сковран и Златимир Селаковић, председник Српске православне црквене општине у Трсту.
Изложба је резултат дугогодишње сарадње Архива Србије, Српске православне црквене општине у Трсту, Генералног конзулата Републике Србије у Трсту и установа културе града Трста, а настала је на основу рада стручњака Архива Србије на заштити и истраживању архивске грађе Архива Српске православне црквене општине у Трсту.
Изложба је конципирана у више тематских целина које сведоче о историји српске заједнице у Трсту, грађењу две цркве, српским палатама, српском православном гробљу „Свети Ђорђе“, угледним српским породицама, Српској школи „Јован Милетић“, Хору Цркве Светог Спиридона, Библиотеци и Архиву Српске православне црквене општине, о духовницима, књижевницима и владарима чија је делатност утицала на културу Срба у Трсту у периоду од 1751. до 1914. године.

ДВА МЛАДА ШЕЗДЕСЕТОГОДИШЊАКА

Културно-просветна заједница Србије и Културно-просветна заједница Београда основане су пре 60 година у тадашњој југословенској престоници – као институције чији је задатак да свестрано делају на унапређењу и неговању културно-уметничког стваралаштва и националне баштине у Републици Србији, али и на ширем регионалном простору и у српској дијаспори. Поводом обележавања овог јубилеја, две заједнице – републичка и градска – организовале су у среду, 14. децембра 2016. године, Свечану академију у Народном позоришту Београду, одржану иначе у наглашено ведром и младалачком духу. Овом догађају присуствовали су и многи истакнути посленици културе и еминентни домаћи ствараоци. У програму који је том приликом изведен наступили су врсни музички и драмски уметници – добитници Вукових награда, Златног беочуга и Златне значке, традиционалних годишњих признања које за достигнућа у раду најзаслужнијим ствараоцима српске културе (и медија) додељују ове институције.