Pečat nedelje

Čija će biti srpska zemlja?

Približava se 1. septembar 2017, trenutak u kome će, zahvaljujući fantastičnim pregovaračkim sposobnostima Božidara Đelića i Borisa Tadića, srpska zemlja moći da bude prodata strancima a da za to čak nismo dobili ni kompenzaciju, ako je to uopšte kompenzacija, u vidu ulaska Srbije u Evropsku uniju.
Na ovu činjenicu, o kojoj se u javnosti ne govori skoro uopšte, ukazao je predsednik Srpske narodne partije Nenad Popović, pozivajući Vladu Srbije da „hitno pokrene dijalog sa EU o suspenziji odredbe Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju koja nalaže da od 1. septembra 2017. naša zemlja dozvoli prodaju zemljišta strancima“.
„Srbija o ovom pitanju treba da se ugleda na Mađarsku, koja je, iako je članica EU, trajno zabranila prodaju zemljišta strancima“, navodi se u Popovićevom saopštenju, i obrazlaže: „U ovom trenutku svi politički predznaci govore da je budućnost EU kratkotrajna i zato ne vidim razlog da Srbija žuri sa ispunjavanjem uslova Brisela koji nanose ogromnu štetu našim ekonomskim i nacionalnim interesima. Ukoliko bi ova odredba ostala na snazi, stranci bi mogli da postanu vlasnici srpskog zemljišta po niskim cenama, i da potom, nauštrb domaćih poljoprivrednika koji zbog nedovoljne podrške države ne mogu da budu konkurentni stranim farmerima, mnogo bolje koriste pogodnosti Sporazuma o slobodnoj trgovini između Srbije i Rusije. Nemački poljoprivredni gigant ’Tenis’ sigurno ne namerava da dođe u Srbiju zbog sedam miliona domaćih, već zbog 200 miliona potrošača iz Rusije i drugih zemalja Evroazijske unije, u koje kompanije iz Srbije mogu da izvoze svoje proizvode bez carine. Vlada Srbije bi trebalo da pruži veću podršku srpskim poljoprivrednicima i na pravi način iskoristi trgovinski rat između Brisela i Moskve da poveća izvoz srpske hrane i poljoprivrednih proizvoda u Rusiju.“

TEROR U ISTANBULU

Najmanje 38 ljudi, većinom policajaca, ubijeno je a više od 150 je ranjeno u dva odvojena bombaška napada na turske snage bezbednosti u nedelju u blizini stadiona Bešiktaša u Istanbulu. Kako je saopštio ministar unutrašnjih poslova Sulejman Sojlu, život je izgubilo 30 policajaca, sedam civila i jedna neidentifikovana osoba. „Prema poslednjim informacijama do kojih smo došli, 38 sinova nacije je okončalo život mučeništvom posle surovih sinoćnih napada“, rekao je on na konferenciji za novinare i dodao da su za iste odgovorni kurdski ekstremisti. Povrede različite težine zadobilo je najmanje 155 ljudi, od čega se 14 nalazi na intenzivnoj nezi, izjavio je ministar zdravstva Redžep Akdag. Do eksplozije automobila bombe u blizini stadiona došlo je neposredno po okončanju fudbalske utakmice između dva najbolja turska tima, a odmah potom je i bombaš samoubica aktivirao svoj eksploziv. Turska je ove godine bila žrtva više terorističkih napada u svoja dva najveća grada, Ankari i Istanbulu, za koje odgovornost preuzimaju kurdski ekstremisti, protiv kojih se Ankara bori na jugoistoku svoje zemlje, ali i u Siriji i Iraku, kao i protiv Islamske države. Kurdi stoje iza dva napada na Ankaru, dok je Islamska država izvršila tri napada na Istanbul.

EVRO JE BIO GREŠKA

Dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju Oliver Hart ocenio je da je uvođenje zajedničke valute u Evropskoj uniji bilo „greška“ i da bi ovaj blok trebalo da započne proces decentralizacije. Brisel je „otišao predaleko u centralizaciji moći“, rekao je on, dodajući da bi „EU mogla da preživi i cveta ukoliko bi se napustio taj trend“, a da bi „u suprotnom mogla propasti“. Prema njegovim rečima, 28 članica Unije nisu „dovoljno homogene“ da bi se mogle smatrati jedinstvenim entitetom i njihovo vezivanje u tako nešto je bilo „greška“. Profesor ekonomije na Harvardu je dodao da bi Brisel trebalo da vrati ovlašćenja evropskim prestonicama u nekim domenima poput slobodne trgovine i slobodnog kretanja radnika. Što se evra tiče, Hart je od samog njegovog uvođenja tvrdio da se radi o „grešci“, što je sada i ponovio. Ocenjujući da su Britanci bili „veoma pametni“ što su ostali izvan monetarne unije, Hart je rekao da „uopšte ne bi bilo loše“ kada bi Evropa odustala od jedinstvene valute. Džozef Štiglic, još jedan dobitnik Nobela za ekonomiju nedavno je objavio knjigu u kojoj je evro opisao kao pretnju po budućnost Evrope.

KAKO POHVALITI NESAVREMENOST

Nedavno je u izdanju beogradske „Lagune“ objavljena knjiga Mila Lompara „Pohvala nesavremenosti“. Šta je posebno u ovom Lomparovom eseju, koji je raspričan na neobičan način? Okolnost da je posvećen otkrivanju tajnog lica savremenosti. U njoj – ako se čovek samo zamisli i zastane namah, ako prestane da odgovara na pozive koji odjekuju sa svih strana – ima ogromne dubine vremena koja opominje savremenog čoveka. Nevidljivo i tiho opominje, poput junaka ove esejističke raspričanosti. Ko su oni? Dositej, Slobodan Jovanović, Crnjanski, Orvel, Gavrilo Princip, Spaski, Fišer, De Kiriko, Magrit, Karavađo, Leni Rifenštal, Neverni Toma, Hristos… Gde ih srećemo? U Londonu, Berlinu, Pragu, Bostonu, Terezinu, Potsdamu. O čemu oni svedoče? O šapatu nesavremenosti u nama, o veličini koja prebiva u autsajderu, o odgovoru na pitanje: ko je subverzivan, o razigranosti zlih klovnova u našim sudbinama, o neprekinutom postojanju egzistencijalne levice u našim mislima, o drami sumnje i vere u modernoj sudbini.
Navedenim redovima, ovaj esej čitalačkoj pažnji preporučuje izdavač. Na prezentaciji, kojoj je prisustvovao i autor prošle srede u beogradskom SKC-u, sa ovim utiscima su se složili, ali i nova zapažanja dodali govornici Svetislav Božić, Radivoje Mikić i Natalija Jovanović (moderator Vesna Kapor)

Izložba „Kultura Srba u Trstu 1751–1914“

Povodom Dana arhiva u Srbiji, u Arhivu Srbije otvorena je izložba „Kultura Srba u Trstu 1751–1914“. Pored Vladana Vukosavljevića, ministra kulture i informisanja koji je otvorio izložbu, reč su uzeli i direktor Arhiva dr Miroslav Perišić, episkop austrijsko-švajcarski Andrej, prof. dr Anika Skovran i Zlatimir Selaković, predsednik Srpske pravoslavne crkvene opštine u Trstu.
Izložba je rezultat dugogodišnje saradnje Arhiva Srbije, Srpske pravoslavne crkvene opštine u Trstu, Generalnog konzulata Republike Srbije u Trstu i ustanova kulture grada Trsta, a nastala je na osnovu rada stručnjaka Arhiva Srbije na zaštiti i istraživanju arhivske građe Arhiva Srpske pravoslavne crkvene opštine u Trstu.
Izložba je koncipirana u više tematskih celina koje svedoče o istoriji srpske zajednice u Trstu, građenju dve crkve, srpskim palatama, srpskom pravoslavnom groblju „Sveti Đorđe“, uglednim srpskim porodicama, Srpskoj školi „Jovan Miletić“, Horu Crkve Svetog Spiridona, Biblioteci i Arhivu Srpske pravoslavne crkvene opštine, o duhovnicima, književnicima i vladarima čija je delatnost uticala na kulturu Srba u Trstu u periodu od 1751. do 1914. godine.

DVA MLADA ŠEZDESETOGODIŠNJAKA

Kulturno-prosvetna zajednica Srbije i Kulturno-prosvetna zajednica Beograda osnovane su pre 60 godina u tadašnjoj jugoslovenskoj prestonici – kao institucije čiji je zadatak da svestrano delaju na unapređenju i negovanju kulturno-umetničkog stvaralaštva i nacionalne baštine u Republici Srbiji, ali i na širem regionalnom prostoru i u srpskoj dijaspori. Povodom obeležavanja ovog jubileja, dve zajednice – republička i gradska – organizovale su u sredu, 14. decembra 2016. godine, Svečanu akademiju u Narodnom pozorištu Beogradu, održanu inače u naglašeno vedrom i mladalačkom duhu. Ovom događaju prisustvovali su i mnogi istaknuti poslenici kulture i eminentni domaći stvaraoci. U programu koji je tom prilikom izveden nastupili su vrsni muzički i dramski umetnici – dobitnici Vukovih nagrada, Zlatnog beočuga i Zlatne značke, tradicionalnih godišnjih priznanja koje za dostignuća u radu najzaslužnijim stvaraocima srpske kulture (i medija) dodeljuju ove institucije.