Почетна / Документи / И Србија у Толстојевој енциклопедији живота

И Србија у Толстојевој енциклопедији живота

ПОВОДОМ 140. ГОДИШЊИЦЕ СРПСКО-ТУРСКОГ РАТА (6)

СРБИ И СРБИЈА – НАДАХНУЋЕ УМЕТНИКА, ХЕРОЈА И ПУСТОЛОВА

Истините приче којих нема у историјским читанкама: „Печат“ објављује непознате, узбудљиве и вредне забелешке и податке о минулом времену у којем је српски народ оставио необичан и јединствен траг у европској уметности, култури, друштвеном и политичком животу…
За смрт не треба препорука: пуковник Рајевски, алијас Вронски, дао живот за српско ослобођење;
Нико као Виктор Иго: грмео је и у француској скупштини и пред европском штампом – ЗА СРБИЈУ!
Петар Чајковски знао зашто воли Србе: новац од извођења „Српско-руског марша“ наменио српским инвалидима и ратној сирочади;
Благослов светског добровољца у борби за ослобођење потлачених Ђузепеа Гарибалдија стигао и до Србије и до хиљада добровољаца из Европе;
Помогла Србима као јунакиња на коњу, али и својим великим богатством: Холанђанка Жана Меркус постала је „српска Јованка Орлеанка“;
Без Српско-турског рата, у који је послао главног јунака, Лав Толстој не би могао да доврши свој најбољи роман „Ана Карењина“…

„Печатов“ фељтон о непознатим чињеницама и величанственим личностима, које су заслужиле незаборав српског народа, плод је ауторовог вишедеценијског истраживања.

lav-tolstoj-02Пише БУДИМИР ПОТОЧАН

Српско-турски рат помогао је Лаву Толстоју да доврши свој најбољи роман – Ана Карењина – један од најпревођенијих на свету. Та књига, као ниједна друга, доживљава планетарну рецепцију, којој додатно доприноси што је деценијама велика инспирација и за филмове, опере, балете, мјузикле, радио и телевизијске адаптације

Без Србије и Српско-турског рата у епилогу Толстојевог романа Ана Карењина не би ни било оног завршетка – у нашу земљу и у тај наш рат велики писац је одлучио да пошаље свог главног јунака пуковника Вронског. О његовој судбини у Србији и у рату није написао ни реч. Зато баш на томе месту почиње истраживање о пуковнику Николају Николајевичу Рајевском у Србији, личности чији је живот послужио писцу као прототип за тај књижевни лик.

Овај Толстојев роман доживео је, и доживљава и у 21. веку, планетарну рецепцију. Занимљиво је, такође, да је и истраживање о пуковнику Рајевском у Србији пробудило светско интересовање.

На трагу проширене историје и утицаја сусрећемо се, поготово у данашње време, с магистралама комуниколошког и медијског деловања као веома широким правцима за разноврсне друштвене облике рецепције. У ту, дакле, друштвено-медијску комуникацију укључени су и други подсистеми почев од науке, штампе, филма, електронских медија и интернета. Отуда свакако произлазе шире и разноврсније могућности за глобалну медијску комуникацију.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

 

Наставиће се

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *