Почетна / БРОЈ 381 / Велики мајстор малих тема

Велики мајстор малих тема

Поводом изложбе Јована Сивачког у Галерији  РТС

Пише Дејан Ђорић
Неспреман на издају слике, на постмодерни номадизам сваштарења и духовног тезгарења, незаинтересован за интелектуалистичка иживљавања, овај велики уметник остао је оно што је био на самим почецима – један од стубова српске обнове фигуралног израза, метафизичар који је тајну сликарства открио тамо где други нису умели да је виде

Једна од ретко добрих вести у нашој уметности је да Никола Мирков, одласком у пензију са функције директора РТС, остаје на челу Галерије РТС и издавачке делатности. Резултат те мудре одлуке о неукидању једне од најзначајнијих београдских галерија је одмах видљив. У два простора Галерије, до 21. августа, одржава се изложба сликара Јована Сивачког, овог лета најбоља у Србији. Када је реч о изванредним уметницима, ништа није случајно, уметност може настати као производ свог времена али и као реакција на њега.

Сивачки је рођен 1947. у Чалми у Војводини. Ликовну академију у Београду завршио је 1974. а постдипломске студије 1977. године. Та три штура податка су битна јер представљају оквир његовог деловања. Равничарска тематика обележава целокупно стваралаштво овог сликара, у знаку од (пост)аванагардних уметника одбачене фигуралне поетичности. Попут појединих мајстора ренесансе, налик Вилијаму Блејку или његовом ученику Семјуелу Палмеру, Сивачки се враћа ретким и предрагоценим сећањима из детињства и на детињство. Из магле деценија израња митски свет првих утисака, тај занос откривања непознатог, онога што је Филип Аријес назвао „векови детињства“. У то доба доживљај света је целовит па је зато сликарство Сивачког толико смирено, пуно сете или чежње као вида сећања и тихе наде раног откривања стварности. Нико налик њему у нашем сликарству није сликао голубове, мртве природе од неколико кромпира издигнутих до метафизичког нивоа, нико са толико љубави, пажње и мистерије није приказао паорски свет, његову срећу, стабилност и меланхолију. А почео је са сликарством блиским фантастици које први пут представља на овој изложби, да би ко зна каквим духовним обртом открио много дубљи и древнији свет – реалност митски схваћену. За Сивачког, ма шта стварао, слика је чудесна, било да су то ирационални светови настањени лебдећим анђелима, пречанске ведуте засићене атмосфером или у познијем добу исти ти призори сагледани на сликама као цветницама, баштама пуним топлих боја, радости и светлости. Када већина прибегава редукцији, Сивачки се разиграо и духовно подмладио, оригинално настављајући тамо где су стали импресионисти и пленеристи.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *