Почетна / БРОЈ 380 / ОЛУЈА ТРАЈЕ

ОЛУЈА ТРАЈЕ

Рат је мир, а помирење су нове поделе

Пише Филип Родић
Пред прославу 20-годишњице од операције „Олуја“ Хрватска се упрегла да покаже да на овај начин не глорификује рат, него мир и уједињење своје територије. Да ствари не стоје баш тако, схватили су, међутим, и верни хрватски савезници као што су САД, Немачка и Британија, који су одлучили да не увеличавају војну параду у Загребу учешћем својих војника

Хрватска заиста има крајње флексибилан став према својој историји. Макар према овој новијој. Кроји је и прекраја како јој падне на памет, како је у датом тренутку најопортуније. То се најчешће ради како би се данашња држава номинално дистанцирала од усташке Независне Државе Хрватске, али и истовремено задржала основне постулате усташке мисли. Акробатика која се изводи да би били то што јесу и чему им срце тежи, а претварали се да су нешто друго неретко заиста превазилази опсенарске моћи и Харија Худинија или Дејвида Коперфилда, али најчешће је реч о баналним и провидним покушајима искривљавања истине. Мора се признати, неки и не покушавају да било кога заварају и јасно говоре ко су, шта су и за шта се залажу. За већину се, ипак, мора рећи да постоји основана сумња да не лажу само друге, него и себе, јер се због одбрамбених механизама не смеју суочити са демонима у себи и костурима у орманима, односно јамама.

Овај проблем је присутан 365 дана у години и у редовним интервалима добија на интензитету у међуетничким и међудржавним односима, испливава на површину друштвеног и политичког живота региона. Помирење и регионална стабилност су мантра коју нама на „Западном Балкану“, како је то данас модерно рећи, односно у бившој Југославији, већ више од деценије понављају они што нас можда нису баш завадили, али су учинили све да се боље посвађамо и побијемо. Због истине, одговорности и помирења, кажу они, неопходно је да се суочимо са својим злочинима. Тако, на пример, нико нормалан не би могао да каже да би требало прослављати 11. јул као „дан ослобођења Сребренице“. Не, ту се догодио стравичан злочин и не постоји било шта што би требало прослављати. Исто тако, међутим, и „војноредарствена операција Олуја“ представља стравичан злочин који нико нормалан не би требало да прославља. Посебно не онај коме је више стало до помирења и стабилности него до гурања прста у комшијино око.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *