Почетна / БРОЈ 364 / Печат недеље

Печат недеље

Ана Лалић: Издајем по кућама, бесплатно!

„Ја, Ана Лалић, новинарка и страна плаћеница, изјављујем следеће:
Државу у којој се даје легитимитет лудилу, отимачини, угњетавању грађана, јебању у здрав мозак, говору мржње, стављању на страну силеџија и психопата: државу чији председник, чекајући везу за Твитер и Фејсбук, јавно мњење назива рушилачким фактором државног суверенитета; државу чији министар правде инсистирање јавности да сазна ко је крив за погибију шесторо људи и тек рођеног детета назива ‚хајком сензационалистичких медија‘; државу у којој се ‚укидају‘ сви чији се ток мисли разликује од Статута и Програма СНС; државу у којој се људски инциденти и статистичке погрешке налазе на министарским, секретарским и градским функцијама; државу у којој је 350 000 Новосађана талац комплекса, кукавичлука, марифетлука, бахатости и бола у препонама једног човека; државу у којој се сваки покушај одбране од параноидног лудила тумачи нападом на њеног премијера; државу у којој су једноумље, додворавање, пузање, друкање, ситнодушје, глупост, простаклук и нискост једини пожељни модел понашања – такву државу ја ћу са задовољством да издам. Бесплатно!
Новинарку Ану Лалић је паранормална организација ‚Трећа Србија‘ два пута оптужила да ради за хрватску обавештајну службу.“
(Изјава Ане Лалић, која ради за „Блиц“, пренета је интегрално са портала „Аутономија“, за који такође пише).

Нови скок вредности рубље

Руска рубља поново је скочила у односу на долар у понедељак и достигла рекордну цену од 55,3 рубље за један амерички долар. Ова валута је у прва три месеца ове године постала светски рекордер у расту вредности, пошто је 2014. завршила као други највећи светски губитник, после украјинске националне валуте. Један од разлога за скок рубље јесте повећање цене нафте. Поред овога, пре десетак дана први пут је, од априла прошле године, забележено повећање девизних резерви Централне банке Русије. Како је агенција „Блумберг“ оценила, то говори да је период панике изазване наглим падом цене нафте већ постао прошлост за руску економију. Русија је током 2014. успела да се ослободи и великог броја државних обвезница САД и сада их има мање него Ирска, Турска или Сингапур.

Нациста у украјинском Генералштабу

Лидер украјинског неонацистичког покрета „Десни сектор“ Дмитриј Јарош именован је за саветника начелника украјинског Генералштаба. Овај човек, за којим је расписана Интерполова потерница, пристао је да хиљаде бораца које има под својом командом претвори у јуришни тим подређен регуларној армији. „Генерал-пуковник Виктор Муженко, начелник Генералштаба, и Дмитриј Јарош договорили су се о оквиру сарадње ‚Десног сектора‘ и украјинских оружаних снага“, саопштило је украјинско Министарство одбране. „ДУК (Украјински добровољачки корпус) спреман је да спроводи заједничке задатке са Армијом, спреман је да се повинује војном руководству у стварима које се тичу националне одбране од спољашњег непријатеља, што омогућава сваком патриоти да штити Украјину“, рекао је са своје стране Јарош. Јарош, који је био једна од главних фигура прошлогодишњег насиља и државног удара у Кијеву, налази се на потерници Интерпола због навођења на тероризам и екстремистичких активности. На ову листу доспео је након захтева руских власти. Пре два месеца одбацио је мировне споразуме из Минска и најавио да ће снаге под његовом контролом наставити да се боре у складу са „сопственим плановима“.

Немачка посланица позвала на протесте против НАТО агресије

Посланица Бундестага Севим Дагделен из партије „Левица“ (Die Linke) позвала је противнике „НАТО агресије на Русију“ да „скупе храброст“ и организују масовне протесте против aлијансе.
У ауторском чланку за лист „Јунге велт“, она је оценила да западна пропаганда покушава да на сваки начин спречи мобилизацију друштвених снага које се противе НАТО интервенцији.
„Војна пропаганда земаља НАТО покушава да спречи мобилизацију присталица мира, и то јој делимично успева. Оне који су 2011. тврдили да Гадафи не баца бомбе на сопствено становништво оптуживали су да ‚подржавају либијски режим‘. Оне који су тврдили да Запад подржава исламске терoристе у Сирији називали су ‚присталицама Башара Асада‘. Оне који сматрају да кривица за конфликт у Украјини лежи на земљама Запада називају ‚онима који разумеју Русију‘. То је ефикасна пропагандистичка шема, коју шире медији и влада“, навела је она.
Дагделенова је нагласила да постојање такве пропаганде објашњава зашто нема масовних протеста због гомилања НАТО снага на граници са Русијом. „Да бисте створили масовни мировни покрет, неопходно је бити неустрашив и имун на ратну пропаганду“, додала је.

Путин и Ципрас – Има ли спаса у Москви

Председник Руске Федерације Владимир Путин изјавио је данас, после сусрета са премијером Грчке Алексисом Ципрасом, да Атина није званично од Москве затражила финансијску помоћ, али да је Русија спремна да Грчкој помогне „индиректно“.
„Грчка страна нас није контактирала са било каквим захтевом за помоћ“, рекао је председник Русије и додао да неће директно помоћи Грчкој да исплати свој дуг 316 милијарди долара, али да може помоћи откупљивањем грчке државне имовине у приватизацији или инвестиционим пројектима попут „Турског тока“.
„Ако ћемо да спроводимо значајне пројекте, то ће стварати приходе за Грчку а они могу бити искоришћени за отплаћивање дугова“, додао је Путин.
Председник Русије је рекао да би решавање проблема грчког дуга представљало успех за све стране – од ЕУ до Русије. „Ако се грчка привреда буде развијала захваљујући Русији и буде у стању да исплати своја дуговања ЕУ и кредиторима, то ће бити од помоћи свима“, рекао је он, истичући да политика не би требало да спутава привредни опоравак Грчке.
У том смислу је, како је саопштио руски министар за привредни развој Алексеј Уљукајев, Москва већ почела рад на решењима за окончање ембарга на увоз производа из Грчке. „О детаљима ћемо разговарати током сутрашњег састанка руског премијера и његовог грчког колеге“, рекао је Уљукајев у среду, током првог дана Ципрасове посете Москви.
До почетка економског рата ЕУ и Русије, који је започео Брисел, Русија је била највећи појединачни грчки трговински партнер са разменом вредном 9,3 милијарде евра у 2013. години.

Нови људи на челу САНУ

Неуролог, актуелни директор Клинике за неурологију Клиничког центра Србије Владимир Костић победио је у првом кругу гласања за новог председника Српске академије наука и уметности. Од 122 академика, колико је према правилима САНУ имало право гласа, 63 је гласало за Костића, док су његове колеге из Одељења медицинских наука – Љубисав Ракић и Јован Хаџи-Ђокић добили 19, односно 38 гласова. Два листића била су неважећа.
„Једини осећај који у овом тренутку имам јесте преплављеност страхом. Страхом од сопствене претенциозности, што сам помислио да сам баш ја тај који може да седне на столицу у којој су седели џинови пре мене. Страх ме је од могућег разочарања оних који су ми дали подршку. Страх ме је од могуће потврде оних који су знали да не би требало да гласају за мене. Страх ме је значаја и величине ове институције, зловоље која је окружује и оптужби за нерад, јер ми се чини да је она данас у беспућима у којима се, и као колективитет и као држава, налазимо, али да је потребна готово једнако као у годинама када је оснивана. Страх ме је од цивилизације у којој живимо и која код сваке пристојне личности изазива гађење и страх, о којем све време говорим. Да бих то превазишао бићу слободан да вас бестидно молим за помоћ у сваком тренутку и молим вас да ми у томе изађете у сусрет“, рекао је додао је Костић по избору.
За потпредседника за природне науке изабран је инжењер техничке физике Зоран Поповић, а потпредседник за друштвене науке постао је историчар Љубомир Максимовић. Дужност генералног секретара обављаће Марко Анђелковић.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *