Почетна / БРОЈ 360 / Корак према сазвежђу победника

Корак према сазвежђу победника

Пише Владислав Панов

Завршен је стари-нови ФЕСТ. Поделио је своје прве награде. Победнике, београдске. И најавио боље дане. И победничко сутра…

У недељу окончани четрдесет трећи филмски фестивал у Београду је, постоје за то нада и очекивање, уписао нову, прекретничку страницу у својој дугој историји која га је водила кроз три државе и кроз барем исто толико друштвених уређења. Да и не помињемо економске околности и искушења што је заједно са нама морао да истрпи и преживи. Ипак, за разлику од многих својих верних посетилаца, то је преживљавање некако успео да изведе а да се скоро уопште не измени. Запарложен и учаурен у неку своју временску капсулу, деловао је, посебно последњих година, као аутистично дете излапелих родитеља. А онда су се, ето, десиле неке промене. Највећа је да је, после четири и по деценије упорне, готово инатне задртости да се никако не окрене на ту страну, наш ФЕСТ коначно постао такмичарски. Другим речима, усудио се да подели неке своје награде. Да ли је то одлучујућа и толико битна измена у његовом дубоко средовечном карактеру, мора да покаже и оправда време. Тренутно изгледа да је ипак добро што су му се отворила и ова врата.

Награде, скромне и значајније нама него било коме напољу коме допадну, додале су неку нијансу значаја, односно, ако ништа друго, барем организационе важности.

ПРОГРАМСКИ НЕСКЛАД

ФЕСТ је ове године имао, ваљда и зато што је такмичарски, више филмова него раније. Потпуно смушеним и нејасним њиховим распоређивањем организатори су успели да своју такмичарску новину угрозе понављајући старе нелогичности у концепту програма и његову егзекуцију. Опет је, тако, Културни центар, иако најскромнија и за гледање филмова најмање угодна сала, добио најбоља остварења када је реч о понуди за филмске зналце и њихов захтевни укус. Ако је Центар „Сава“ остао поприште шминке и холивудских хитова (мада је, додуше, ове године то био најмање случај, најпре јер је већина селектованих америчких филмова била много ближа ауторском него уобичајено испразно забавноиндустријском карактеру) зашто је Дом синдиката, рецимо, добио три вечерња термина када су приказивани за гледаоце било којег филмског знања и апетита најмање интересантни филмови? Тако се публика у Културном центру и Дому омладине борила да дође до карата, пројекције су биле распродате, а велики је Дом синдиката остајао полупразан. У његовом програму није било филмова из такмичарског дела понуде ФЕСТ-а, већ оних из наше „микробуџетске“ продукције, како су то организатори етикетирали, као и неколико наслова, једнако непривлачних, „из окружења“, уз врло слаб одабир хорора, који је ове године, за разлику од некадашњег, био најслабији сегмент програма – све то је учинило да су фестовски филмофили заобишли ову дворану. Тај програмски несклад, додуше, није много погодио поменуте филмске зналце пошто су они на време обезбедили место уз добар филм. Оштетио је неупућене који су у већем простору могли да буду комотнији у провери сопствених хоризоната. Можда је и светска филмска продукција била нешто боља него раније па је избор био лакши и квалитетнији. Отуда је такмичарских петнаест остварења заиста имало шта да понуди публици свих профила и филмског образовања. Требало је да награде истакну најбоље међу њима, међутим, оне нису ни изблиза реакција на истинске вредности филмова.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

ДОБИТНИЦИ

Награде:

Београдски победник за најбољи филм – „Вук“ (Саудијска Арабија, Судан, Велика Британија)
Награда жирија – „Будала“ (Русија)
Награда публике – „Дивље приче“ (Аргентина)
Најбоља режија – Тим Кругер (Савет птица)
Најбољи деби – Јан Деманж (71)

Национални лауреати:

Најбољи филм – „Ничије дете“
Награда жирија – „Исцељење“
Најбоља режија – Душан Милић „Травелатор“
Најбољи деби – Иван Икић „Варвари“
Награда „Небојша Ђукелић“ – „Ничије дете“

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *