За одговорности пред прецима, савременицима и потомцима

Посланичка група Демократске странке Србије и народни посланици Миодраг Николић, Борислав Пелевић, Марјан Ристичевић и Никола Тулимировић поднели су Уставном суду Републике Србије Предлог за оцену уставности парафираног „Првог споразума о принципима који регулише нормализацију односа“ између Владе Републике Србије и Владе самозване државе косовских Албанаца
УСТАВНОМ СУДУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ БЕОГРАД

Са дубоком забринутошћу за државно и национално јединство и територијални интегритет Републике Србије и осећањем преко потребне одговорности пред прецима, савременицима и потомцима, а на основу члана 168 става 1 Устава Републике Србије, у својству овлашћеног предлагача, подносимо следећи

ПРЕДЛОГ ЗА ОЦЕНУ УСТАВНОСТИ И ЗАКОНИТОСТИ ПАРАФИРАНОГ „ПРВОГ СПОРАЗУМА О ПРИНЦИПИМА КОЈИ РЕГУЛИШУ НОРМАЛИЗАЦИЈУ ОДНОСА“ ИЗМЕЂУ ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И ВЛАДЕ САМОЗВАНЕ ДРЖАВЕ КОСМЕТСКИХ АЛБАНАЦА

„Први споразум о принципима који регулишу нормализацију односа“ (у даљем тексту: Споразум), који је представљао интегрални део извештаја Владе Републике Србије, који је она поднела Народној скупштини, садржи бројне формалне и супстанцијалне мане, које доводе у питање његову уставност и законитост.
Мањкавости форме Споразума и провидно довијање његових потписника
На самом крају овог Споразума, који је Влада Републике Србије предочила Народној Скупштини, наводи се да су га 19. априла 2013. године у Бриселу парафирали председник Владе Републике Србије Ивица Дачић и Висока представница Европске уније за спољну безбедност и политику (требало је: спољну политику и безбедност) Кетрин Ештон, док се на крају изворног текста овог Споразума на енглеском налазе парафи (иницијали) Кетрин Ештон и Ивице Дачића, исписани латиницом. Тиме мање упућени неизбежно стичу утисак да је Влада Републике Србије закључила међународни уговор са Европском унијом који је представљала Кетрин Ештон. Јер, зашто би се на крају тог Споразума један испод другог налазили парафи само Кетрин Ештон и Ивице Дачића.
По нашем суду, то је учињено да би се у самом Споразуму избегло тачно означавање друге стране уговорнице, а то је Влада Републике Косова, како се у свету, па и у овим преговорима у Бриселу представља самозвана држава косметских Албанаца. Додуше, у извештају Владе Републике Србије, који је достављен Народној скупштини, друга уговарачка страна се означава као „Привремене институције самоуправе у Приштини“. Али то не пише у самом Споразуму.
На основу ових довијања просуђујемо да је овај Споразум закључен у једној старијој, данас изобичајеној,такозваној билатералној форми међународног уговора. Свака страна понаособ (Ивица Дачић као председник Владе Републике Србије и Хашим Тачи као председник Владе Републике Косова, то јест владе самозване државе косметских Албанаца) парафирала је истоветан текст Споразума на енглеском језику. На првом тексту налазе се парафи Кетрин Ештон и Ивице Дачића, а на другом Кетрин Ештон и Хашима Тачија. Када оба ова текста прихвате и потврде народне скупштине Републике Србије и Републике Косова, то јест самозване државе косметских Албанаца, сматраће се да је овај међународни уговор закључен.
Ова билатерална форма међународног уговора практикована је, колико је то нама познато, све до XIX века. Тако је први модерни међународни уговор о успостављању Вестфалског мира 1648. године закључен разменом истоветних писама на латинском између шведског краља, немачког цара и француског краља. А такозвана Аустро-угарска нагодба (Ausgleich) из 1867. године, којом је успостављена реална унија Аустрије и Угарске, познатија као Аустро-Угарска, закључен је тако што су аустријски и угарски парламент донели истоветне законске чланке.
Управо на тај начин закључен је и споразум који су парафирали Ивица Дачић и Хашим Тачи. То је, по нашем суду учињено да би се пред српском јавношћу прикрио званичан назив друге стране уговорнице – Републике Косова с којом је склопљен међународни уговор. При том се рачунало с тим да су негдашња српска и скорашња југословенска јавност навикле на савремену форму међудржавног уговора, која подразумева само један акт на којем се налазе потписи обеју страна уговорница, па да неће приметити да је овај Споразум прави међународни уговор, закључен између двеју суверених и независних држава. Невоља оних који су таквој билатералној форми прибегли јесте, међутим, у томе што управо таква форма појачава међународноправни карактер закљученог уговора, будући да се она користила само приликом закључивања међудржавног уговора, док се сви остали и јавноправни и приватноправни уговори склапају у данас уобичајној и једино очекиваној форми једног акта са потписима при дну двеју или више страна уговорница.
Поред овог довијања, иначе непримереног највишим званичницима који заступају српску државу и српски народ, овом Споразуму су својствене и две формалне мане које доводе у питање његову уставност и законитост.

Уставноправно непостојећа страна уговорница

Овај Споразум Република Србија је закључила са самозваном државом косметских Албанаца, такозваном Републиком Косовом, која са становишта важећег Устава Републике Србије не постоји. Наш Устав једино познаје и признаје Аутономну Покрајину Косово и Метохију која се помиње не само у преамбули него и у члану 182 ставу 2, па се једино с њом могао закључити некакав уговор, рецимо о давању зајма или изградњи моста преко Ибра. Отуда је закључивање међународног уговора са државном творевином која се представља као Република Косово, противуставно. А да је та друга страна уговорница држава потврђује и тачка 14 овог Споразума која гласи: „Договорено је да ниједна страна неће блокирати или подстицати друге да блокирају напредак друге стране на њеном путу ка ЕУ.“ Како су сходно конститутивним актима ЕУ, у ову заједницу примане само суверене и независне државе, а не федералне јединице, покрајине, департмани или региони, савршено је јасно да се на том путу ка ЕУ налазе две суверене и независне државе – Република Србија и Република Косово. Стога је парафирањем овог Споразума и његовим политичким потврђивањем од стране Владе и Народне скупштине, Република Србија и de iure признала самозвану државу косметских Албанаца као суверену и независну државу. А ако таква држава може, по признању наших највиших државних органа, бити чланица ЕУ, она може бити и чланица Уједињених нација.

Противуставна форма прихватања и потврђивања овог Споразума

Дана 22. априла 2013. године овај Споразум је прихватила и потврдила Влада Републике Србије, што је могао бити само политички акт, пошто сходно члану 123 Устава Влада није овлашћена да потврђује међународне уговоре. Четири дана касније, 26. априла 2013. године, Народна скупштина је прихватањем извештаја Владе фактички прихватила и овај Споразум који је био интегрални део овог извештаја. То, међутим, није било правно ваљано прихватање и потврђивање овог међународног уговора. Имајући на уму његову садржину, о чему ће касније бити речи, овај Споразум Народна скупштина је, сходно члану 8 ставу 2 Устава, једино могла потврдити по поступку предвиђеном за промену Устава, односно према члану 182 ставу 2 Устава посебним законом који се доноси по поступку предвиђеном за промену Устава. Како није тако поступљено, овај Споразум је противуставан, а тиме ништаван и правно непостојећи.
Поред ових формалних овом Споразуму су својствене и следеће супстанцијалне мане које такође доводе у питање његову уставност и законитост.

Примена закона и устава уставноправно непостојеће државе „Република Косово“

У следећим одредбама наводе се као важеће право на територији наше Аутономне Покрајине Косово и Метохија закони и устав самозване државе косметских Албанаца:
– „меродавно право и уставно право“ у тачки 2;
– „косовски закон“ у тачки 4 и
– „косовски закон“ у тачки 11.
Наш Устав не познаје и не признаје никакве косовске законе и косовски устав који би се могли примењивати на територији Републике Србије. Стога су ове одредбе противуставне.

Делегирање додатне надлежности општинама од стране централних власти самозване државе косметских Албанаца

Тачком 5 овог Споразума утврђује се да централне власти (Републике Косова) могу заједници српских општина делегирати додатне надлежности. Сходно члану 190 нашег Устава општине врше само оне надлежности које утврђују Устав и закони, тако да нико други, па ни косметске централне власти не могу делегирати општинама никаве додатне надлежности. Стога је тачка 5 овог Споразума противуставна.

Уређивање полиције законом и другим прописима самозване државе косметских Албанаца

Тачком 7 овог Споразума утврђује се да ће на Косову постојати јединствене полицијске снаге које се зову Косовска полиција, те да ће сва полиција на северу Косова бити интегрисана у оквир Косовске полиције, док се тачком 9 одређује регионални командант полиције за четири општине на северу Косова, начин његовог именовања, етнички састав полиције на северу Косова, као и још један регионални командант полиције за општине јужна Митровица, Србица и Вучитрн. Према члану 97 тачки 4 Устава, одбрана и безбедност Републике Србије су у искључивој надлежности Републике Србије као такве, што значи да се војска и полиција, као чиниоци државне безбедности, могу уређивати искључиво општим актима Народне скупштине, то јест Уставом и законима, док покрајине и општине нису надлежне да на било који начин уређују полицију, тако да уопште не може бити речи о некаквој Косовској полицији. Стога су тачке 7 и 9 овог Споразума противуставне.

Уређивање судова на Косову и Метохији

Пресуђивање у кривичним и грађанским споровима је одувек било par excellence државна функција као таква. Тако је по Уставу Републике Србије, који чланом 143 ставом 2 утврђује да се оснивање, организација, надлежност, уређење и састав судова уређују законом, што значи искључиво законом. Томе насупрот, овим Споразумом, који није ни устав, ни закон оснива се одељење Апелационог суда у Приштини које ће у северној Митровици имати сталну канцеларију, с тим да ће свако веће поменутог одељења бити састављено од већине судија косовских Срба. Једва да би требало рећи да тај Апелациони суд у Приштини није конституисан законом Републике Србије него законом самозване државе косметских Албанаца, и да неће пресуђивати по српским законима него по законима те самозване државе, чак и када судеће веће чини већина судија косовских Срба. Све су то разлози због којих је тачка 10 овог Споразума противуставна.

Одржавање општинских избора по косовском закону

Тачком 11 овог Споразума утврђује се да ће се 2013. године општински избори у северним општинама (мисли се на северну Митровицу, Звечан, Зубин Поток и Лепосавић) организовати у складу са косовским законом, то јест изборним законом самозване државе косметских Албанаца. Ова одредба је противна члану 97 тачки 3 Устава којом се утврђује да Република Србија уређује систем локалне самоуправе, што укључује оснивање и укидање општина законом (члан 189 став 1 Устава), утврђивање њихове надлежности (члан 190 Устава) и избор општинских органа на основу изборног закона који доноси Народна скупштина Републике Србије.

Издвајање Косова и Метохије из уставног и правног поретка Републике Србије

Добро је познато да је уставни положај Косова и Метохије уређен следећим одредбама важећег Устава:
Преамбулом по којој је Покрајина Косово и Метохија саставни део територије Србије, те да има положај суштинске аутономије у оквиру суверене државе Србије и да из таквог положаја Покрајине Косово и Метохија следе уставне обавезе свих државних органа да заступају и штите државне интересе Србије на Косову и Метохији у свим унутрашњим и спољним политичким односима;
Чланом 114 ставом 3 којим се приликом полагања заклетве председник Републике обавезује да ће све своје снаге посветити очувању суверености и целине територије Републике Србије, укључујући и Косово и Метохију као њен саставни део и Чланом 182 ставом 2 којим се утврђује да Република Србија има Аутономну Покрајину Војводину и Аутономну Покрајину Косово и Метохију, а да ће се суштинска аутономија ове потоње уредити посебним законом који се доноси по поступку предвиђеном за промену Устава.
То само значи да би нови положај Покрајине Косово и Метохија, који би се као суштинска аутономија разликовао од положаја Аутономне Покрајине Војводине, једино могао уредити уставним законом који би био донет по поступку предвиђеном за промену Устава (члан 203 став 7 који укључује републички референдум ради потврђивања). Како овај закон није донет, то само значи да је овај Споразум у целини противуставан, а тиме ништаван и непостојећи правни акт.

Одрицање од Косова и Метохије и њихово препуштање самозваној држави косметских Албанаца

Држећи се усменог народног предања да једна земља не може имати два господара, наши преговарачи у Бриселу су изгледа закључили да Косовом и Метохијом не могу истовремено упрвљати и влада у Београду и влада у Приштини. Зато су зарад обезбеђења датума за отпочињање преговора о уласку Србије у ЕУ укинули и последње остатке државности на северу Косова и целокупну теиторију Косова и Метохије препустили и предали самозваној држави косметских Албанаца. Тиме су погазили Устав Републике Србије, а нарочито члан 8 став 2 по којем су границе Републике Србије неповредиве, те да се једино могу мењати по поступку предвиђеном за промену Устава.

Присиљавање држављана Србије и наших сународника да прихвате држављанство самозване државе косметских Албанаца

Иако је опште познато да наши држављани и сународници на Косову и Метохији не само да не прихватају самозвану државу косметских Албанаца него је сматрају непријатељском, овим Споразумом се сви они који као полицајци, судије и општински чиновници и званичници хоће и даље да примају државну плату и од тога издржавају своје породице, уцењују и присиљавају да приме држављанство ове самозване државе. Јер, зашто би Албанци било коме давали плату из државног буџета ако није њихов држављанин? А и да не помињемо личне исправе, саобраћајне и возачке дозволе, које се у начелу не могу добити без уписа у књигу косметских држављана. Једва да би требало рећи да се оваквом присилом и уценом нарушавају елементарне људске слободе и права зајемчена Уставом Републике Србије.
Како би примена овог Споразума до доношења коначне одлуке Уставног суда нанела непоправљиву штету и тешко нарушила државне и националне интересе Републике Србије, предлажемо да на основу члана 168 става 4 Устава Уставни суд до доношења своје коначне одлуке обустави извршење следећих појединачних аката:
– званично потписивање овог Споразума од стране председника Владе или њеног овлашћеног заступника;
– даље преговарање у Бриселу о „плану за имплементацију“ овог Споразума;
– било којег појединачног акта којим би се мењао статус преосталих државних институција Републике Србије на северу Косова и
– било којег појединачног акта којим би се на било који начин овај Споразум практично примењивао.

У Београду, 8. маја 2013. године

13 коментара

  1. Bravo! Svaka cast! A, eto uskoro i Seselja da vas podrzi! Dolazi sunce u Srbiju! Pogledajte na joutube: Nebeska Liturgija Vladike Velimirovica

  2. подржавамо у потпуности. Можда би овај текст, на погодан начин ( за штампање или одштампан) ваљало учинити доступним, свима који желе да га потпишу и – доставе Уставном суду Србије ?!

  3. Bravo, ovo smo cekali. Dali Predsednik ima pravo da zaustavi
    postupak pred Ustavnim sudom? Molimo Vas objasnite nam ima
    li on takve ingerencije.
    Hvala i zelim svima nama uspesno okoncanje urusavanja pravnog
    poretka i suvereniteta Republike Srbije.

  4. Jos jedno pitanje u vezi sa radom Ustavnog suda.
    Upravo procitah da oni “skupljaju” sve zahteve za ocenu ustavnosti, pa onda (ne lipsi magarce do zelene trave)… Mogu li oni tako i koliko dugo da opstruisu donosenje odluke. Postoje li jasni zakonski propisi i rokovi u tom slucaju?

  5. Mi citaoci, smo ostali uskraceni za intervju da prof.doc. Smiljom Avramov. Ona je pravi patriota a ima sigurno nesto i da kaze za nas vijerne citaoce. U danasnje vrijeme izdajica, svaka paatriotska rijec bi dobro dosla. Moramo se “zbiti u redove”. Zbog toga su nas i “zuti” razbili…

  6. Problem je prost :
    Ustavna PREAMBULA kojom se tvrdi da je Kosovo sastavni deo Srbije, NIJE TACNA ! Ne odgovara realnosti. To je samo ZELJA izvesnih Srba

    Vecina Srba je shvatila da je Kosovo davno izgubljeno i da ne treba ulaziti u unapred izgubljene bitke.

    Pred nama su druge – mnogo vaznije bitke

    • Немачка је, иако је била поражена и морала да потпише безусловну капитулацију ( са којом се кумановски споразум ни изблиза не може упоредити ) одбила да се помири са поделом. У преамбули немачког устава унета је 1949 одредба да ће се западна и источна Немачка ујединити када се за то буду стекли услови, и стекли су се 40 година касније. Члан 16/1 садржи одредбу да никоме не сме да се одузме немачко држављанство а члан 20/4 да сви Немци имају право отпора против свакога ко покуша да елиминише уставни поредак. Тако то изгледа у уређеним државама којима ви жуто префарбани радикали, ЛДП-ови празнобрбљивци и псеудосоцијалистички интернационалисти ( изаберите сами којој групи припадате ) само декларативно тежите. Суспензијом Устава и блокадом Уставног суда ова влада је починила тешко кривично дело и ако нација не смогне снаге да је обори и да све починиоце приведе заслуженој правди Србији се црно пише.

  7. I sta ce da se dogodi !!!?
    Nista, jer se vec dogodilo !!!
    Sporazumi su potpisani, uslovi dogovoreni, implementacija poela ….!
    Neko posle ovoga misli da ce USS da da suprotno misljenje o ustavnosti dogovorenog i potpisanog u Briselu od strane tri bandita!?
    Nece!
    USS ce pokazati koliko je besmisleno ziveti u Srbiji ako nisi lopov, tajkun, prevarant, politicar …!!!!

  8. Ode Ivica ponovno preko bare da dobije daljnje instrukcije, jer oni su nezgodni ako ih se ne sluša / tu je koferčić i druge mu rabote /.
    U isto vrijeme provodi se urlikanje na četite starine koji su stali u obranu rasparčavanja države…

  9. Problem je sto mi vec 13 godina nemamo zakonodavno sudstvo,jer politicari sve presude donose…..Ustav su prekrsili na desetine puta,pa i ovaj puta ce to isto uraditi….Nece ovo ludilo doveka….pomesce ih narod uskoro,koji sve vise izlazi na ulice…..http://zlj13051967.wordpress.com/

  10. Moram da sve da razočaram, Odluka USS će biti politička a ne pravna jer sam to na svom zahtevu za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredjenog kriminalnog akta doživeo od strane USS, koji je doneo negativnu odluku pre mesec dana (pravno ne utemeljenu, nepismenu i za ne svrsene studente prava čisto političku i kriminalnu). Ceo obojeni USS treba razrešiti na čelu sa Trivankinim bratom. Ovde u Srbiji odavno ne postoji ni pravo ni pravda a Bogami ni USS. Dovoljno je videti 10 000 predstavki iz Srbije pred međunarodnim sudom u Strasburu. Bez promene sistema (revizije kriminalnih zakona i kriminalizovane drzave) nema pravne sigurnosti i uredjenosti drzave Srbije ni ekonomskog napretka. U Srbiji je ambijent života kriminalizovan i političari se ponašaju kao vlasnici i naroda i države.

  11. faktičko stanje je da je deo teritorije Republike Srbij OKUPIRAN,I po Ustavu Srbije i po međunarodnom pravu,Dali se sa okupatorom može pregovarati.Nemože.Zašto Mi to uporno radimo.Treba da odgovori Vlast.Ovo nije prvi put da smo okupirani.Ali je prvi put da PRISTAJEMO da verifikujemo,ozvaničimo okupaciju,U tome je problem,Kako neki pametan Srbin reće da je Kosovo Srbsko zapisani je na nebu.Po meni veči je problem što se Srbima zabranjuje,i to omin majuticajnim,da politički misle i deluju,Ni to n ije novo.I to je već viđeno.I to su dometi briswlskih pregovora.

  12. Koristim ovu priliku da podelim moje “predivno” iskustvo u pokušaju da kao lojalan građanin ove zemlje, besprekorno edukovan, pri tome, sa više nego odgovarajućim radnim iskustvom, pokušam da ostvarim svoje ustavno pravno na rad i zaposlenje u javnoj službi. Te 2008. odn. 2009. sam na svojoj koži osetio svu moć, bezobzirnost i bahatost tadašnjeg predsednika USS, drugarice Bose Nenadić, koja je toliko istrajala u svojoj nameri da mi se uskrati ustavom zajemčeno pravo, da je naložila Konkursnoj komisiji da učini sve kako se ne bi zaposlio u Stručnoj službi ovog nezavisnog državnog organa, “čuvara Ustava i ustavnosti i zaštitnika ljudskih prava”! Išlo se čak dotle da je izborni postupak sprovodila osoba koja NIJE član Konkursne komisije. Naravno, moje žalbene navode je u više navrata potvrdila Žalbena komisija, s tim što njene odluke nije poštovala ta ista Konkursna komisija. Na kraju, iz petog puta, predsednik Žalbene komisije je preglasan od strane ostalih “podobnih” članova Žalbene komisije. Toliko o ustavnosti i zakonitosti USS.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *