Печат – Лист слободне Србије Политички недељник, актуелна политичка дешавања, друштво, свет, култура.

Новак Ђоковић је на светској сцени убедљиво победио, Дара из Јасеновца на тој сцени није победила, али свакако није ни изгубила. Тако би, поједностављено речено, гласило извештавање о темама које су у протеклој недељи надмоћно заокупиле нашу јавност. Поменути резултати – успех и неуспех, победа и пораз, као и све остало што је у медијима пратило догађања везана уз ова имена, постали су и знак препознавања и сажимања судбина и околности битних колико за најбољег српског спортисту свих времена, или за имагинарни лик главне јунакиње једног по много чему изузетног филма, толико и за народ чији су они део. Шта се испоставило као заједничко, као повезујућа нит за Дару и Новака, ликове стварносно неспојиве из очигледних разлога? Одговор није компликован, напротив –суморан је и једноставан. Животни и силовити Ђоковић, једнако као и филмским језиком одсањана десетогодишњакиња из Јасеновца, када се суоче с великим светом, неизоставно по(д)несу тешку хипотеку свог народа. Када се „отисну у свет“, они нису више само собом одређени, већ моментално постају неко ко припада, неко ко је …