Почетна / ПЕЧАТ НЕДЕЉЕ / Печат недеље

Печат недеље

Госпођа министарка

Књигама, налазима, стручним извештајима и студијама о катастрофалним последицама бомбардовања Србије осиромашеним уранијумом и разним нуклеарним отпадом потврђени су алармантни подаци о најтежим последицама НАТО агресије на нашу земљу. Ту је и откриће америчког новинара Роберта Парсонса о сакривању података из извештаја УН Сенегалца Бакри Кантеа из 1999. У Италији су се на Косову озрачени италијански војници самоорганизовали и већ установили више од хиљаду оболелих због тога што су на Косову били изложени радијацији.
Једина особа којој је све ово непознато је српска министарка здравља Славица Ђукић Дејановић која онако паролашки узвикује: „Не убија нас уранијум већ небрига о здрављу“! Ту су и неки наши вајни војни стручњаци који кажу да пораст броја оболелих од канцера није последица НАТО агресије него нашег немара. Важно је да се Запад амнестира, а народ наружи.
Извршена је и занимљива подела задужења. НАТО је ту да бомбардује и сеје уранијум, а Министарство здравља и војни стручњаци су ту да организују небригу за здравље становништва. Па ко преживи, преживео је.

Бостонске бомбе

Две бомбе, по свему судећи кућне израде, експлодирале су у близини циљне линије на маратону у Бостону, у САД-у. У експлозијама су три особе, међу којима и један осмогодишњи дечак, погинуле, а рањено је 144 људи. Још нико није преузео одговорност за овај терористички напад, а за сада није познато ни да ли има конкретних осумњичених.

МАДУРО

На председничким изборима у Венецуели, 14. априла, победио је Николас Мадуро, досадашњи вршилац дужности шефа државе. Изборни резултати тешко су озлоједили присталице опозиционог лидера Енрикеа Каприлеса, који је добио 1,5 одсто мање гласова од Мадура. У нередима насталим после објављивања резултата председничких избора седам особа је погинуло. Агенције су јавиле како је и следећег дана хиљаде присталица опозиције испунило улице Каракаса, ударајући у тигање и тепсије, спаљујући кесе са смећем и узвикујући „превара“. Изразито је незадовољан и амерички државни секретар Џон Кери. Није, међутим, забележено да је и он гнев искалио на каквој шерпи добре резонанце. „Сједињене Америчке Државе још нису одлучиле да ли ће да признају Николаса Мадура као председника Венецуеле док не буде решен спор о резултатима избора“, рекао је државни секретар. Његов предлог да је „неопходно поново пребројати гласове“, председница Врховног суда Венецуеле хладно је одбила изјавом – да нема правног основа за поновно пребројавање гласова са председничких избора.

Блиц-криг на Цркву

„Блиц“ као да покушава да се укључи у рад предстојећег Светог архијерејског сабора Српске православне цркве, заказаног за следећи месец. Или пак његова прљава кампања против тројице владика СПЦ, епископа Василија, Пахомија и Филарета, а заправо хајка на читаву нашу Цркву има другачији повод? „Случајеви Василија, Филарета и Пахомија: Смртни греси тројице владика. Педофилија, блуд, неумереност, ратна пропаганда…“, бестидно пише таблоид евроатлантске окупације Србије, кршећи том својом бестидношћу све постојеће новинарске кодексе.
А зашто то чини, то јест ако тиме не покушава, брозовско-тадићевским маниром, да кадрира у СПЦ? Па, рекли бисмо да се одговор крије у редакцијском коментару од ове среде: „Уместо да почисти своје редове, из СПЦ су веома агилни кад би требало да се мешају у одређена државна питања која нису у делокругу њихове надлежности.“ Паметноме доста.

Има наде за Србију

Разгалио нас је Радио „Слободна Европа“ како нисмо ни претпостављали да би могао, прилогом о сусрету ЕУ намесника у Србији Венсана Дежера са средњошколцима из Београда, Вршца, Ниша, Лебана, Раче и Лесковца.
Дежеров разговор с децом трајао је сат и по времена, и требало је то да буде разговор о „перспективама Србије у Европској унији“. Испирање дечјих мозгова бајкама о светлој ЕУ будућности, међутим, претворио се у нешто што, сасвим сигурно, организатори ове сесије нису ни очекивали, ни желели. Пропагандистима се сопствена пропаганда обила о главу. Деца су, наиме, Дежеру поручила да њима, као будућности Србије, ни на крај памети не пада да се одрекну њене „колевке“ и „срца“, то јест Косова и Метохије.
Већина ученика, извештава „Слободна Европа“, „барем ако је судити по разговорима које смо забележили у београдском Дому омладине, где је дискусију организовао ‚ЕУ – инфо центар‘, и не сматрају да је Европска унија нешто ка чему би требало тежити по сваку цену. То јест посебно не по цену, како често понављају, губитка Косова које без задршке означавају ‚колевком српства‘, ‚срцем Србије‘ и томе слично.“
Како да се не дивимо овој деци, како да не будемо поносни на њих? Како и да се, сви заједно, не угледамо на њих и њихове здраве резоне? Пронашли смо, не очекујући то, на „Слободној Европи“ речи наде, али и речи упозорења. Цитиран је, тако, седамнаестогодишњи Лесковчанин Младен Ивановић: „Тај услов да се Србија одрекне своје територије није одговарајући. Европска унија не може то да тражи од нас. Али, на политичарима је да одлуче да ли су спремни да жртвују територију и нешто што је баштина наше државе.“ Даље: „Ја сам Катарина Крстић, Медицинска школа ‚Звездара‘. Питам вас зашто Европска унија поставља Србији предуслов да реши питање Косова и Метохије, када то није тражила ни за Кипар, Ирску и Гибралтар – он није у Европској унији, а око њега се споре Велика Британија и Шпанија које су у ЕУ.“ Миљана Стошић: „Наша држава не би требало да уђе у Европску унију. Ми као самостална држава можемо да успемо. Имамо велике ресурсе које можемо да искористимо на различите начине. Нама није потребна помоћ неких из Европске уније када смо ми способни и имамо велике научнике који одлазе само због тога што држава не може да их финансира и школује.“ „Небојша Савић пита“, наводи РСЕ, „због чега ‚неке земље желе да изађу из Европске уније када је тамо толико добро‘. Награђен је аплаузом својих вршњака, што се није догодило после Дежеровог подсећања да су у Европи далеко чешћи гласови оних који се залажу за унутарњу реформу Уније.“ Цитирана је и ученица Медицинске школе из Лесковца Александра Стојановић: „Косово је колевка српске историје. То је срце Србије, у ствари. Некако, ту нам лежи сва историја коју имамо, и без Косова нисмо потпуни. Не могу тек тако да нам кажу да се тога одрекнемо.“ А „на питање да ли је забринута због могућности да Србија не добије датум за почетак преговора са ЕУ, уверава да ризик није превелик“…
Све у свему, навео је РСЕ, једна Кристина била је „једина (барем у нашој анкети) која не гаји сумње: ‚Требало би да уђемо у Европску унију због те дисциплине и реда који тамо постоје.‘“

 

2 коментара

  1. Svaka čast za članak!




    0



    0
  2. Bila jednom jedna Pigi iy Mapet shou-a.
    Lijepa i pametana ko svaka lutka – marioneta.
    Istorija se ponavlja.
    Osiromašeni uranijum je blagorodan u količinama koje doziraju NATO-savjetnici za kragujavačko nadrilčekarstvo.
    Pa, sa srećom ti put na Kosovo i Metohiju na blagotvornu terapiju prijateljskog ti zraćenja.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *