Милорад Вучелић, главни уредник
Морао се отац нашег министра пољопривреде Горана Кнежевића последњих дана сетити „топлог зеца“. Наиме, познато је, да је Горанов отац у време Информбироа био на Голом отоку и да је недавно рехабилитован. Топли зец је био једно од сурових средстава за преваспитавање „издајника“ и „банде“ из 1948. године, а ових дана кроз врелог медијског и жутог зеца провлаче Горана Кнежевића, све не би ли му у главу ућерали еврофанатизам.
Од самог почетка ове дотанчина смишљене и испланиране акције против српске пољопривреде и агроиндустрије Горан Кнежевић се нашао сам против свих. Из владе којој припада нико не проговори ни реч. Они који му се, попут министарке здравља Славице Ђукић Дејановић, као и нађоше, додатно га оптужише. И још кажу да се Кнежевић, тако усамљен, није најбоље снашао. Слажемо се да је могао знатно боље, могао је да каже да би обавезно требало променити Устав Србије, да верује у Бриселски дијалог Тачија и Дачића, да нема ништа против независности Косова, али да га никада неће признати, да је за широку аутономију Војводине, да ће све бити у реду када добијемо датум за ЕУ и да му је то највећа светиња, да је државна граница према Косову права ствар.
Додуше, могао је, да је нас питао, да тражи да се ухапси Горан Јешић и сви они који на невероватно ужасавајући начин уносе и шире панику у народу. Могао је да је питао да добије и тај савет. Али није питао.
Само су се ретки стручњаци усудили да кажу оно најважније и неопходно: млеко није отровно, само немојте пити, ако икако можете, по триста литара месечно, јер вам онда може бити мука. Тачност овог исказа о неотровности и здрављу млека потврђују и чувени холандски резултати који су управо стигли у Београд.
Наспрам Кнежевића и неколицине његових сарадника је стајао жути картел који је у досадашњој смени власти остао готово потпуно нетакнут. Само Министарство пољопривреде је деценијско легло жутих неподопштина и доследног рада против српске привреде, а у тим Аугијевим шталама је нови министар тек пола године. Медији су радили по већ уходаној жутој команди која је иначе одавно прихваћена као властито уверење.
Нема ниједног до јуче актуелног министра, дакле министра из прошле владе који је за било шта одговарао, а морао је, ако су резултати њихове владавине били овакви каквим их приказују статистика и општепознате чињенице. Постаје нејасно, ако је корупција однос међу субјектима, ко је ту кога корумпирао ако није корумпирао оне који су на власти, ни ако није било злоупотреба у јавним набавкама? Да ли је уопште могуће да ни један једини политичар из прве поставе жутих и њихових коалиционих партнера ни за шта не одговара?
У противнике Горана Кнежевића морају се убројати и све оне моћне фирме жутог картела, баш као и неке велике стране корпорације.
Тај поход на српског сељака и српску пољопривреду извели су исти они који су протеклих година поклали 800.000 крава и тако од 1.200.000 свели њихов број на 400.000. Приближно исти број људи су оставили без посла. Шта је онда за овакве типове да се поиграју политичком и људском судбином Горана Кнежевића кога су, невиног, ионако држали у затвору тринаест месеци.
Један од циљева ове операције „отровно млеко“ је да ћемо сви морати да пијемо и једемо искључиво оно што је генетски модификовано или што нам је неким правилником прописано, а у складу је са интересима великих мултинационалних компанија и њихових испостава у Србији. Како се само згрозио један пропагандиста Б92 на сам помен да неко у ЕУ користи општепозната средства ванцаринске заштите свог тржишта и својих економских интереса! Шта ви хоћете да кажете да би неко у ЕУ тако шта урадио, строго је подвикнуо и остао без даха. Не памти се да је неко папу овако бранио.
Читаоци „Печата“, поготово они редовни, о проблемима хране, воде и екологије много тога знају, и на нашем и на глобалном нивоу. У великом светском походу за власт над храном и водом све је дозвољено, па ће се тако увозити и извозити само оно што газде великих мултинационалних корпорација наложе. До јуче је то било 0,5 од сутра ће бити 0,05 и обратно. А у међувремену ће неким урођеницима као што су Срби бити налагано да кољу своју здраву стоку, просипају своје здраво млеко и сеју генетски модификовани кукуруз на који не утичу ни влага, ни суша, и у којем нема афлатоксина, али има свега и свачега другог отровног и те како, али се то отровно не налази у правилнику.
У Србији, лишеној сваког суверенитета, уведено је тако ново кривично дело. Што није по прописаним ЕУ стандардима и по мери, рецимо, „Монсанта“ и његових српских, а нарочито војвођанских испостава је злочин. Права сточна храна, баш као и млеко, и баш као млеко у праху, само је у иностранству и спремно чека да ми своју домаћу храну и млеко прогласимо отровним. Ова храна је вероватно много гора, али је зато у складу са правилником. Уопште није важно да ли је нешто штетно по здравље или није, да ли је нешто отровно или није, важно је само да ли је или није према прописаним еуропским стандардима. Све је то углавном никло из потписаног ССП-а. Вршење кривичних дела проглашава министар војвођанске владе Горан Јешић. По тим губернаторским овлашћењима, он је задужен за ширење невиђене панике у народу. Паника се поткрепљује разним резултатима анализа из Немачке, одакле, гле чуда, долазе и подаци о нашем отровном кукурузу који ми тамо нисмо извозили већ четрнаест месеци! Коначно стижу анализе из високореферентне лабораторије за млеко из Холандије који доказују да ни један једини грам млека у Србији није био опасан по било чије здравље.
У неким медијима је било отворених речи хвале за овај начин опозиционе и герилске борбе Демократске странке и Горана Јешића. Задат је тежак ударац режиму тиме што је здраво и нормално млеко проглашено отровним. О стравичној штети нанетој народу и његовој привреди нема ни помена. Уосталом све су победе жутог картела до сада биле порази српског народа. Зашто би сада било друкчије? Штета по агроиндустрију и пољопривреду настала из операције „отровно млеко“ износи, кажу упућени, близу двеста милиона евра. Ето прилике да се сетимо старог доброг Кривичног законика по којем су тешка дела против народне привредне и кажњива тешко.
Ово подсећање на чланове Кривичног законика има и превентивну страну, јер немојте уопште да сумњате у то да су пред нама већ нове акције, брижљиво испланиране. То су акције: отрована пшеница, затрована репа, суперотровна малина, ултраотрован сунцокрет…
Али, вратимо се Горану Кнежевићу. Види се, што да кријемо, да смо спремни да га бранимо и подржимо. Али руку на срце, шта му је требало да каже оно о еврофанатизму? У реду је да човек буде критички настројен према сваком фанатизму, али не и према еврофанатизму. У нашем народу је већ обичај да се каже: „Е, у све ми дирај, али у еврофанатизам не дирај. То не дам!“ То, ето једино замерамо Кнежевићу.
Можда би све ове дискусије требало прекратити неким постављењем новог министра пољопривреде, рецимо Иване Дулић. У обзир долазе и Кори Удовички или Соња Лихт, а што не и Соња Бисерко. Или можда задржати, ако треба и на силу, оног Дачићевог Хана из Брисела, и то када буде обилазио Владичин Хан. Тако би се и потврдило да када је еврофанатизам у питању нема страначке ускогрудости. Све би требало учинити за јачање и ширење евроатлантског блока.
Намеће нам се и закључак у вези са обнародованом реконструкцијом владе или могућим изборима. За сада изгледа да је безбедније јести банане него пити по здравље безбедно млеко. Бар тако изгледа.
