Milorad Vučelić, glavni urednik
Morao se otac našeg ministra poljoprivrede Gorana Kneževića poslednjih dana setiti „toplog zeca“. Naime, poznato je, da je Goranov otac u vreme Informbiroa bio na Golom otoku i da je nedavno rehabilitovan. Topli zec je bio jedno od surovih sredstava za prevaspitavanje „izdajnika“ i „bande“ iz 1948. godine, a ovih dana kroz vrelog medijskog i žutog zeca provlače Gorana Kneževića, sve ne bi li mu u glavu ućerali evrofanatizam.
Od samog početka ove dotančina smišljene i isplanirane akcije protiv srpske poljoprivrede i agroindustrije Goran Knežević se našao sam protiv svih. Iz vlade kojoj pripada niko ne progovori ni reč. Oni koji mu se, poput ministarke zdravlja Slavice Đukić Dejanović, kao i nađoše, dodatno ga optužiše. I još kažu da se Knežević, tako usamljen, nije najbolje snašao. Slažemo se da je mogao znatno bolje, mogao je da kaže da bi obavezno trebalo promeniti Ustav Srbije, da veruje u Briselski dijalog Tačija i Dačića, da nema ništa protiv nezavisnosti Kosova, ali da ga nikada neće priznati, da je za široku autonomiju Vojvodine, da će sve biti u redu kada dobijemo datum za EU i da mu je to najveća svetinja, da je državna granica prema Kosovu prava stvar.
Doduše, mogao je, da je nas pitao, da traži da se uhapsi Goran Ješić i svi oni koji na neverovatno užasavajući način unose i šire paniku u narodu. Mogao je da je pitao da dobije i taj savet. Ali nije pitao.
Samo su se retki stručnjaci usudili da kažu ono najvažnije i neophodno: mleko nije otrovno, samo nemojte piti, ako ikako možete, po trista litara mesečno, jer vam onda može biti muka. Tačnost ovog iskaza o neotrovnosti i zdravlju mleka potvrđuju i čuveni holandski rezultati koji su upravo stigli u Beograd.
Naspram Kneževića i nekolicine njegovih saradnika je stajao žuti kartel koji je u dosadašnjoj smeni vlasti ostao gotovo potpuno netaknut. Samo Ministarstvo poljoprivrede je decenijsko leglo žutih nepodopština i doslednog rada protiv srpske privrede, a u tim Augijevim štalama je novi ministar tek pola godine. Mediji su radili po već uhodanoj žutoj komandi koja je inače odavno prihvaćena kao vlastito uverenje.
Nema nijednog do juče aktuelnog ministra, dakle ministra iz prošle vlade koji je za bilo šta odgovarao, a morao je, ako su rezultati njihove vladavine bili ovakvi kakvim ih prikazuju statistika i opštepoznate činjenice. Postaje nejasno, ako je korupcija odnos među subjektima, ko je tu koga korumpirao ako nije korumpirao one koji su na vlasti, ni ako nije bilo zloupotreba u javnim nabavkama? Da li je uopšte moguće da ni jedan jedini političar iz prve postave žutih i njihovih koalicionih partnera ni za šta ne odgovara?
U protivnike Gorana Kneževića moraju se ubrojati i sve one moćne firme žutog kartela, baš kao i neke velike strane korporacije.
Taj pohod na srpskog seljaka i srpsku poljoprivredu izveli su isti oni koji su proteklih godina poklali 800.000 krava i tako od 1.200.000 sveli njihov broj na 400.000. Približno isti broj ljudi su ostavili bez posla. Šta je onda za ovakve tipove da se poigraju političkom i ljudskom sudbinom Gorana Kneževića koga su, nevinog, ionako držali u zatvoru trinaest meseci.
Jedan od ciljeva ove operacije „otrovno mleko“ je da ćemo svi morati da pijemo i jedemo isključivo ono što je genetski modifikovano ili što nam je nekim pravilnikom propisano, a u skladu je sa interesima velikih multinacionalnih kompanija i njihovih ispostava u Srbiji. Kako se samo zgrozio jedan propagandista B92 na sam pomen da neko u EU koristi opštepoznata sredstva vancarinske zaštite svog tržišta i svojih ekonomskih interesa! Šta vi hoćete da kažete da bi neko u EU tako šta uradio, strogo je podviknuo i ostao bez daha. Ne pamti se da je neko papu ovako branio.
Čitaoci „Pečata“, pogotovo oni redovni, o problemima hrane, vode i ekologije mnogo toga znaju, i na našem i na globalnom nivou. U velikom svetskom pohodu za vlast nad hranom i vodom sve je dozvoljeno, pa će se tako uvoziti i izvoziti samo ono što gazde velikih multinacionalnih korporacija nalože. Do juče je to bilo 0,5 od sutra će biti 0,05 i obratno. A u međuvremenu će nekim urođenicima kao što su Srbi biti nalagano da kolju svoju zdravu stoku, prosipaju svoje zdravo mleko i seju genetski modifikovani kukuruz na koji ne utiču ni vlaga, ni suša, i u kojem nema aflatoksina, ali ima svega i svačega drugog otrovnog i te kako, ali se to otrovno ne nalazi u pravilniku.
U Srbiji, lišenoj svakog suvereniteta, uvedeno je tako novo krivično delo. Što nije po propisanim EU standardima i po meri, recimo, „Monsanta“ i njegovih srpskih, a naročito vojvođanskih ispostava je zločin. Prava stočna hrana, baš kao i mleko, i baš kao mleko u prahu, samo je u inostranstvu i spremno čeka da mi svoju domaću hranu i mleko proglasimo otrovnim. Ova hrana je verovatno mnogo gora, ali je zato u skladu sa pravilnikom. Uopšte nije važno da li je nešto štetno po zdravlje ili nije, da li je nešto otrovno ili nije, važno je samo da li je ili nije prema propisanim europskim standardima. Sve je to uglavnom niklo iz potpisanog SSP-a. Vršenje krivičnih dela proglašava ministar vojvođanske vlade Goran Ješić. Po tim gubernatorskim ovlašćenjima, on je zadužen za širenje neviđene panike u narodu. Panika se potkrepljuje raznim rezultatima analiza iz Nemačke, odakle, gle čuda, dolaze i podaci o našem otrovnom kukuruzu koji mi tamo nismo izvozili već četrnaest meseci! Konačno stižu analize iz visokoreferentne laboratorije za mleko iz Holandije koji dokazuju da ni jedan jedini gram mleka u Srbiji nije bio opasan po bilo čije zdravlje.
U nekim medijima je bilo otvorenih reči hvale za ovaj način opozicione i gerilske borbe Demokratske stranke i Gorana Ješića. Zadat je težak udarac režimu time što je zdravo i normalno mleko proglašeno otrovnim. O stravičnoj šteti nanetoj narodu i njegovoj privredi nema ni pomena. Uostalom sve su pobede žutog kartela do sada bile porazi srpskog naroda. Zašto bi sada bilo drukčije? Šteta po agroindustriju i poljoprivredu nastala iz operacije „otrovno mleko“ iznosi, kažu upućeni, blizu dvesta miliona evra. Eto prilike da se setimo starog dobrog Krivičnog zakonika po kojem su teška dela protiv narodne privredne i kažnjiva teško.
Ovo podsećanje na članove Krivičnog zakonika ima i preventivnu stranu, jer nemojte uopšte da sumnjate u to da su pred nama već nove akcije, brižljivo isplanirane. To su akcije: otrovana pšenica, zatrovana repa, superotrovna malina, ultraotrovan suncokret…
Ali, vratimo se Goranu Kneževiću. Vidi se, što da krijemo, da smo spremni da ga branimo i podržimo. Ali ruku na srce, šta mu je trebalo da kaže ono o evrofanatizmu? U redu je da čovek bude kritički nastrojen prema svakom fanatizmu, ali ne i prema evrofanatizmu. U našem narodu je već običaj da se kaže: „E, u sve mi diraj, ali u evrofanatizam ne diraj. To ne dam!“ To, eto jedino zameramo Kneževiću.
Možda bi sve ove diskusije trebalo prekratiti nekim postavljenjem novog ministra poljoprivrede, recimo Ivane Dulić. U obzir dolaze i Kori Udovički ili Sonja Liht, a što ne i Sonja Biserko. Ili možda zadržati, ako treba i na silu, onog Dačićevog Hana iz Brisela, i to kada bude obilazio Vladičin Han. Tako bi se i potvrdilo da kada je evrofanatizam u pitanju nema stranačke uskogrudosti. Sve bi trebalo učiniti za jačanje i širenje evroatlantskog bloka.
Nameće nam se i zaključak u vezi sa obnarodovanom rekonstrukcijom vlade ili mogućim izborima. Za sada izgleda da je bezbednije jesti banane nego piti po zdravlje bezbedno mleko. Bar tako izgleda.
