Почетна / ТВ коментар / Ударио Грухоњић на Грухоњића

Ударио Грухоњић на Грухоњића

Пише Миодраг Зарковић

Некада смо нашим непријатељима сасвим непотребни и сувишни; тада би им са задовољством требало препустити да се исвађају са самим собом

Међу онима који су нашли за сходно да, преко националних фреквенција датих им на располагање, стану у „одбрану“ „Радио-Телевизије Војводине“ и заузму оштар гард према „Печату“, предњачили су колегијум и уредништво самог РТВ-а (ревносним преношењем сваког и једног саопштења које би ма која организација, ма колико опскурна, објавила против „говора мржње“ на нашим странама), као и Б92, која је осуде „Печата“ пласирала првенствено преко емисија „Хоћу да знам“ и „Утисак недеље“. Унеколико су за њима каскале остале ТВ станице, које су се ограничила на преношење саопштења и изјава одапетих ка „Печату“.
(Ваља имати на уму и „Студио Б“, наводну градску телевизију, чију је емисију „Сарапин проблем“ протеклог понедељка Родољуб Шабић на самом крају претворио у такмичење у вређању нашег часописа; дабоме, исти онај Шабић, повереник за информације, који гласа није пустио када је претходна влада, на крилима преговарачких способности Борка Стефановића, предала приштинским терористима матичне књиге и катастре, из којих ови могу да сазнају све што их занима о сваком нашем држављанину рођеном на Косову и Метохији; који се такође није огласио ни када је јесенас „Инсајдер“ онолико дрско и гласно, а без икаквих доказа, клеветао Србе са севера Космета – па и поименце, нарочито Марка Јакшића, коме је после тога дигнут аутомобил у ваздух, а да се нико од званичника није ни осврнуо на то; овог пута је Шабић веома узнемирен садржајима у „Печату“ које он назива „опасним“, што је у најбољем случају утисак – не непорецива чињеница, већ само утисак – због којег је он дао себи слободу да се у назови јавном спору сврста на једну од страна и нападне другу; шта ли би тек радио када не би пуким положајем био у обавези да се уздржава од повлашћивања једних у односу на друге српске медије?!)
Истовремено, саопштења и одговоре „Печата“ нико од набројаних није се удостојио ни да помене, а једино је у „Утиску недеље“ показана жеља да се чује и наш глас, тако што је у последњу емисију позван и колумниста „Печата“ Драгомир Анђелковић.
Што ће рећи да се у хајку на „Печат“ није укључио, од виђенијих гласила у Србији, још само „Печат“.

***
Демократичности ради, преносимо овде целокупан први део емисије „Хоћу да знам“ од 31. јануара, у којој су гости Наташе Одаловић били главом и брадом Динко Грухоњић, потписан као „новинар“, и Миљенко Дерета, народни посланик ЛДП-а. Водитељка је на самом почетку упитала Грухоњића:
„Шта мислиш да је оно што рецимо данас провоцира твоје неистомишљенике, и политичке и медијске, у ономе што ти говориш: твој политички став или нешто друго?“
„Па, да будем искрен, то је вероватно боље питање за њих, него за мене“, рече Грухоњић. „Али, то је заправо нека константа која се с времена на време потеже. Дакле, још од 2007. године се користи аргументација коју је први против мене искористио Национални строј, када кажем аргументација мислим под наводницима, те приче о мојим наводним лажним и осталим именима, мислећи да ће тако да дезавуишу некога зато што се зове као муслиман или Сабахудинко, или Ибрахим, како год. Тако да је то на првом месту бедасто, глупо, али од националиста нажалост не можемо ништа друго ни очекивати. Зашто сам ја, како сте ви рекли, звезда; више бих волео да нисам таква звезда. Мислим да је то заправо само последица чињенице да у граду и у покрајини у којој ја живим заправо има јако мало критичких гласова, јако мало оних који се супротстављају репризи деведесетих у том духовном смислу, и онда нас мало што има, ми некако штрчимо и онда, као у свакој паланци, ред је да се изравнамо, да нас посеку, ако је потребно и за главе, не дај боже, само да та паланка настави у својој жабокречини да ужива. Мислим, нисам ја ништа револуционарно написао. Напишете само да је цар го и одмах имате проблем.“
Онда улеће Дерета, који разлоге за нападе види у доследности. Парафразирано: толико је било превртања у друштву и на политичкој сцени, да сада свако ко је доследан као Грухоњић бива нападан. На питање водитељке како коментарише критичке текстове о Грухоњићу које су написала „четири новинара који су врло гласни на медијској сцени“, Дерета каже:
„Приметио сам да су то исти новинари који већ годинама, доследно да тако кажем, заступају и нападају, увек са позиције власти заправо. И морам да кажем да је мени јако занимљива, као и увек и свима вероватно, госпођа Љиљана Смајловић, која се у овом тренутку налази с те стране. Чим дуне ветар, пошто је она конституција коју ветар лако може да пребаци на другу страну, претпостављам да ће јој се то и догодити. Мислим да се то од некога ко води или је водио, ко има толики углед у друштву, не сме очекивати. Мислим да се ту заборавља једна од улога медија, а то је одговорност за оно што се напише. Свест о последицама онога што ћете написати. Када је неко искусан новинар, као што је рецимо она – сад њу издвајам, али можете и цео ‚Печат‘ у ту групу да ставите – ако ви нисте свесни последица онога што ћете написати, онда је то заправо саучесништво у нечему што ће се догађати, нажалост, врло брзо.“
Затим се водитељка обратила Грухоњићу:
„Ево, сад кад помињемо Љиљу Смајловић, она је написала текст у ‚Времену‘, који је био заправо њен покушај да анализира нешто што се у вези са тобом појавило у ‚Печату‘. Затим су сад уследила два одговора, један од аутора текста у ‚Печату‘, који је незадовољан тиме шта је Љиљана Смајловић написала…“
„Он је као фол незадовољан“, прекинуо ју је упадицом Грухоњић.
„Па сад, не знам да ли је као фол, али је незадовољан“, наставила је Наташа Одаловић. „И, појавио се текст Жељка Цвијановића који је такође незадовољан…“
„Исто, као фол незадовољан“, поново се убацио Грухоњић.
„Да. И појавио се твој текст у ‚Времену‘, и ти си такође незадовољан. Дакле, тројица вас је незадовољна текстом Љиљане Смајловић. Хајде нам објасни о чему се ради.“
„Ја не бих никако ту помињао ову двојицу, то је чиста манипулација, кад су у питању Цвијановић и Зарковић, они су врло задовољни тим текстом, ето тако, као нешто они придикују“, рекао је Грухоњић, после чега се вратио у још даљу прошлост од Наташе Одаловић:
„Кад су у питању ови напади који су кренули рецимо из франкфуртских ‚Вести‘, Ратко Дмитровић који је у међувремену смењен, па сам се ја шалио да је смењен зато што је мене напао, јер ме је тамо називао медијским зликовцем и моћником, тако да је можда боље да се не каче са мном уопште зато што би могао бити смењен можда и Цвијановић из ‚Новог стандарда‘, а можда и Љиља са места, само ако једно јутро устанем и одлучим да их сменим, је л`, пошто сам тако моћан човек, је л`. Тако да размишљам и о Вучићу, Дачићу, Ђиласу, Чанку, Чеди, исто тако да их све посмењујем, али још увек сам добро расположен.“
Ту је Грухоњић решио да престане да буде духовит:
„Шалу на страну, оно што је код Љиљане Смајловић проблематично, ја бих чак рекао и покварено, јесте што она у обланду, дакле… Шта она ради? Она заузима такозвани објективни приступ, а објективни приступ се састоји у следећем: да се нађемо ви и ја у студију, ја сам екстремиста и расиста који се залаже за масовно истребљење друге расе, ви се залажете стриктно против убијања људских бића и откако знате за себе то је основни принцип ваше хуманости да једноставно није у реду убити човека. И сад, Миљенко као водитељ инсистира на томе да се нас двоје нађемо негде на пола пута. И на крају емисије Миљенко задовољно проглашава да је закључак емисије да је убијање дозвољено, али не баш превише, разумете. Ето, то је отприлике то. То вам је класична релативизација разлике између фашизма и антифашизма. Или, као што су у Хрватској антифашисти одговорили онима који су били заговарачи да се мешају кости жртава из Блајбурга и Јасеновца, да људи који су страдали у Јасеновцу, од усташке и нацистичке руке, нису били криви ама баш ни за један живот, они нису били криви низашта, сем што су се тако звали и презивали или су веровали у некога у кога нису смели да верују. А ови у Блајбургу, богами, већина њих су били и те како криви за штошта и многе су људе завили у црно. Дакле, то су ствари које се једноставно не могу изједначавати. Она је сад покушала да изједначи расистички, шовинистички напад на мене, где се кроз, је л`, такозвану етничку денунцијацију мог такозваног имена, покушава скренути пажња да сам ја некакво зло по самом имену, јер ако се зовете Сабахудин или Сабахудинко наравно да не можете бити ОК у перцепцији грађана ваљда ове земље, они ваљда тако мисле, иако грађани ове земље масовно гледају ‘Сулејмана величанственог’, тако да ће ми популарност можда порасти. А са друге стране, када ја отворено кажем да мрзим расисте, да мрзим људе који одобравају политику ратних злочина, и сматрам да би требало да одговарају барем у моралном смислу, ја сам само написао дакле и остаћу при томе да је Србија у медијском смислу у доброј мери и даље змијско легло кадрова из деведесетих година. Не кажем само у медијском, она је и у политичком смислу, и у смислу тајне/јавне полиције, војске, чега год хоћете, змијско легло. И то је логична последица деведесетих. Ми се овде непрестано претварамо да смо ми у некаквој транзицији која је слична Пољској, Чешкој, Мађарској, Румунији и Бугарској. Па аман заман, људи, овде је убијено више од 130 хиљада људи! Па нисмо ми деведесетих година играли кликере! Ко је одговарао за то? Да ли смо доживели било какву лустрацију? Да ли смо доживели било какву моралну катарзу или сад они који су нас деведесетих завили у црно, значи направили од Србије острво, желе поново то да нам учине тако што релативизују све што је учињено? Па то не може да се релативизује. То просто не може да се заборави и то просто не може да се опрости, ма колико били припадници хришћанске или неке друге религије која је склона опраштању. Ја само на томе инсистирам од како пишем, и то је то.“

***
Да претрчимо, на крају, главне закључке веселе тројке: доследни Дерета вели да доследног Грухоњића због доследности нападају доследни новинари; аутор ове рубрике је, опет ће Дерета, тај који, заједно са Ратком Дмитровићем рецимо, одувек наступа са позиција власти; Грухоњић, који никога не вређа, од националиста и не очекује ништа друго него „бедастоће“ и „глупости“; Грухоњић, који пази шта прича, зна када се моја маленкост фолира, а када је стварно незадовољна; Грухоњић, који је веома толерантан, нема намеру ни да прашта, ни да заборавља; Дерета, седећи поред човека који пише како су Срби генетски склони кратким ногама и тупим погледима, држи предавања о новинарској одговорности; Наташи Одаловић, која је прочитала целу јавну расправу око „Печатових“ текстова, на памет не паде да пита Грухоњића штогод о генетским склоностима Срба ка кратким ногама и тупим погледима…
У текућој расправи са Грухоњићем и његовим истомишљеницима понекад је збиља сувишан било ко други. Могу они да се брукају и сами.

 

2 коментара

  1. Борислав

    Па нисмо ми деведесетих година играли кликере! Ко је одговарао за то? Да ли смо доживели било какву лустрацију? Да ли смо доживели било какву моралну катарзу или сад они који су нас деведесетих завили у црно, значи направили од Србије острво, желе поново то да нам учине тако што релативизују све што је учињено? Па то не може да се релативизуја.
    ——————————————————–
    Лепо Сабахудин збори али ове своје опсервације и закључке нисам сигуран коме адресира, из моје визуре треба да иду на човека из народа који је рекао “ Жртвоваћу мир за сувереност“ ! Ко се прави невешт , праведан ???




    0



    0
  2. Борислав

    Хтео неко бити објективан или не , чињенице доказују да тзв. удружење НДНВ представња мунару Сабахудина Грухоњића, он се некада јавља преко “ звучника“ некада у живо…! Необично асоцира на Стипу Месића, обавио сам задаћу рекао је духовити Стипа , овај ће писати аснтисрпске памфлете, вређати најеминентније људе из српског корпуса , Цркву, до изнемоглости а онда како и приличи одлепршати у “ Дневни аваз“. За сада је кооперант Чанка , Пајтић доцент Бојана, фрау Јање Беч – Неиман , чика Жилета, Комша , српских јаничара старог педигреа и њихових духовних наследника. Кад му фортификацијски… објекти буду угрожени , е онда се јавља мулти-култи Пајтић и каже “ Гаде ми се људи који атакују на особе друге вере, нације , који се другаћије моле Богу“ , каквом Богу , каквој нацији Пајтићу, ми смо апсолвирали ту врсту мимикрије пре 25 -30 година.Тај човек баца фекалије на мог покојног патријарха, на моју свету Цркву, на комплетну историју и културу ,ради интензивно са сепаратистима на дезинтеграцији и дисолуцији државног интегритета , денунцира све што је највреднији у српском корпусу, увек ћу му узвратити на квадрат,кад пљуне двапут ја ћу на њега четири а ако хоће да се крсти , клања, мене што се тиче може и ногама и рукама, реч је о политици а не нацији, да ли је случајност што је тамног вилајета???




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *