Odbojkaši pretekli košarkaše

Piše Marko Marković

Izgubili smo jednu velesilu – dobili smo drugu

Kada su daleke 1975. godine odbojkaši na Prvenstvu kontinenta u Beogradu stigli do bronzanog odličja, dakle pune tri decenije od završetka Drugog svetskog rata – primljeno je to kao podvig!
Zato što odbojka nije imala status atraktivnog sporta. Čak se u konstatacijama išlo tako grubo – da je svrstavana u red delatnosti radničke klase i da dobro dođe yz rekreaciju, u krugu fabrika i preduzeća!
Za to vreme košarkaši su blistali. Od 1961. godine i osvajanja srebrne medalje na Evropskom prvenstvu u Beogradu nije bilo takmičenja, a da se naš izabrani tim ne uvrsti među najbolje plasirane.
U prostorijama Košarkaškog saveza morali su da vrše adaptaciju trofejne sale, jer je pristizalo toliko pehara da jednostavno nisu imali gde da ih smeste!
Pored izvanrednih rezultata i devize košarka košarkašima – stvarali su se izuzetni asovi, a u međunarodnim forumima rastao je ugled predstavnika Jugoslavije.
Radivoje Korać je i danas legenda i sinonim vrsnog košarkaša, sportiste, džentlmena. Njegovo ime doprinosilo je popularizaciji košarke. A posle srebrnog odličja na Prvenstvu kontinenta u Beogradu – ovaj sport doživeo je neviđenu ekspanziju.
Postavljali su se obruči u školskim dvorištima, između stambenih zgrada.
Mediji su uskočili sa bezrezervnom podrškom.
Bora Stanković, Radomir Šaper, postali su stožeri FIBE – svetske federacije, a u zemlji delovala je prava mašina čiji je tvorac Nebojša Popović.
Niko, u bilo kojem sportu u našoj zemlji, u to vreme postavljanja sportskih temelja u novoj Jugoslaviji nije toliko brzo napredovao i ređao uspehe kao košarkaši.
Taj zlatni period trajao je sve do 2002. godine, do osvajanja titule šampiona planete u Indijanopolisu. Onda su naišle gladne godine. Ukupno sedam, sve do ponovnog dolaska na kormilo nacionalne selekcije Dušana Ivkovića koji je doveo ekipu do srebra na EP-u u Poljskoj 2009,  i do četvrtog mesta na SP-u u Turskoj 2010. godine.
Kao glavni cilj postavljeno je učešće na Olimpijskim igrama u Londonu 2012. godine.
To je neostvareno, pa tako nas neće biti na dve uzastopne fešte – izostali smo iz Pekinga, a sada i iz glavnog grada Engleske.
Umesto košarkaša, mesto na počasnom tronu pripada odbojkašima.
A lepa priča ponovo je počela 1995. godine, kada smo se plasirali na treće mesto; od tog trenutka nema zastoja.
Bronzana medalja na Olimpijadi u Atlanti 1996. godine, zlatna u Sidneju 2000. godine, pa onda dve titule prvaka Evrope, finala Svetske lige, medalje sa svetskih kupova i prvenstava, i ko sve da nabroji silne uspehe zlatnih odbojkaša.
Smenjuju se generacije, selektori, ali zastoja nema!
Organizacija funkcioniše kao najprecizniji švajcarski sat. Ne ulazi se u značajne okršaje sa hvalospevima i nerealnim obećanjima.
Sve je do tančina isplanirano i ređaju se uspesi.
Ono što su nekada bili u košarci Bora Stanković i Radomir Šaper – misli se na položaj, autoritet i uticaj u Svetskoj organizaciji – FIBI, sada je to u odbojkaškoj hijerarhiji Aleksandar Boričić.
Došao je tiho na kormilo domaćeg saveza i polako je slagao kockice da bi dosegao do najvećih visina. Sagradio je odbojkaški bastion, sa granitnim temeljima i vizijom za vreme koje dolazi.
Trijumf u Beču došao je kao šlag na tortu, jer je u 2011. godini na 18 različitih turnira (od kadeta do seniora) osvojeno 16 medalja. A dolazi i Evropski šampionat odbojkašica, gde takođe očekujemo uspeh.
Dakle, srpska odbojka sija i kako se radi i stvaraju asovi u muškoj i ženskoj konkurenciji nikoga neće iznenaditi da ta dominacija potraje još dugo.
Kamo sreće da nam je i u drugim sportovima kao što je u odbojci…