Crvena zvezda najgledanija

Piše Marko Marković

Fudbaleri Crvene zvezde bez obzira na sva posrtanja imali su u prošlom šampionatu najviše gledalaca

Ako „crveno-belima“ to može da posluži kao uteha – prema podacima koje iznose kolege iz dnevnog lista SPORTSKI ŽURNAL, na 30 utakmica Beograđana okupilo se, kada su gostovali ili dočekivali rivale, 297 hiljada posetilaca!
Znači u proseku oko 10 hiljada gledalaca po meču!
Partizan koji je ubedljivo trijumfovao ispred VEČITOG RIVALA, u tom pogledu, izgubio je bitku!
Izabranici trenera STANOJEVIĆA bez obzira na četvrti uzastopni trofej – imali su daleko slabiju posetu!?
A, opet, valja naglasiti – novi stari prvak je, u svakom pogledu, zaslužio maksimalnu pažnju.
Prvo, dominirao je, što se tiče samih rezultata i krajnjeg učinka. Drugo, forsirana je ofanzivna taktika i u prvom planu bila je deviza –DAJ GOL VIŠE OD PROTIVNIKA.
U svemu tome uspelo se. Pa, ipak, Zvezda je bila gledanija!
Zašto?
Objašnjenje je teško dati, a poseban magnet bio je dolazak PROSINEČKOG. Atraktivni trener i promena stila igre doneli su promene.
Činjenica je da u redovima dva naša najpopularnija i najatraktivnija tima nema superasova. A, jasno je, bez majstora i atraktivnih fudbalera i najpopularniji sport gubi pravo na najvažnijem polju. Jer, publika traži ne samo da se osvoje bodovi, već i da prati ono, što je svečanost za oko.
Da plasman nije u prvom planu, bar tamo, gde se vodi računa o posetama utakmicama, neka posluži i primer poznatog trenera TOMISLAVA IVIĆA.
Svojevremeno cenjeni stručnjak iz Splita sa ekipom ANDERLEHTA osvojio je titulu prvaka Belgije, ubedljivije nego iko ranije!
Kada su završeni svi mečevi poslednjeg kola predsednik kluba pozvao je Ivića na večeru i umesto samog odavanja priznanja usledio je kratak govor koji je odjeknuo kao grom iz vedra neba:
„Gospodine Iviću“, počeo je gazda, „zahvaljujem vam se na dosadašnjem radu, ali Vi niste trener Anderlehta! Jeste, titula je titula, no, pokazalo se da takav stil igre koji forsirate ne privlači pažnju, pa smo imali u minuloj sezoni slabu posetu. A mi to ne možemo da dozvolimo, jer živimo od prodatih karata.“
Opet, drugi primer.
U Bundesligi pre nekoliko godina neki klubovi uveli su pravilo: premije igračima zavise od toga koliko je prodato ulaznica?
Znači, nije bitno samo da se pobedi.  Važno je i kako se došlo do bodova?
Ističe se STANOJEVIĆ, najmlađi šef stručnog štaba, u istoriji Partizana. U tek završenom prvenstvu forsirao je napadački stil, pa je crno-bela mašina pogodila cilj 75 puta, što je prosek dva i po gola po susretu!
Lep učinak, spada u zapaženije u Evropi!
Ipak i to je nedovoljno da se privuče veća pažnja, iz jednostavnog razloga – jest, ispunjeno je ono što je tražio Stanojević, ali disciplinom i kvalitetom sastava. No, u redovima našeg najjačeg kluba nema atraktivnih pojedinaca. Sve su to valjani radnici, spremni da ostvare taktičke zadatke.
Nažalost, pokazuje se da je to malo da bi tribine bile krcate.
Da li će se nešto, bitnije, izmeniti u novoj sezoni?
U prvom redu to se, upravo, očekuje od Partizana i Crvene zvezde.
Oba trenera: Stanojević i Prosinečki najavljuju silne izmene među svojim pulenima. Traže nova rešenja, kako bi se ubrzala igra i koliko-toliko približila evropskoj interpretaciji fudbala.
Jer, jasno je, sa ovakvim načinom (sporo dodavanje lopte, slabo kretanje, nedostatak driblera itd) nema napretka.
Naš fudbal u odnosu na onaj u Italiji, Španiji, Nemačkoj, Engleskoj može da se uporedi sa RAMONOM I ROKENROLOM.