ПЕЧАТ НЕДЕЉЕ

Парламентарни избори у Швајцарској

РЕЗУЛТАТ ГЛАСАЊА ИЗРАЗ ОТПОРА МИГРАНТИМА

Победа антиимигрантске странке СВП потврдила је да је Швајцарцима сада важније спречавање неконтролисаног прилива избеглица у њихову земљу од бављења заштитом животне средине и климатским променама

Да су мигранти постали превелики терет и за богату Швајцарску, показују резултати парламентарних избора у тој земљи, на којима су победили популисти из десничарске антиимигрантске Швајцарске народне партије (СВП), који су у кампањи настојали да бирачима докажу да би им даљи пријем избеглица могао погоршати начин живота. Доказ да им је та „прича“ добро прошла је податак да су освојили 29 процената свих гласова, односно скоро 3,5 одсто више него 2019, што не значи да ће та странка формирати већину у парламенту. На другом месту је левичарска Социјалдемократија са 17,5, која је, такође, имали раст у односу на претходне изборе (0,7 процената). Следе Центар (странка десног центра) и десничарска странка ФДП. Насупрот њима, Зелени су добили наклоност око девет процената бирача, чак четири одсто мање него пре четири године.
„Имамо проблем са имиграцијама, илегалним мигрантима и енергетском снабдевеношћу. Већ смо у хаосу са тражењем азила… Популација од максимално 10 милиона људи је нешто за шта морамо да се изборимо“, рекао је лидер победничке СВП Марко Кијеза.
Нова постизборна слика показује да је Швајцарцима сада већа брига неконтролисана имиграција него заштита животне средине, односно климатске промене и топљење глечера, што је био случај у ранијим годинама, које су снажно уздигле покрет зелених, односно партије израсле из њега. Она, такође, открива да, вероватно, неће бити промењен страначки састав швајцарске владе, Савезног савета, где је седам позиција подељено између четири водеће партије по гласовима.
У Швајцарској сада живи око 8,7 милиона људи, а одавно се говори о преоптерећености инфраструктуре у земљи и недостатку станова. Зато евентуални нови прилив имиграната многи Швајцарци, којима је корен у тој алпској земљи, виде као катастрофу. Уз то иде и њихов утисак да су ти дођоши у великом проценту укључени у различите криминалне послове. У последње време је било и парола и постера с расистичким порукама попут оне „Швајцарци нису црнци“.
„Нико се као ова земља реда и мира не плаши криминала“, запажање је аналитичара који, такође, тврде да Швајцарци зазиру и од Брисела, иако је њихова земља подржала санкције Европске уније против Русије.
Новоизабрани парламентарци ће 13. децембра изабрати седам чланова владе из четири главне странке. Влада одлучује путем консензуса и колективне одговорности. Овде је важно напоменути да Швајцарци, осим преко парламента, о вођењу своје земље одлучују путем редовних референдума – обично четири пута годишње – на којима се постављају смернице које парламентарци морају да следе док састављају и усвајају законе.
У предизборној кампањи је било наговештаја да би народњаци, ако постану најјачи у парламенту, могли поставити питање измене традиционалног система управе по коме владу чине четири највеће странке у земљи, али аналитичари оцењују да Швајцарска није земља у којој су могући такви тектонски поремећаји у политици.