ПИСМА ИЗ ТАМНОГ ВИЛАЈЕТА – Забрањена ријеч

Како су западне дипломате, препознате као верни лобисти БиХ, на путу да у судску праксу врате деликт мишљења?

Српски народ не смије дочекати ново вријеме под колонијама странаца јер би то значило да ће у будућности имати катастрофалне позиције које ће довести до његовог нестанка“, упозорио је предсједник Републике Српске Милорад Додик и додао да то подразумијева сталну борбу против колонијалне управе коју промовишу канцеларије америчке и британске амбасаде, а које прате сатрапи већине других европских земаља које не смију да се побуне.

КЛЕЧАТИ ПРЕД СИЛОМ Додик не помиње Бошњаке и Хрвате нити покушава да отрезни народе који нису способни артикулисати државотворну идеју и преточити је у рационалну политику. Тиме је избегао расправе – увек пожељне- у Сарајеву.
Слобода уместо колоније требало би да буде главни циљ сваког народа али у свијету западне хегемоније и кукавичких политика у БиХ – то звучи као опасан наум.
„На Западу данас кажу да неће да разговарају са нама, а ако ја разговарам с неким другим, то за њих није прихватљиво, него нам још намећу рјешења“, каже Додик.
У Босни и Херцеговини, најгорој пројекцији државе и најуспешнијем примеру колонијалне праксе, Бошњаци и Хрвати, имају другачије визије.
Клечати пред силом једина су политика коју заступају у Сарајеву, а однедавно и Мостару, у коме је задњих дана маја уприличена додела престижне, годишње медијске и политичке награде „Вечерњаков печат“.
У избору хрватске новине на листи најзначајнијих особа у 2022. године у БиХ нашла су се имена тројице међународних дипломата који су се, како је речено, показали као одлични лобисти БиХ – амерички амбасадор Мајкл Марфи, високи представник Кристијан Шмит и шеф делегације Европске уније Јохан Сатлер.

ДЕЛИКТ МИШЉЕЊА Западне дипломате о којима је ријеч, наравно, нису никакви лобисти који заступају интересе БиХ већ извршиоци њемачких планова. Планови су, пак, везани за позиционирање Хрвата у БиХ на штету Бошњака, а уз промијену политике, и бјекство, главом без обзира, од Републике Српске, СНСД-а и Милорада Додика.
Помоћ је стигла и са терена. Денис Бећировић, у жељи да Запад у БиХ представи као јединог савезника, и на том таласу, након истека другог мандата предсједника СДП Нермина Никшића. освоји трон бивше комунистичке партије, здушно се заложио за промовисање „натофилије“.
За настојање Републике Српске да остане слободна, Запад криви Додика, а будући да по њиховом тумачењу „слобода није записана у Уставу“ такве су идеје, сматрају, усмерене на урушавање уставног поретка у БиХ. Деликт мишљења и прогон намењен је сваком ко се изјасни супротно очекивањима Вашингтона, Лондона или Берлина. Истовремено питање се са интелектуалног или идеолошког пребацује на кривично-правно поље.
Деликатан рад западног, политичког-медијског-војног-обавјештајног и финансијског монструма фокусиран је на Додика. Јер, малим народима, а посебно сиротињи, нису, став је Запада, потребни, ни слобода, ни образовање: то је намијењено само западним народима и њиховим богатим сталежима.

ПОСЛУШНИ ИДИОТИ У раздобљу сложених геополитичких конфронтација, њима су потребни послушни идиоти, никако дух који негује Додик.
Заправо, Запад не цијени високу ученост и образовање, свестан да се оно може купити и фалсификовати. Телевизија свему даје свој немали допринос, па се на неким каналима, до те мере промовише безвриједност и безидејност да човјек бива присиљен умукнути. Уколико неко грешком помене културу, заузврат ће добити по носу причом о Сорошу и НАТО-у.
Славодобитан је повратак неписменог у јавни простор. Када би таква насртљива, позападњачена фигура једног дана успјела загосподарити нашим друштвом, онда би се, последично, свако људско биће морало сматрати идиотом, чудним изданком тог племена на путу изумирања, које још дубоко штује слободу и говори са слободарским заносом: као Додик.
Зато се људима попут Додика, у свијету какав је замишљен овај, у БиХ ријетко шта признаје а ништа не опрашта.