Пресвлачење злочинца

Приштинска војнообавештајна служба

Од оснивања злочиначке ОВК постоји и њихова злочиначка обавештајно-безбедносна служба. Приштина од своје обавештајне службе сада прави нову за „војску Косова“, како би се злочини старе избрисали и заборавили

Најава приштинског руководства да ће формирати војнообавештајну агенцију јесте изненађење јер треба да формирају нешто што одавно постоји и има свој злочиначки континуитет. Практично, паралелно са формирањем ОВК, формирана је и обавештајно-безбедносна служба ове терористичке паравојне формације. Није то била идеја приучених и по безбедносном знању скромних команданата ОВК него саставни део обуке и инструктаже од најмоћнијих западних обавештајних служби – ЦИА, БНД и МИ6, али и оне албанске која их је третирала као свој деташман. Наравно да су велике западне службе водиле рачуна о безбедносним факторима и ризицима приликом стварања нове „војске“ – ОВК, како се српске (југословенске) службе не би инфилтрирале у њихове редове преко својих агената албанске националности. Друго, управо преко те тајне службе ОВК требало је реализовати неке супертајне прљаве активности и акције, како би се створили „разлози“ за интернационализацију сукоба и на крају за агресију НАТО-а.
По називу „обавештајна служба ОВК“ (ШИК) рекло би се да је то сегмент ове злочиначке паравојне формације који се бавио искључиво неким обавештајним пословима, али то није тачно, они су се бавили и контраобавештајним послом и починили су језиве злочине. ШИК је формирана одмах на почетку сукоба и оставила је крваве трагове, највише у мрежи илегалних затвора и концентрационих логора у којима су вршили саслушања уз тортуру жртава, а који су били формирани широм КиМ и у Албанији. Њихов задатак је био да међу албанским становништвом открију и ухапсе „шпијуне“ и „колаборанте“, оне који су лојални држави Србији, посебно сараднике и информаторе српских служби безбедности. Радило се о приученим и фанатизованим појединцима и групама који те послове нису знали да раде, а њихово незнање резултирало је насумичним хапшењима, затварањима и крајњом суровошћу, до мучења и ликвидација. Други задатак им је био придобијање и врбовање Срба, али и њихово застрашивање у циљу тихог и масовног егзодуса. И не само то, онај најпрљавији тајни задатак био је да се, како знају и умеју, створи што више цивилних жртава на обе стране, што је било потребно као језив аргумент којим су НАТО јастребови неодлучним чланицама доказивали да је агресија на СР Југославију (Србију) неопходна.
Иако су и Албанци пролазили страховиту тортуру, неки од њих су успели да преживе ове затворе и логоре захваљујући ангажовању породица, родбине и пријатеља, па су касније могли о томе да сведоче. Срби нису имали такве могућности и нису могли да преживе, зато се сада у Специјалном суду за злочине ОВК тим злотворима суди искључиво за злочине над Албанцима. Тако је до сада осуђен само Саљи Мустафа на казну од 26 година затора а суди се и његовим помагачима само због неколико злочина у једном од илегалних затвора у селу Злаш код Приштине. Суди им се због незаконитог лишавања слободе, мучења, нечовечног поступања и убистава Албанаца у том „затвору“, где је доказана примена електрошокова над затвореницима, убадање ножевима, опекотине ужареним шипкама, и пребијање до мере да су неки били потпуно плави од подлива. Судбина Срба била је много гора, с тим што су неки од њих по основу здравственог стања издвајани и транспортовани у Албанију у тајни затвор у Кукешу, одакле су одвођени у „логоре страве“, где су им у импровизованим медицинским условима вађени органи – бубрези, јетра и срце, намењени црном тржишту органа у Европи и широм света.
Чиме се бавила приштинска обавештајно-безбедносна служба након завршетка рата на КиМ?

ПОСЛЕРАТНА ДЕЛАТНОСТ Како је ОВК распуштена само фиктивно, да би се изиграла Резолуција 1244 Савета безбедности УН, исто тако фиктивно је распуштена и њихова „обавештајна“ служба ШИК. ОВК је званично распуштена 20. септембра 1999, а практично је трансформисана у Косовски заштитни корпус (КЗК) и Косовску полицијску службу (КПС), да би 21. јануара 2009. биле основане Косовске безбедносне снаге из КЗК. Након тога почиње најпре тајно а касније јавно формирање „војске Косова“ од стране водећих НАТО сила, пре свега САД, уз драстично кршење Резолуције 1244. Слично се дешавало и са обавештајном службом, наравно тајно. Тако познати приштински аналитичар Фатмир Шехоли из Института за афирмацију међународних односа каже да је пре сукоба на КиМ радио за ДБ Србије, али је након формирања ОВК почео да ради за ШИК, што значи да нису баш сви Албанци који су радили за српске тајне службе убијени, него су неки и преврбовани. Он детаљно објашњава да је шеф ШИК-а током рата био Кадри Весељи и да су високи руководиоци с којима је био у вези били Елмијем Речица и Љатиф Гаши. Шехоли објашњава и те тајне трансформације ШИК-а, чиме практично сведочи да она никада није расформирана. Како каже, и по завршетку рата наставио је да ради за обавештајну службу која је променила назив у „Информативну службу Косова“, шеф те службе опет је био Кадри Весељи, а његови блиски сарадници опет су били Елмијем Речица и Љатиф Гаши.
У јавност је испливао послератни извештај Кфора, састављен на основу података америчких обавештајних служби, у коме се каже „да ШИК има 5.000 оперативаца, чврсте везе с криминалом и финансијску подршку од неких фирми са КиМ“. Тај број је велик јер су вероватно ту урачунали и неку врсту војне полиције ОВК која је хапсила, чувала, спроводила и транспортовала затворенике, док су оперативци ШИК-а саслушавали и спроводили „истраге“. Шехоли не говори о стравичним злочинима него само о „фином“ делу обавештајног посла: „Сећам се да ми је Елми једном рекао – Фатмир, треба да придобијемо неке Србе који прихватају држављанство Косова.“ Тиме је објаснио само једну од њихових тајних делатности. Није рекао ништа о наставку насиља над Србима, застрашивању Срба и подстицању „тихог егзодуса“, на чему је ова служба сигурно радила. Некаква моћ ове злочиначке „обавештајне“ службе произлази из тога што су били чврсто ослоњени на моћне албанске криминалне кланове и на албанску дијаспору у Европи и Америци. Троугао – приштинско руководство, „обавештајна служба“, криминални кланови – створио је услове да Кадри Весељи по свим проценама постане најмоћнији човек на КиМ. Тако имамо много њихових успешних прљавих акција, како једнократних, тако и оних које су прерасле у прљаве тајне акције у континуитету уперене против Срба на КиМ и Србије као државе.
Једна од њихових веома успешних прљавих акција јесте застрашивање и ликвидација сведока њихових злочина, посебно оних који су били спремни да сведоче пред Хашким трибуналом. Тако су најтежи злочинци попут Рамуша Харадинаја ослобађани због недостатка доказа. Додуше, не би они то могли тек тако да ураде без договора с моћним западним службама, пре свега са америчком ЦИА, јер је и за њих било компромитујуће да њихови ратни савезници и званично постану ратни злочинци. Не зна се тачан број ликвидираних сведока, али се зна да је за најмање њих 19 одговоран Хашки трибунал јер су људи Кадрија Весељија на волшебан начин сазнали имена заштићених сведока. Колико су успели да новим злочинима сакрију старе, видећемо ових дана јер је у Специјалном суду за злочине ОВК почело суђење Хашиму Тачију, коме је као команданту а касније председнику служба била потчињена, и Кадрију Весељију, који је директно у рату и у миру руководио њеним злочиначким и прљавим акцијама и операцијама.
Још једна прљава тајна акција ове тајне приштинске службе везана је за покушај да се дискредитује званични извештај Дика Мартија о стравичним злочинима у „Жутој кући“ у Албанији. Дик Марти као правник и човек лојалан својој држави Швајцарској никада не би поверовао неким албанским тврдњама, али је приштинска служба, преко албанске мафије и дијаспоре који су веома јаки у Швајцарској, успела да лажним информацијама дезинформише швајцарске безбедносне службе. Наравно Дик Марти је поверовао својим безбедносним службама да му је живот у опасности јер наводно српске безбедносне службе планирају да га ликвидирају преко криминалаца у Европи, да би тај злочин подметнули приштинском руководству. Тако је овај велики и храбри човек, коме Срби никада не би наудили, дуго имао обезбеђење које га је штитило од „српских прљавих тајних акција“. Циљ је био да се његов извештај прикаже као лаж и подметачина српских служби. Јер ако су српске безбедносне службе спремне на прљаве акције ликвидације светских личности, наравно да су онда спремне и на разна подметања у вези са злочинима у „Жутој кући“. Ипак, на крају је права истина испливала на видело и постало је јасно да је то само нова игра Приштине.
Зашто се формира приштинска војнообавештајна агенција, када она одавно постоји и да ли то угрожава безбедност Србије и Срба на КиМ?

ЛУКАВО ПРЕСВЛАЧЕЊЕ Аљбин Курти се са својом агресивном политичком свитом нашао у великом проблему јер је чврсто обећао својим присталицама да никада неће дозволити да се формира Заједница српских општина. Дуго је одолевао захтевима европске дипломатије, али када се појавила америчка „булдожер“ дипломатија, морао је да попусти како не би био почишћен с политичке сцене. Јасно му је речено да ће ЗСО бити формирана с њим или без њега. Сада новим провокацијама покушава да одвуче пажњу својих присталица, и испровоцира српску страну на неки погрешан потез који би блокирао предстојеће преговоре у Бриселу. Зато, поред осталог, најављује и формирање обавештајне службе која већ деценијама постоји, и коју ће представити као потпуно нову војнообавештајну агенцију. Јесте то провокација, али и политички потез, којим се жели представити још један атрибут лажне косовске независности – лажна држава има своју паравојску, па тако и лажну војнообавештајну службу (агенцију).
Међутим, постоји ту још један разлог, можда и најважнији, за формирање нове институције као што је војнообавештајна агенција. Приштина настоји да направи отклон од бурне злочиначке историје своје злогласне обавештајне службе ШИК и да нову агенцију представи као професионалну и чисту у међународним релацијама. Тако би добили могућност да сарађују и размењују податке с тајним службама других држава које су признале „државу Косово“. Очекују да та сарадња буде озваничена, а њени резултати ће бити искључиво на штету Србије и Срба на КиМ. Наравно да би то требало спречити, али и ако Србија не успе у томе, ништа се битно неће променити. Наш обавештајно-безбедносни систем је неупоредиво јачи, искуснији и с веома дугом традицијом бављења разним проблемима и компликацијама које је својевремено систематски наметала ОВК, а касније приштинско руководство.
Без обзира што злочиначке и криминалне тајне активности приштинске тајне службе не треба потцењивати, она је за српске тајне службе потпуно инфериорна, без обзира како је они зову. Не знамо да ли ће маскарада Приштине у вези са оснивањем „војно-обавештајне агенције“ успети да постигне циљ кроз сарадњу са државама које су признале лажну државу „Косово“ али није за очекивати да се нешто битно промени у њиховом будућем деловању. Јер, ради се о нама добро познатој злочиначкој организацији која је потекла из војног миљеа ОВК, никада није расформирана, увек се бавила и војним питањима, и данас би поново да се огрне војним шињелом, као „нова“ и „чиста“, без хипотеке стравичних злочина и бројних убистава и ликвидација. Са нашом Војно-обавештајном агенцијом (ВОА) ни у ком погледу не може да се пореди. Наша војна обавештајна служба, по процени наших некадашњих моћних непријатеља, америчких генерала који су учествовали у планирању и агресији на СР Југославију (Србију), спада међу десет најбољих на свету. Нису они то тек тако рекли, него су као највећа светска сила, и војна и обавештајна, осетили способности обавештајног продора и ефикасност наших обавештајаца. Наша војно-обавештајна служба има традицију и искуство од 185 година обавештајног деловања, тако да нема никаквог смисла упоређивати је са некаквом параслужбом лажне државе „Косово“.