Presvlačenje zločinca

Prištinska vojnoobaveštajna služba

Od osnivanja zločinačke OVK postoji i njihova zločinačka obaveštajno-bezbednosna služba. Priština od svoje obaveštajne službe sada pravi novu za „vojsku Kosova“, kako bi se zločini stare izbrisali i zaboravili

Najava prištinskog rukovodstva da će formirati vojnoobaveštajnu agenciju jeste iznenađenje jer treba da formiraju nešto što odavno postoji i ima svoj zločinački kontinuitet. Praktično, paralelno sa formiranjem OVK, formirana je i obaveštajno-bezbednosna služba ove terorističke paravojne formacije. Nije to bila ideja priučenih i po bezbednosnom znanju skromnih komandanata OVK nego sastavni deo obuke i instruktaže od najmoćnijih zapadnih obaveštajnih službi – CIA, BND i MI6, ali i one albanske koja ih je tretirala kao svoj detašman. Naravno da su velike zapadne službe vodile računa o bezbednosnim faktorima i rizicima prilikom stvaranja nove „vojske“ – OVK, kako se srpske (jugoslovenske) službe ne bi infiltrirale u njihove redove preko svojih agenata albanske nacionalnosti. Drugo, upravo preko te tajne službe OVK trebalo je realizovati neke supertajne prljave aktivnosti i akcije, kako bi se stvorili „razlozi“ za internacionalizaciju sukoba i na kraju za agresiju NATO-a.
Po nazivu „obaveštajna služba OVK“ (ŠIK) reklo bi se da je to segment ove zločinačke paravojne formacije koji se bavio isključivo nekim obaveštajnim poslovima, ali to nije tačno, oni su se bavili i kontraobaveštajnim poslom i počinili su jezive zločine. ŠIK je formirana odmah na početku sukoba i ostavila je krvave tragove, najviše u mreži ilegalnih zatvora i koncentracionih logora u kojima su vršili saslušanja uz torturu žrtava, a koji su bili formirani širom KiM i u Albaniji. Njihov zadatak je bio da među albanskim stanovništvom otkriju i uhapse „špijune“ i „kolaborante“, one koji su lojalni državi Srbiji, posebno saradnike i informatore srpskih službi bezbednosti. Radilo se o priučenim i fanatizovanim pojedincima i grupama koji te poslove nisu znali da rade, a njihovo neznanje rezultiralo je nasumičnim hapšenjima, zatvaranjima i krajnjom surovošću, do mučenja i likvidacija. Drugi zadatak im je bio pridobijanje i vrbovanje Srba, ali i njihovo zastrašivanje u cilju tihog i masovnog egzodusa. I ne samo to, onaj najprljaviji tajni zadatak bio je da se, kako znaju i umeju, stvori što više civilnih žrtava na obe strane, što je bilo potrebno kao jeziv argument kojim su NATO jastrebovi neodlučnim članicama dokazivali da je agresija na SR Jugoslaviju (Srbiju) neophodna.
Iako su i Albanci prolazili strahovitu torturu, neki od njih su uspeli da prežive ove zatvore i logore zahvaljujući angažovanju porodica, rodbine i prijatelja, pa su kasnije mogli o tome da svedoče. Srbi nisu imali takve mogućnosti i nisu mogli da prežive, zato se sada u Specijalnom sudu za zločine OVK tim zlotvorima sudi isključivo za zločine nad Albancima. Tako je do sada osuđen samo Salji Mustafa na kaznu od 26 godina zatora a sudi se i njegovim pomagačima samo zbog nekoliko zločina u jednom od ilegalnih zatvora u selu Zlaš kod Prištine. Sudi im se zbog nezakonitog lišavanja slobode, mučenja, nečovečnog postupanja i ubistava Albanaca u tom „zatvoru“, gde je dokazana primena elektrošokova nad zatvorenicima, ubadanje noževima, opekotine užarenim šipkama, i prebijanje do mere da su neki bili potpuno plavi od podliva. Sudbina Srba bila je mnogo gora, s tim što su neki od njih po osnovu zdravstvenog stanja izdvajani i transportovani u Albaniju u tajni zatvor u Kukešu, odakle su odvođeni u „logore strave“, gde su im u improvizovanim medicinskim uslovima vađeni organi – bubrezi, jetra i srce, namenjeni crnom tržištu organa u Evropi i širom sveta.
Čime se bavila prištinska obaveštajno-bezbednosna služba nakon završetka rata na KiM?

POSLERATNA DELATNOST Kako je OVK raspuštena samo fiktivno, da bi se izigrala Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN, isto tako fiktivno je raspuštena i njihova „obaveštajna“ služba ŠIK. OVK je zvanično raspuštena 20. septembra 1999, a praktično je transformisana u Kosovski zaštitni korpus (KZK) i Kosovsku policijsku službu (KPS), da bi 21. januara 2009. bile osnovane Kosovske bezbednosne snage iz KZK. Nakon toga počinje najpre tajno a kasnije javno formiranje „vojske Kosova“ od strane vodećih NATO sila, pre svega SAD, uz drastično kršenje Rezolucije 1244. Slično se dešavalo i sa obaveštajnom službom, naravno tajno. Tako poznati prištinski analitičar Fatmir Šeholi iz Instituta za afirmaciju međunarodnih odnosa kaže da je pre sukoba na KiM radio za DB Srbije, ali je nakon formiranja OVK počeo da radi za ŠIK, što znači da nisu baš svi Albanci koji su radili za srpske tajne službe ubijeni, nego su neki i prevrbovani. On detaljno objašnjava da je šef ŠIK-a tokom rata bio Kadri Veselji i da su visoki rukovodioci s kojima je bio u vezi bili Elmijem Rečica i Ljatif Gaši. Šeholi objašnjava i te tajne transformacije ŠIK-a, čime praktično svedoči da ona nikada nije rasformirana. Kako kaže, i po završetku rata nastavio je da radi za obaveštajnu službu koja je promenila naziv u „Informativnu službu Kosova“, šef te službe opet je bio Kadri Veselji, a njegovi bliski saradnici opet su bili Elmijem Rečica i Ljatif Gaši.
U javnost je isplivao posleratni izveštaj Kfora, sastavljen na osnovu podataka američkih obaveštajnih službi, u kome se kaže „da ŠIK ima 5.000 operativaca, čvrste veze s kriminalom i finansijsku podršku od nekih firmi sa KiM“. Taj broj je velik jer su verovatno tu uračunali i neku vrstu vojne policije OVK koja je hapsila, čuvala, sprovodila i transportovala zatvorenike, dok su operativci ŠIK-a saslušavali i sprovodili „istrage“. Šeholi ne govori o stravičnim zločinima nego samo o „finom“ delu obaveštajnog posla: „Sećam se da mi je Elmi jednom rekao – Fatmir, treba da pridobijemo neke Srbe koji prihvataju državljanstvo Kosova.“ Time je objasnio samo jednu od njihovih tajnih delatnosti. Nije rekao ništa o nastavku nasilja nad Srbima, zastrašivanju Srba i podsticanju „tihog egzodusa“, na čemu je ova služba sigurno radila. Nekakva moć ove zločinačke „obaveštajne“ službe proizlazi iz toga što su bili čvrsto oslonjeni na moćne albanske kriminalne klanove i na albansku dijasporu u Evropi i Americi. Trougao – prištinsko rukovodstvo, „obaveštajna služba“, kriminalni klanovi – stvorio je uslove da Kadri Veselji po svim procenama postane najmoćniji čovek na KiM. Tako imamo mnogo njihovih uspešnih prljavih akcija, kako jednokratnih, tako i onih koje su prerasle u prljave tajne akcije u kontinuitetu uperene protiv Srba na KiM i Srbije kao države.
Jedna od njihovih veoma uspešnih prljavih akcija jeste zastrašivanje i likvidacija svedoka njihovih zločina, posebno onih koji su bili spremni da svedoče pred Haškim tribunalom. Tako su najteži zločinci poput Ramuša Haradinaja oslobađani zbog nedostatka dokaza. Doduše, ne bi oni to mogli tek tako da urade bez dogovora s moćnim zapadnim službama, pre svega sa američkom CIA, jer je i za njih bilo kompromitujuće da njihovi ratni saveznici i zvanično postanu ratni zločinci. Ne zna se tačan broj likvidiranih svedoka, ali se zna da je za najmanje njih 19 odgovoran Haški tribunal jer su ljudi Kadrija Veseljija na volšeban način saznali imena zaštićenih svedoka. Koliko su uspeli da novim zločinima sakriju stare, videćemo ovih dana jer je u Specijalnom sudu za zločine OVK počelo suđenje Hašimu Tačiju, kome je kao komandantu a kasnije predsedniku služba bila potčinjena, i Kadriju Veseljiju, koji je direktno u ratu i u miru rukovodio njenim zločinačkim i prljavim akcijama i operacijama.
Još jedna prljava tajna akcija ove tajne prištinske službe vezana je za pokušaj da se diskredituje zvanični izveštaj Dika Martija o stravičnim zločinima u „Žutoj kući“ u Albaniji. Dik Marti kao pravnik i čovek lojalan svojoj državi Švajcarskoj nikada ne bi poverovao nekim albanskim tvrdnjama, ali je prištinska služba, preko albanske mafije i dijaspore koji su veoma jaki u Švajcarskoj, uspela da lažnim informacijama dezinformiše švajcarske bezbednosne službe. Naravno Dik Marti je poverovao svojim bezbednosnim službama da mu je život u opasnosti jer navodno srpske bezbednosne službe planiraju da ga likvidiraju preko kriminalaca u Evropi, da bi taj zločin podmetnuli prištinskom rukovodstvu. Tako je ovaj veliki i hrabri čovek, kome Srbi nikada ne bi naudili, dugo imao obezbeđenje koje ga je štitilo od „srpskih prljavih tajnih akcija“. Cilj je bio da se njegov izveštaj prikaže kao laž i podmetačina srpskih službi. Jer ako su srpske bezbednosne službe spremne na prljave akcije likvidacije svetskih ličnosti, naravno da su onda spremne i na razna podmetanja u vezi sa zločinima u „Žutoj kući“. Ipak, na kraju je prava istina isplivala na videlo i postalo je jasno da je to samo nova igra Prištine.
Zašto se formira prištinska vojnoobaveštajna agencija, kada ona odavno postoji i da li to ugrožava bezbednost Srbije i Srba na KiM?

LUKAVO PRESVLAČENJE Aljbin Kurti se sa svojom agresivnom političkom svitom našao u velikom problemu jer je čvrsto obećao svojim pristalicama da nikada neće dozvoliti da se formira Zajednica srpskih opština. Dugo je odolevao zahtevima evropske diplomatije, ali kada se pojavila američka „buldožer“ diplomatija, morao je da popusti kako ne bi bio počišćen s političke scene. Jasno mu je rečeno da će ZSO biti formirana s njim ili bez njega. Sada novim provokacijama pokušava da odvuče pažnju svojih pristalica, i isprovocira srpsku stranu na neki pogrešan potez koji bi blokirao predstojeće pregovore u Briselu. Zato, pored ostalog, najavljuje i formiranje obaveštajne službe koja već decenijama postoji, i koju će predstaviti kao potpuno novu vojnoobaveštajnu agenciju. Jeste to provokacija, ali i politički potez, kojim se želi predstaviti još jedan atribut lažne kosovske nezavisnosti – lažna država ima svoju paravojsku, pa tako i lažnu vojnoobaveštajnu službu (agenciju).
Međutim, postoji tu još jedan razlog, možda i najvažniji, za formiranje nove institucije kao što je vojnoobaveštajna agencija. Priština nastoji da napravi otklon od burne zločinačke istorije svoje zloglasne obaveštajne službe ŠIK i da novu agenciju predstavi kao profesionalnu i čistu u međunarodnim relacijama. Tako bi dobili mogućnost da sarađuju i razmenjuju podatke s tajnim službama drugih država koje su priznale „državu Kosovo“. Očekuju da ta saradnja bude ozvaničena, a njeni rezultati će biti isključivo na štetu Srbije i Srba na KiM. Naravno da bi to trebalo sprečiti, ali i ako Srbija ne uspe u tome, ništa se bitno neće promeniti. Naš obaveštajno-bezbednosni sistem je neuporedivo jači, iskusniji i s veoma dugom tradicijom bavljenja raznim problemima i komplikacijama koje je svojevremeno sistematski nametala OVK, a kasnije prištinsko rukovodstvo.
Bez obzira što zločinačke i kriminalne tajne aktivnosti prištinske tajne službe ne treba potcenjivati, ona je za srpske tajne službe potpuno inferiorna, bez obzira kako je oni zovu. Ne znamo da li će maskarada Prištine u vezi sa osnivanjem „vojno-obaveštajne agencije“ uspeti da postigne cilj kroz saradnju sa državama koje su priznale lažnu državu „Kosovo“ ali nije za očekivati da se nešto bitno promeni u njihovom budućem delovanju. Jer, radi se o nama dobro poznatoj zločinačkoj organizaciji koja je potekla iz vojnog miljea OVK, nikada nije rasformirana, uvek se bavila i vojnim pitanjima, i danas bi ponovo da se ogrne vojnim šinjelom, kao „nova“ i „čista“, bez hipoteke stravičnih zločina i brojnih ubistava i likvidacija. Sa našom Vojno-obaveštajnom agencijom (VOA) ni u kom pogledu ne može da se poredi. Naša vojna obaveštajna služba, po proceni naših nekadašnjih moćnih neprijatelja, američkih generala koji su učestvovali u planiranju i agresiji na SR Jugoslaviju (Srbiju), spada među deset najboljih na svetu. Nisu oni to tek tako rekli, nego su kao najveća svetska sila, i vojna i obaveštajna, osetili sposobnosti obaveštajnog prodora i efikasnost naših obaveštajaca. Naša vojno-obaveštajna služba ima tradiciju i iskustvo od 185 godina obaveštajnog delovanja, tako da nema nikakvog smisla upoređivati je sa nekakvom paraslužbom lažne države „Kosovo“.