БАЊАЛУКА УЗВРАЋА УДАРАЦ САРАЈЕВУ

Након што су челници свих значајнијих бошњачких странака у Сарајеву потписали документ у коме се истиче да „држава Босна и Херцеговина има искључиву надлежност над имовином у ентитетима“, Република Српска припрема одговор који ће, поред одбацивања оваквих тврдњи, донети и повлачење српских судија из Уставног суда БиХ

Све је очигледније да недавна изјава председника Милорада Додика којом је наговестио да ће Република Српска, у случају покушаја отимања њене имовине од стране Кристијана Шмита, прогласити независност, није била случајна, нити – како су је неки оценили – „демагошки потез за једнократну употребу“. Након састанка који је 14. априла имао у Београду с Александром Вучићем, Додик је саопштио да је упознао председника Србије с притисцима којима је изложена РС, али и могућим одговором руководства из Бањалуке.
„Ангажман дела међународне заједнице и политичког Сарајева води ка томе да се деградира и још више усложни уставни положај Републике Српске. Дошли смо до тренутка у којем то питање не можемо да одлажемо и наша одбрана, као реакција на све то, јесте да најозбиљније размишљамо да донесемо одлуку о самосталности и отцепљењу Републике Српске“, нагласио је Додик.

РС ЗА „ИЗВОРНИ ДЕЈТОН“ Председник мањег ентитета у БиХ је додуше поновио да „РС не тражи ништа осим оног што је утврђено Дејтонским споразумом и Уставом Босне и Херцеговине“, из чега се може закључити да би највише волео да се проблем реши враћањем некадашње централне југословенске републике „изворном Дејтону“, који обезбеђује првој српској држави западно од Дрине фактички конфедерални статус. Што је, нажалост, с обзиром на курс Сарајева и његових западних заштитника, у овом тренутку мало вероватно, да не кажемо потпуно нереално.
Додик није обзнанио каква је била реакција Александра Вучића на овај, за сада само условни наговештај проглашења независности, нити смо то могли да сазнамо на основу изјаве председника Србије који је само поновио добро познати став званичног Београда да ће „подржавати све што се договоре три народа у Босни и Херцеговини, уз поштовање Дејтонског споразума, који је суштина функционисања БиХ и Републике Српске“. Будући да није тајна да руководство Србије, за разлику од оног у Бањалуци, испољава максималну „кооперативност“ према Колективном западу и страхује од потеза који би могли заоштрити ситуацију на неком од потенцијалних жаришта бивше Југославије, може се претпоставити да у матици нису са одушевљењем (да не кажемо одобравањем) примили информацију о могућем проглашењу независности РС. Због тога је индикативно, а можемо рећи и добро за односе између две српске државе (и њихове националне интересе) што је, бар за сада, званична Србија избегла да јавно испољи свој негативан став (у виду умереног неслагања или оштрије критике) према идеји о којој је Додик информисао Вучића. Наравно, не треба искључити могућност да је у разговору вођеном „у четири ока“ домаћин изразио госту своје неслагање с наговештеним одговором Српске на притиске којима је изложена, али је на крају договорено да те разлике остану до даљег далеко од очију јавности. Што, међутим, не значи да, уколико се ствари заоштре, а Београд буде изложен тешким притисцима да се „дистанцира од сепаратиста из Бањалуке“, официјелна матица неће садашње ћутање заменити јавно испољеним неслагањем са „авантуристичким путем“ Додика и његових сарадника.

Додик: Да је држава, БиХ би „најурила“ Марфија Настављајући полемику са амбасадором САД у БиХ Мајклом Марфијем, Милорад Додик је поручио да овај амерички дипломата „сводећи Сједињене Америчке Државе на политичку партију у Босни и Херцеговини наноси озбиљан ударац угледу своје државе“. „Речник Мајкла Марфија је не само ндипломатски, он је сокачки, за потребе сарајевског сокака којем жели да се додвори на начин како је ето он нешто рекао Додику. Да личи на државу, БиХ би га још пре неколико месеци најурила одавде. Овако нам остаје да истрпимо повремене фрустрирајуће изливе особе која се грешком нашла на одговорном месту“, рекао је председник РС.

ДОДИКУ ЗАМЕРКЕ ОД ЗАПАДЊАКА И БОШЊАКА Представници западног дела такозване међународне заједнице су, према очекивањима, негативно реаговали на Додикову најаву могућег проглашења самосталности РС. Из ОХР-а су поручили да „без обзира на количину медијске буке коју производи председник РС, ентитети немају право на отцепљење од БиХ“, док је делегација Европске уније у Босни и Херцеговини оценила да „такве изјаве доприносе клими тензија и неповерења“, али и подсетила „да се Додик јавно обавезао на процес приступања ЕУ“, што је, по њеном мишљењу, „најважнији стратешки циљ земље, укључујући и РС као њеног саставног дела“. Огласила се, наравно, и амбасада САД у Сарајеву од које смо, уз оцене о Додиковој „сепаратистичкој реторици и антидејтонском деловању“, те критике упућене властима из Бањалуке због прекида односа са НАТО-ом (опширније у наставку текста), чули и претећу поруку да „Америка неће мирно гледати уколико Милорад Додик буде радио на потпиривању новог сукоба у Босни и Херцеговини“.
Од ових реакција је за будућност дејтонске творевине, верујемо, значајнија потврда (обзнањена 19. априла) да бошњачке политичке структуре немају намеру да одустану од политике која има за циљ да имовина РС припадне „држави Босни и Херцеговини“. Чланови Председништва БиХ Денис Бећировић и Жељко Комшић, те лидери шест странака из Федерације БиХ (између осталих Бакир Изетбеговић из СДА, Нермин Никшић из Социјалдемократске партије и Елмедин Конаковић из партије Народ и правда) потписали су заједнички документ у коме се истиче да „држава Босна и Херцеговима има искључиву надлежност да уређује сва питања која су у вези са државном имовином, као и да те одлуке ентитети, као и сви нижи нивои власти, морају да поштују“. Босанска „патриотска осморка“ је такође оценила „да претње сецесионизмом упућене од представника органа власти Српске, као и њихово одбијање да спроводе коначне и обавезујуће одлуке Уставног суда БиХ представљају грубе насртаје на Дејтонски споразум, чиме се угрожавају мир и стабилност у БиХ, али и у целом региону“. У складу с тим затражено је од међународних представника да „предузму одлучне кораке да политика органа власти РС не би доживела ескалацију са несагледивим последицама“, али и упућен захтев Тужилаштву БиХ и осталим надлежним органима „да процесуирају одговорна лица која најављују да ће наставити књижење имовине на РС“.
Сагласност око овог документа не само да показује да међу бошњачким политичким партијама постоји консензус о оном што сматрају државно-националним интересима већ је након читања његовог садржаја потпуно јасно да се са онима који инсистирају на кривичном гоњењу руководства из Бањалуке не може постићи било какав договор о поштовању уставних дејтонских надлежности РС. Схватио је то, наравно, и Додик, па је као одговор на изазов из Сарајева најавио организовање састанка с представницима странака из РС на коме ће свима бити понуђена документа „чији је циљ уједињење око самосталности Републике Српске унутар БиХ“.

СРПСКА НЕ ДА СВОЈУ ИМОВИНУ Додик је саопштио да ће предложити да Српска одбаци све досадашње акте Босне и Херцеговине који нису предвиђени дејтонским уставом, „без обзира на начин на који су донесени – да ли насиљем високих представника, а поготово судија Уставног суда БиХ“. На састанку одржаном 21. априла, коме су од опозиционих партија присуствовали представници СДС-а, али не и ПДП-а, договорено је да нацрт заједничке изјаве о имовини (који ће бити достављен и странкама које нису учествовале у овим разговорима) буде потписан 23. априла у Народној скупштини РС. Поред тога је најављено да ће крајем наредне недеље (кад „Печат“ са овим текстом буде на киосцима) Народна скупштина Српске донети одлуку о повлачењу српских судија из Уставног суда БиХ.
„Српска је одлучна да питање имовине неће бити разматрано у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ јер би то значило да је титулар имовине БиХ, што није тачно. Нећемо да и даље легитимишемо Уставни суд БиХ који ионако више не треба да постоји и ради. Желимо да искажемо опредељеност за Дејтонски споразум јер је то једини начин да остане каква-таква БиХ“, саопштио је Додик.
Очигледно је да Додик жели, пре него што евентуално буде приморан да прогласи потпуну независност РС (за шта тренутно не постоје повољне међународне околности), да враћањем отетих изворних дејтонских уставних надлежности обезбеди Српској фактичку самосталност у оквиру граница међународно признате Босне и Херцеговине. Уколико буде реализовано оно што је најављено, Народна скупштина РС ће започети процес усвајања закона који су због притисака и тактичког одступања привремено били „залеђени“, као на пример закон о Војсци РС. Иако овај „дужи пут“ до постизања жељеног циља изгледа мање радикалан, доноси озбиљне ризике пошто се Бошњаци и њихови страни заштитници неће лако помирити са довођењем пред свршен чин којим би били осујећени планови унитаризације БиХ.

Хелез тражи веће војно присуство Америке у Босни Министар одбране БиХ Зукан Хелез је искористио посету Америци, у којој је боравио као још неизабрани гувернер у Међународном монетарном фонду, да одапне нове отровне стреле према Републици Српској. Он је изразио забринутост због „негативног руског утицаја и „блокада појединих чланова Председништва БиХ на путу ка евроатлантским интеграцијама“, а апеловао је да САД „повећају своје војно присуство у Босни и Херцеговини“. Његови домаћини у Вашингтону су испољили бригу што се у РС „покушава увести руски тип владавине“, и „гасе слободе и независни медији“.

ОБУСТАВА САРАДЊЕ СА НАТО-ом РС је, такође, донела одлуку да до даљег (окончања рата у Украјини) обустави сарадњу са НАТО-ом. То значи да ће Влада РС, те представници мањег ентитета у Савету министара и комисијама у заједничким органима БиХ, прекинути све послове везане за односе с војном алијансом из Брисела.
„Ми не можемо да будемо члан НАТО-а, не због сукоба Украјине и Русије. Ми смо то и пре говорили. Зар сад треба да се бојимо НАТО-а и кажемо да смо се прошли пут шалили. Не, нисмо се шалили, сад смо одлучнији“, образложио је ову одлуку председник РС.
Из Амбасаде САД у Сарајеву стигло је „експресно објашњење“, да Закон о одбрани БиХ из 2005. године обавезује државне власти да спроводе активности потребне за приступање Босне и Херцеговине НАТО-у, док је „највећем проблему Босне“, то јест Додику, поручено да „нема овлашћења да једнострано суспендује или мења овај или било који други закон“. Много веће изненађење представљала је оштра реакција председника ХДЗ-а Драгана Човића, који је протеклих година избегавао да јавно критикује потезе партнера у борби против бошњачке хегемоније. Лидер Хрвата из Босне и Херцеговине је оценио „да је БиХ сваким даном, без обзира што би неко хтео да заустави тај процес, све ближа НАТО-у, јер се тај пут не може зауставити“.
Иако су неки ову изјаву, као и одбијање Хрвата да прихвате позив из Бањалуке да се заједно напусте институције БиХ, протумачили као доказ пуцања веза између Додика и Човића, чини се да је исувише рано доносити овакве закључке. И Додик и Човић – а нарочито први човек РС – до сада су више пута наглашавали да, поред заједничких интереса, који их упућују на сарадњу, Бањалуку и Мостар деле и одређене политичке разлике, од којих је однос према уласку БиХ у Северноатлантски алијансу сигурно једна од најзначајнијих. Због тога треба очекивати да ће представници ова два народа у дејтонској творевини наставити прагматично да сарађују тамо где их интереси упућују једни на друге, док ће с друге стране Човићева изјава поново вратити на светлост дана помало заборављену (или потиснуту) чињеницу да бошњачко-хрватска коалиција и даље функционише у „послу“ гурања некадашње централне југословенске републике ка НАТО-у. При томе само може да се постави питање хоће ли Хрвати и даље истрајати у намери да до тог циља стигну поштујући актуелни дејтонски устав (дакле и права РС на блокаду) или ће прихватити „манире“ већег партнера који тежи да „улазницу за Брисел“ добије не бирајући средства.