BANJALUKA UZVRAĆA UDARAC SARAJEVU

Nakon što su čelnici svih značajnijih bošnjačkih stranaka u Sarajevu potpisali dokument u kome se ističe da „država Bosna i Hercegovina ima isključivu nadležnost nad imovinom u entitetima“, Republika Srpska priprema odgovor koji će, pored odbacivanja ovakvih tvrdnji, doneti i povlačenje srpskih sudija iz Ustavnog suda BiH

Sve je očiglednije da nedavna izjava predsednika Milorada Dodika kojom je nagovestio da će Republika Srpska, u slučaju pokušaja otimanja njene imovine od strane Kristijana Šmita, proglasiti nezavisnost, nije bila slučajna, niti – kako su je neki ocenili – „demagoški potez za jednokratnu upotrebu“. Nakon sastanka koji je 14. aprila imao u Beogradu s Aleksandrom Vučićem, Dodik je saopštio da je upoznao predsednika Srbije s pritiscima kojima je izložena RS, ali i mogućim odgovorom rukovodstva iz Banjaluke.
„Angažman dela međunarodne zajednice i političkog Sarajeva vodi ka tome da se degradira i još više usložni ustavni položaj Republike Srpske. Došli smo do trenutka u kojem to pitanje ne možemo da odlažemo i naša odbrana, kao reakcija na sve to, jeste da najozbiljnije razmišljamo da donesemo odluku o samostalnosti i otcepljenju Republike Srpske“, naglasio je Dodik.

RS ZA „IZVORNI DEJTON“ Predsednik manjeg entiteta u BiH je doduše ponovio da „RS ne traži ništa osim onog što je utvrđeno Dejtonskim sporazumom i Ustavom Bosne i Hercegovine“, iz čega se može zaključiti da bi najviše voleo da se problem reši vraćanjem nekadašnje centralne jugoslovenske republike „izvornom Dejtonu“, koji obezbeđuje prvoj srpskoj državi zapadno od Drine faktički konfederalni status. Što je, nažalost, s obzirom na kurs Sarajeva i njegovih zapadnih zaštitnika, u ovom trenutku malo verovatno, da ne kažemo potpuno nerealno.
Dodik nije obznanio kakva je bila reakcija Aleksandra Vučića na ovaj, za sada samo uslovni nagoveštaj proglašenja nezavisnosti, niti smo to mogli da saznamo na osnovu izjave predsednika Srbije koji je samo ponovio dobro poznati stav zvaničnog Beograda da će „podržavati sve što se dogovore tri naroda u Bosni i Hercegovini, uz poštovanje Dejtonskog sporazuma, koji je suština funkcionisanja BiH i Republike Srpske“. Budući da nije tajna da rukovodstvo Srbije, za razliku od onog u Banjaluci, ispoljava maksimalnu „kooperativnost“ prema Kolektivnom zapadu i strahuje od poteza koji bi mogli zaoštriti situaciju na nekom od potencijalnih žarišta bivše Jugoslavije, može se pretpostaviti da u matici nisu sa oduševljenjem (da ne kažemo odobravanjem) primili informaciju o mogućem proglašenju nezavisnosti RS. Zbog toga je indikativno, a možemo reći i dobro za odnose između dve srpske države (i njihove nacionalne interese) što je, bar za sada, zvanična Srbija izbegla da javno ispolji svoj negativan stav (u vidu umerenog neslaganja ili oštrije kritike) prema ideji o kojoj je Dodik informisao Vučića. Naravno, ne treba isključiti mogućnost da je u razgovoru vođenom „u četiri oka“ domaćin izrazio gostu svoje neslaganje s nagoveštenim odgovorom Srpske na pritiske kojima je izložena, ali je na kraju dogovoreno da te razlike ostanu do daljeg daleko od očiju javnosti. Što, međutim, ne znači da, ukoliko se stvari zaoštre, a Beograd bude izložen teškim pritiscima da se „distancira od separatista iz Banjaluke“, oficijelna matica neće sadašnje ćutanje zameniti javno ispoljenim neslaganjem sa „avanturističkim putem“ Dodika i njegovih saradnika.

Dodik: Da je država, BiH bi „najurila“ Marfija Nastavljajući polemiku sa ambasadorom SAD u BiH Majklom Marfijem, Milorad Dodik je poručio da ovaj američki diplomata „svodeći Sjedinjene Američke Države na političku partiju u Bosni i Hercegovini nanosi ozbiljan udarac ugledu svoje države“. „Rečnik Majkla Marfija je ne samo ndiplomatski, on je sokački, za potrebe sarajevskog sokaka kojem želi da se dodvori na način kako je eto on nešto rekao Dodiku. Da liči na državu, BiH bi ga još pre nekoliko meseci najurila odavde. Ovako nam ostaje da istrpimo povremene frustrirajuće izlive osobe koja se greškom našla na odgovornom mestu“, rekao je predsednik RS.

DODIKU ZAMERKE OD ZAPADNJAKA I BOŠNJAKA Predstavnici zapadnog dela takozvane međunarodne zajednice su, prema očekivanjima, negativno reagovali na Dodikovu najavu mogućeg proglašenja samostalnosti RS. Iz OHR-a su poručili da „bez obzira na količinu medijske buke koju proizvodi predsednik RS, entiteti nemaju pravo na otcepljenje od BiH“, dok je delegacija Evropske unije u Bosni i Hercegovini ocenila da „takve izjave doprinose klimi tenzija i nepoverenja“, ali i podsetila „da se Dodik javno obavezao na proces pristupanja EU“, što je, po njenom mišljenju, „najvažniji strateški cilj zemlje, uključujući i RS kao njenog sastavnog dela“. Oglasila se, naravno, i ambasada SAD u Sarajevu od koje smo, uz ocene o Dodikovoj „separatističkoj retorici i antidejtonskom delovanju“, te kritike upućene vlastima iz Banjaluke zbog prekida odnosa sa NATO-om (opširnije u nastavku teksta), čuli i preteću poruku da „Amerika neće mirno gledati ukoliko Milorad Dodik bude radio na potpirivanju novog sukoba u Bosni i Hercegovini“.
Od ovih reakcija je za budućnost dejtonske tvorevine, verujemo, značajnija potvrda (obznanjena 19. aprila) da bošnjačke političke strukture nemaju nameru da odustanu od politike koja ima za cilj da imovina RS pripadne „državi Bosni i Hercegovini“. Članovi Predsedništva BiH Denis Bećirović i Željko Komšić, te lideri šest stranaka iz Federacije BiH (između ostalih Bakir Izetbegović iz SDA, Nermin Nikšić iz Socijaldemokratske partije i Elmedin Konaković iz partije Narod i pravda) potpisali su zajednički dokument u kome se ističe da „država Bosna i Hercegovima ima isključivu nadležnost da uređuje sva pitanja koja su u vezi sa državnom imovinom, kao i da te odluke entiteti, kao i svi niži nivoi vlasti, moraju da poštuju“. Bosanska „patriotska osmorka“ je takođe ocenila „da pretnje secesionizmom upućene od predstavnika organa vlasti Srpske, kao i njihovo odbijanje da sprovode konačne i obavezujuće odluke Ustavnog suda BiH predstavljaju grube nasrtaje na Dejtonski sporazum, čime se ugrožavaju mir i stabilnost u BiH, ali i u celom regionu“. U skladu s tim zatraženo je od međunarodnih predstavnika da „preduzmu odlučne korake da politika organa vlasti RS ne bi doživela eskalaciju sa nesagledivim posledicama“, ali i upućen zahtev Tužilaštvu BiH i ostalim nadležnim organima „da procesuiraju odgovorna lica koja najavljuju da će nastaviti knjiženje imovine na RS“.
Saglasnost oko ovog dokumenta ne samo da pokazuje da među bošnjačkim političkim partijama postoji konsenzus o onom što smatraju državno-nacionalnim interesima već je nakon čitanja njegovog sadržaja potpuno jasno da se sa onima koji insistiraju na krivičnom gonjenju rukovodstva iz Banjaluke ne može postići bilo kakav dogovor o poštovanju ustavnih dejtonskih nadležnosti RS. Shvatio je to, naravno, i Dodik, pa je kao odgovor na izazov iz Sarajeva najavio organizovanje sastanka s predstavnicima stranaka iz RS na kome će svima biti ponuđena dokumenta „čiji je cilj ujedinjenje oko samostalnosti Republike Srpske unutar BiH“.

SRPSKA NE DA SVOJU IMOVINU Dodik je saopštio da će predložiti da Srpska odbaci sve dosadašnje akte Bosne i Hercegovine koji nisu predviđeni dejtonskim ustavom, „bez obzira na način na koji su doneseni – da li nasiljem visokih predstavnika, a pogotovo sudija Ustavnog suda BiH“. Na sastanku održanom 21. aprila, kome su od opozicionih partija prisustvovali predstavnici SDS-a, ali ne i PDP-a, dogovoreno je da nacrt zajedničke izjave o imovini (koji će biti dostavljen i strankama koje nisu učestvovale u ovim razgovorima) bude potpisan 23. aprila u Narodnoj skupštini RS. Pored toga je najavljeno da će krajem naredne nedelje (kad „Pečat“ sa ovim tekstom bude na kioscima) Narodna skupština Srpske doneti odluku o povlačenju srpskih sudija iz Ustavnog suda BiH.
„Srpska je odlučna da pitanje imovine neće biti razmatrano u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH jer bi to značilo da je titular imovine BiH, što nije tačno. Nećemo da i dalje legitimišemo Ustavni sud BiH koji ionako više ne treba da postoji i radi. Želimo da iskažemo opredeljenost za Dejtonski sporazum jer je to jedini način da ostane kakva-takva BiH“, saopštio je Dodik.
Očigledno je da Dodik želi, pre nego što eventualno bude primoran da proglasi potpunu nezavisnost RS (za šta trenutno ne postoje povoljne međunarodne okolnosti), da vraćanjem otetih izvornih dejtonskih ustavnih nadležnosti obezbedi Srpskoj faktičku samostalnost u okviru granica međunarodno priznate Bosne i Hercegovine. Ukoliko bude realizovano ono što je najavljeno, Narodna skupština RS će započeti proces usvajanja zakona koji su zbog pritisaka i taktičkog odstupanja privremeno bili „zaleđeni“, kao na primer zakon o Vojsci RS. Iako ovaj „duži put“ do postizanja željenog cilja izgleda manje radikalan, donosi ozbiljne rizike pošto se Bošnjaci i njihovi strani zaštitnici neće lako pomiriti sa dovođenjem pred svršen čin kojim bi bili osujećeni planovi unitarizacije BiH.

Helez traži veće vojno prisustvo Amerike u Bosni Ministar odbrane BiH Zukan Helez je iskoristio posetu Americi, u kojoj je boravio kao još neizabrani guverner u Međunarodnom monetarnom fondu, da odapne nove otrovne strele prema Republici Srpskoj. On je izrazio zabrinutost zbog „negativnog ruskog uticaja i „blokada pojedinih članova Predsedništva BiH na putu ka evroatlantskim integracijama“, a apelovao je da SAD „povećaju svoje vojno prisustvo u Bosni i Hercegovini“. Njegovi domaćini u Vašingtonu su ispoljili brigu što se u RS „pokušava uvesti ruski tip vladavine“, i „gase slobode i nezavisni mediji“.

OBUSTAVA SARADNJE SA NATO-om RS je, takođe, donela odluku da do daljeg (okončanja rata u Ukrajini) obustavi saradnju sa NATO-om. To znači da će Vlada RS, te predstavnici manjeg entiteta u Savetu ministara i komisijama u zajedničkim organima BiH, prekinuti sve poslove vezane za odnose s vojnom alijansom iz Brisela.
„Mi ne možemo da budemo član NATO-a, ne zbog sukoba Ukrajine i Rusije. Mi smo to i pre govorili. Zar sad treba da se bojimo NATO-a i kažemo da smo se prošli put šalili. Ne, nismo se šalili, sad smo odlučniji“, obrazložio je ovu odluku predsednik RS.
Iz Ambasade SAD u Sarajevu stiglo je „ekspresno objašnjenje“, da Zakon o odbrani BiH iz 2005. godine obavezuje državne vlasti da sprovode aktivnosti potrebne za pristupanje Bosne i Hercegovine NATO-u, dok je „najvećem problemu Bosne“, to jest Dodiku, poručeno da „nema ovlašćenja da jednostrano suspenduje ili menja ovaj ili bilo koji drugi zakon“. Mnogo veće iznenađenje predstavljala je oštra reakcija predsednika HDZ-a Dragana Čovića, koji je proteklih godina izbegavao da javno kritikuje poteze partnera u borbi protiv bošnjačke hegemonije. Lider Hrvata iz Bosne i Hercegovine je ocenio „da je BiH svakim danom, bez obzira što bi neko hteo da zaustavi taj proces, sve bliža NATO-u, jer se taj put ne može zaustaviti“.
Iako su neki ovu izjavu, kao i odbijanje Hrvata da prihvate poziv iz Banjaluke da se zajedno napuste institucije BiH, protumačili kao dokaz pucanja veza između Dodika i Čovića, čini se da je isuviše rano donositi ovakve zaključke. I Dodik i Čović – a naročito prvi čovek RS – do sada su više puta naglašavali da, pored zajedničkih interesa, koji ih upućuju na saradnju, Banjaluku i Mostar dele i određene političke razlike, od kojih je odnos prema ulasku BiH u Severnoatlantski alijansu sigurno jedna od najznačajnijih. Zbog toga treba očekivati da će predstavnici ova dva naroda u dejtonskoj tvorevini nastaviti pragmatično da sarađuju tamo gde ih interesi upućuju jedni na druge, dok će s druge strane Čovićeva izjava ponovo vratiti na svetlost dana pomalo zaboravljenu (ili potisnutu) činjenicu da bošnjačko-hrvatska koalicija i dalje funkcioniše u „poslu“ guranja nekadašnje centralne jugoslovenske republike ka NATO-u. Pri tome samo može da se postavi pitanje hoće li Hrvati i dalje istrajati u nameri da do tog cilja stignu poštujući aktuelni dejtonski ustav (dakle i prava RS na blokadu) ili će prihvatiti „manire“ većeg partnera koji teži da „ulaznicu za Brisel“ dobije ne birajući sredstva.