ЗЕЧЕВИЗИЈА – Удар у врх леденог брега

„Пиштаљка“ је оштро зазвиждала поводом Записника Управног одбора „који Радио-телевизија Србије“ наводно „крије још од 21. јуна прошле године у ком се износе закључци јединог истраживања о трошењу новца Јавног сервиса које је овај одбор спровео. Ова седница је највећим делом била посвећена проблему ангажовања приватних продукцијских фирми за производњу програмског садржаја који РТС може самостално да производи, а записник са ње доступним јавности није учинио ни Управни одбор, на чију иницијативу је истраживање урађено“

Продоран звук пиштаљке означио је јак удар луксузне грдосије у нешто чврсто и непрозирно, што се доцније испоставило као врх леденог брега који је плутао бескрајним океаном где га нико није очекивао, усред мркле ноћи, после чега се „Титаник“ сасвим накривио и почео да тоне. Ова сцена из филма усекла нам се у свест и поново изненада вратила неки дан, када се нешто слично, опет изнебуха, догодило у магли наше медијске пловидбе. „Пиштаљка“ је оштро зазвиждала поводом Записника Управног одбора „који Радио-телевизија Србије“ наводно „крије још од 21. јуна прошле године у ком се износе закључци јединог истраживања о трошењу новца Јавног сервиса које је овај одбор спровео. Ова седница је највећим делом била посвећена проблему ангажовања приватних продукцијских фирми за производњу програмског садржаја који РТС може самостално да производи, а записник са ње доступним јавности није учинио ни Управни одбор, на чију иницијативу је истраживање урађено“, каже се у обимном саопштењу „Пиштаљке“ од 10. фебруара ове године. Када се узме у обзир да је до тада овај документ незванично колао по Београду и шире готово девет месеци, удар се догодио тек у тренутку у коме је председник Управног одбора Јавног сервиса Србије Бранислав Кланшчек „поднео кривичну пријаву против директора РТС-а Драгана Бујошевића и уреднице забавног програма Оливере Ковачевић“, како је објавио портал Нова 14. фебруара. Информацију је порталу потврдио Кланшчек. Исти „је кривичну пријаву поднео због постојања основа сумње да су током последње три године именовани својим несавесним поступањем приликом испуњавања радних обавеза … нанели штету Јавном медијском сервису Радио-телевизија Србије у износу од преко 14.000.000 динара“, објавио је истог дана дневник „Данас“. Удар је заиста одјекнуо јер није шала кад кривичну пријаву (која, иначе, и није нека нарочита ствар) подноси председник УО државне медијске куће, који је на то место доведен да помно мотри на законитост њеног рада, против њеног генералног директора, који пак одговара за спровођење те исте законитости морално, материјално и кривично. Упркос периодичним варницама на линији УО – директор Бујошевић, овакав случај није се никада до сада догодио у аналима наше медијске праксе и стога оправдано привлачи нарочиту пажњу, поготову од тренутка откад је, за „Новости“, посебно одељење за сузбијање корупције Вишег јавног тужилаштва у Београду потврдило да је одмах дало налог полицији да прикупи потребне податке како би се „проверили наводи пријаве”. Портал Нова даље тврди „да је менаџмент Јавног сервиса РТС у понедељак одржао хитан састанак, пошто је објављен извештај у којем се наводи на који начин РТС троши новац грађана, али и матрица по којој РТС склапа сарадње са спољним продукцијама. Додаје се да је хитан састанак челника РТС трајао неколико сати и да су састанку присуствовали сви кључни руководиоци Јавног сервиса, а да су из просторије сви изашли бледи. Бујошевић пише да га Управни одбор РТС третира као ’гњиду’ и изражава се непримереним речником“.

РТС КАО МОЈА КРАВИЦА Како било, надлежни сада раде свој посао, тј. чешљају пословање најважније медијске куће у држави и не треба доносити никакве закључке док се ово чешљање не заврши и не угаси село, у шта баба и не сумња, с обзиром на то да имамо најбоље стручне екипе за овај посао у земљи а и шире. Остаје, међутим, низ недоумица, неразјашњених питања, основаних и неоснованих сумњи или чистих теорија завере да РТС послује незаконито, а нарочито у погледу протока новца у замршеним финансијским трансакцијама између јавног сервиса и приватних сервисића у којима учествује веома узак круг истих људи, извежбаних у мужењу наше опште медијске кравице. Ова пракса је иначе уведена још у доба Александра Тијанића, а Извештај „посебно истиче да у појединим пројектима приватних фирми учествују и запослени РТС-а и да је тиме ’омогућен сукоб интереса’ који им одобрава искључиво генерални директор јавног сервиса Драган Бујошевић… Пре више од десет година, Савет за борбу против корупције упозорио је да се преко фирми Срђана Шапера ’извлачи’ новац РТС-а. У извештају из 2011. године Владин Савет за борбу против корупције – чија је председница била Верица Бараћ – навео је да су ови послови спорни јер је Шапер био ’неформални саветник’ председника Републике Бориса Тадића и ’доскорашњи члан председништва Демократске странке’ (’жута веза’, Б. З.). Извештај Савета није зауставио спорне Шаперове послове са јавним сервисом, напротив. Његове фирме наставиле су да послују са РТС-ом и после промене менаџмента ове куће, а и власти у Србији. Данас ’Адреналин’ продуцира квиз Потера који води Јован Мемедовић, стално запослен на РТС-у… Занимљиво је да се у истом документу управо Управни одбор једногласно сагласио са реализацијом још једног уговора са приватном продукцијском кућом за производњу ТВ серије Пупин. Ову серију ради ’Атена’, фирма у власништву Анете Ивановић, иначе уреднице једне од најгледанијих емисија на РТС-у – Шареницe. Одобрени буџет за ову серију је 1.500.000 евра. Анета Ивановић, некада Михајловић, део каријере провела је и у продукцијској кући Срђана Шапера ’Адреналин’, а када ју је напустила основала је сопствену продукцију“.

ЦИЉАНИ ДИЛЕТАНТИЗАМ Више пута смо на овом месту и другде истицали организовани хаос у производњи ТВ серија, које су један од најгледанијих сегмената Јавног сервиса, а који никада у својој историји није био на нижим гранама у погледу квалитета. Уосталом, РТС више и не производи ТВ серије него их „ђутуре“ купује од уског круга „претплаћених“ произвођача уверен да тиме скида сваку одговорност за квалитет, а настављајући да прима масне плате за свој, најблаже речено, немар и нерад. Пример са унапред купљеном серијом Пупин Анете Ивановић, који наводи Извештај, јесте pars pro toto целе игране продукције РТС-а. Ако је државни интерес да се сними ТВ серија о Михајлу Пупину (који је, између осталог, био и отац државе у којој живимо од 1918) а државна телевизија нема ништа ни са сценаријем ни с режијом ни са укупним историјским значајем нашег великог научника и државника, него се препушта Анети Ивановић да све ово сама изабере и одреди уз почетни дискрециони подстицај од милион и по евра – онда нам нико није крив за катастрофу серије Немањићи, којом је, под истим овим руководством и започео не само организовани хаос него и циљани дилетантизам најважнијих и најскупљих пројеката. Подсетимо, пре пет година, догодио се дебакл највећег телевизијског подухвата откад у нас постоји телевизија, што је општи утисак националног аудиторијума и стручне критике, а нико није сносио никакву одговорност за страћени труд и националну срамоту, него сасвим супротно, исти људи сада траже (и добијају!) нове милионе за наставак ноћне море Немањића у режији садашњег менаџмента РТС-а, о чему ћемо више на крају.

КОЛИКО ЈЕ КОШТАЛА ВЕРА? Недавно смо имали прилику да (с тешком муком) одгледамо фамозну Веру, један од егземплара „купљене“ телевизијске неодговорности, а у доброј мери и циљаних фалсификата српске историје, који никоме ама баш ништа није требао. И Веру помиње Извештај УО, али у другачијем, финансијском контексту. „РТС новац издваја и за серије које су већ приказиване као филмови. Тако је јавни сервис за серију Вера, коју је као филм Филмски центар Србије 2020. године подржао са 27 милиона динара (230.000 евра), прошле године буџетирао износ од 2.122.645 евра (!)…“ (Готово десет пута више него филм, сниман са истим глумцима, на истим локацијама, у исто време, истом камером. Сада бар знамо колико је српски порески обвезник издвојио за ову националну бламажу, иначе, по свему, сласан залогај за све заинтересоване. Б. З.) „Из поменутог истраживања није јасно ни по ком критеријуму се бирају скупе емисије из приватних продукција. Ови програми се не бирају на тендерима, већ како тврди директор програма Владан Чкркић, а пише у записнику са девете седнице, кроз директне преговоре са продуцентом или дистрибутером. ’О питању обезбеђивања да уговорена цена не буде већа од упоредиве тржишне цене, у пракси се обезбеђује кроз наша претходна искуства ранијих уговора које смо закључили са истим продуцентом’, пише у документу.“ Нама је јасно да претходна искуства играју главну улогу у овој размени добара, а колико су тешка та искуства остаје надлежним органима да утврде.

МИЛИОНСКИ ШКАРТ Исти принцип функционисао је и у случају серије Радио Милева која је на овим страницама оцењена као „дно дна домаће програмске понуде, петарда класичног шунда најнижег укуса и шкарт покупљен по отпаду белосветских стереотипа“. „Серија Радио Милева је најскупља серија и за њу је током две године РТС издвојио 4.630.764 евра“, каже се у Извештају „док је за исти период за серију Камионџије буџетирано укупно 1.980.936 евра. То није сва државна помоћ коју је серија добила, јер је на пример општина Уб за снимање серије Камионџије чак обезбедила тим који је продуцентима на услузи 24 сата…“ „И фирма ’Нира про’ је повезана са Ђиласом јер је власник Небојша Гарић са њим имао компанију ’Мултиком група’ док је за јавни сервис радио серијал Време је за бебе“, наводи се још у давном извештају Верице Бараћ. Под Бујошевићем, међутим, „жута веза“ несметано функционише и данас и скоро сваке године усрећује нас нашим правом да гледамо како нас пљачкају прворазредним трешом.
Апсолутни рекордер је за сада серијал Лако је Ралету који се управо емитује на таласима Јавног сервиса. „Члан Управног одбора Предраг Аздејковић објавио је на Твитеру да је за серију рађену по чувеном америчком ситкому Сви воле Рејмонда током две године издвојено 4.525.796 евра.“ Ништа јефтиније, неинвентивније и извините на изразу – тупље! – нисам у свом животу видео на малом екрану, укључујући и дно дна од малопре и бисере глупости, које су, за ових педесет година како помно пратим живот покретне слике, минуле преко екрана! Да није поменутог износа, некако бих прешао и преко ове дебилије, уверен да је игнорисање здравије од узалудног нервирања, али пардон, на четири само почетна милиона евра за ову преиспољну будалаштину – не могу да оћутим! Ред петпарачког текста, па ред излизаног Позоришта у кући, па ред јефтиних дронова (шатро амбијент Београда), па опет гипсане преграде и фундус из Кошутњака у неколико стотина квадрата, па тезгарошка шмира већ потрошених глумаца, па блебетање и ачење најгоре сорте – аман, бре, људи, шта ту кошта четири милиона евара и кога ви фарбате?!

 

НАРОД НИЈЕ БЕСЛОВЕСНА МАСА Време је да станемо тамо где смо почели иако причи ни издалека није крај. На Немањићима, којима је некако промовисан мандат братије коју сада чешљају органи. И нека чешљају, акобогда, што дуже и пажљивије, јер је у питању само врх леденог брега. На страну државни и народни блам, али стоји да РТС баш ништа од тада није научио и да све исто понавља. Невиђена дрскост и бахатост! „Ниједну од серија за које је у 2023. години Јавни сервис издвојио новац није продуцирао РТС самостално. Чак је и за снимање серије Свето краљевство, наставак серије Немањићи, ангажована приватна фирма Филипа Ђорића ’Блекбук’. Планирани трошкови у 2022. и 2023. години за овај пројекат износе 1.399.800 евра“, каже Извештај.
Господе Боже! Они хоће још!
И Свето краљевство ће опет у приватну касу неког „Блекбука“ (у преводу „Црна књига“!), који ће нам дочарати и Светог Саву, Стевана Првовенчаног и другу по реду господу српску док државну касу поново не испразне с резултатом извесним, као што је то било 2018? Али нешто се од тада ипак променило. Консензус око Немањића траје и данас и показује да народ није бесловесна маса, чак и кад је дезоријентисан, готово убијен у појам и до кости нагризен телевизијским смећем најниже врсте. Србин је показао да не да на себе и да уме да препозна и непријатеља и домаћу рђу, чак и у мочвари електронске сплачине, која му се удвара, извлачи му паре и вади душу на памук.
Кад се боље размисли, можда је то и једина корист коју су нам донели Бујкетови жути Немањићи. Јасно је да је ову телевизијску ујдурму највећи део српског народа одбацио као страно тело, као покушај насилне промене његове свести и колективног сећања, који је пропао. Додуше – само привремено. Као да се ништа није догодило, он је хтео нову сезону, нови лак плен у виду нових ко зна колико милиона евра с нашег рачуна. После свега, иста екипа је спремна за нову поделу плена, а о сценарију друге сезоне ће одлучивати исти они који су упропастили прву! Иста вртешка – док се не испумпа и последњи грош из нашег празног чемера. Неко недавно рече да ће резултат рада органа који су на делу дати драматичан резултат: једне од можда највећих пљачки у нашој новијој историји. А ако буде тако – богами неће бити лако ни Ралету ни Бујкету.