Tragom jugoslovenskog scenarija

NAŠA TEMA l Dosije osiromašeni uranijum

Ozbiljne studije o uticaju osiromašenog uranijuma, tokom bombardovanja bačenog na Republiku Srpsku i Srbiju, zabašurene su i „pokrivane“ naručenim izveštajima koji opasnost ove municije umanjuju, što je nekada praćeno ćutanjem i okretanjem glave i najodgovornijih u Srbiji

Dugačak put je pređen od septembra 1995. godine od kada su prva zrna municije sa osiromašenim uranijumom (OU) iz bombardovanog Remontnog zavoda u Hadžićima doneta iz Sarajeva u Vojnotehnički institut zbog analize eventualne toksičnosti pa do marta 2023. kada je tiho umiranje ljudi u Srbiji dobilo novo ime u svetskoj politici – „Jugoslovenski scenario“.
Marija Zaharova, portparolka MIP Rusije, tvorac je sintagme „Jugoslovenski scenario“ koju je upotrebila za komentar namere Britanaca da ukrajinskoj vojsci isporuče municiju sa OU. I ne treba da se ljutimo na Ruskinju. Sami smo učestvovali u prikrivanju razmera zločina bez presedana u novijoj istoriji sveta i naše ćutanje nije bilo manje maligno od municije kojom su nam Vesli Klark i družina zatrovali kuću. Sve do „Milosrdnog anđela“, u Srbiji je od kancera obolevalo 1.700 ljudi na milion stanovnika. Prema neažuriranim podacima, taj broj je danas oko 5.500.
Dok je Institut za javno zdravlje „Batut“ još „delio“ s građanima biomedicinsku statistiku nacije, moglo se saznati, recimo 2007, da je obolevanje od raka prostate kod muškaraca od 1999. do 2005. godine poraslo za 60 odsto, bešike 37, debelog creva 29 odsto. Iste te 2007. voljom tadašnjeg državnog vrha Srbije prekinuto je medicinsko praćenje dece naših vojnika sa KiM, koja su rođena od 2000. do 2004. godine.
U Studiji rađenoj na VMA uzet je uzorak od 1.752 dece potomaka vojnika koji su branili zemlju. Kontrolnu grupu za upoređivanje rezultata činila su 1.204 deteta rođena pre bombardovanja, od 1995. do 1999. godine. Rezultati su svedočili o očiglednim anomalijama i o genotoksičnosti municije sa OU, ali je neko „u medicinskoj zajednici“ zaključio da je uzorak dece s VMA suviše mali da bi se studija uzela za „ozbiljno“. I tu smo gde smo – tragični evropski šampioni po obolevanju i smrtnosti od onkoloških bolesti.

ŠTA NAM JE DAO NATO Postoje tri izveštaja o upotrebi osiromašenog uranijuma 1999. koji su stavljeni na raspolaganje našoj vojsci nakon agresije. Prvi izveštaj je sastavio NATO, u njemu se navodi 31.000 projektila sa njihovom mapom dejstva. Naša armija zvanično je izašla sa podatkom od 50.000, a Rusi su poslali procenu od 90.000 ispaljenih NATO zrna.

TOKSIČNA SZO Svetska zdravstvena organizacija, na osnovu analize sedam i po metaka sa osiromašenim uranijumom koje su engleski „eksperti“ pronašli na 11 mesta na KiM, zaključila je da zračenja na teritoriji zagađenih mesta nisu opasna. Na osnovu nalaza engleske „ekspedicije“ koja je na KiM boravila u novembru 2000. godine, dr Majkl Ripačeli je napravio monografiju o uticaju uranijumske municije na Balkanu a koja je objavljena u januaru 2001 (Depleted Uranium in Kossovo Post-Conflict Environmental Assessment). I SZO je prihvatila te nalaze.
Ripačelijevi zaključci ukratko glase da na Kosovu, u zoni upotrebe OU, nema široko rasprostranjene kontaminacije, kontaminacija je potvrđena samo na 10-15 m od mesta direktnog pogotka, dalje da nema kontaminacije voda, ali ni opasnosti i rizika za zdravlje ljudi, osim za one koji čuvaju delove projektila veoma dugo neposredno uz telo.
Povodom „engleskog rada“ general Slobodan Petković, načelnik ABHAO VJ za vreme 1999, podvukao je da je napravljen za potrebe Haškog suda. Na osnovu njega je tužiteljka Karla del Ponte odbacila optužbu tadašnje SRJ protiv NATO-a zbog upotrebe zabranjene municije.
Međutim, ovoj „SZO epizodi“ prethodila je dvogodišnja igra okrutno-ciničnog prikrivanja zločina tzv. Međunarodne zajednice.
Englesko-aristokratski arogantna ekspedicija dr Majkla Ripačelija (14 članova) na Kosmet je doputovala u novembru 2000. da „pobije“ nesređeni izveštaj UN tima nekadašnjeg finskog ministra ekologije Peka Havista od 11. oktobra 1999. godine.

DVOLIČNI HAVISTO U velikoj prevari i zločinu nad ovdašnjim narodom uloga Peka Havista (danas šefa finske diplomatije) je „nemerljiva“. Ovaj Finac je napisao „prvi“ Osnovni dokument UN o posledicama NATO razaranja Jugoslavije i zaključio da je u zagađenim oblastima neophodno preduzeti mere zaštite okoline i čišćenje kako bi se izbegle štetne posledice po ljudsko zdravlje, te da treba onemogućiti prilaz kontaminiranim mestima. Već u sledećem pasusu Finac piše da „kontaminirana mesta nisu mogla da budu identifikovana“!?. Po rečima dr Snežane Pavlović iz Instituta Vinča, koja je radila na poratnom saniranju juga Srbije od posledica municije sa OU i učestvovala u merenjima i čišćenju lokaliteta Bratoselce, Pljačkovica, Reljan, Borovac i Čerenovac, naši stručnjaci na terenu su pitali Finca da li bi on napravio kuću za sebe i svoju porodicu na Jugu Srbiju. „On je zaćutao“, rekla je dr Pavlović (inače supruga pokojnog Radojka koji je ovu municiju vadio iz zemlje) i dodala da su Fincu postavili pomenuto pitanje zbog njegovih opaski na terenu kako nam je zemlja prelepa. Inače, dr Pavlović je učestvovala u punjenju onih buradi od po 200 kilograma kontaminirane zemlje i municije sa OU što su iskopani na jugu Srbije i „uskladišteni na bezbedno“.
Havistov izveštaj pravljen je s predumišljajem da se pobije zvanični dokument UNEP-a (Program UN za zaštitu životne sredine sa sedištem u Najrobiju), jedini koji je nastao u realnom vremenu 1999. godine. Ovaj dokument su te 1999. pisali i potpisali Senagalac Bakari Kante i njegovi ljudi koji su na teritoriju SRJ došli kada je počelo bombardovanje. Izveštaj UNEP-a sa terena „vrištao je“ optužbama za ekocid nad prirodom i ljudima SRJ.
„Ekipa stručnjaka UNEP-a u SRJ je ostala do maja“, zapisao je general Petković. „Sa nama su obilazili bombardovana postrojenja u Pančevu, Smederevu, Čačku… U neposrednim razgovorima sa našim ekspertima zaključili su da će ratna kampanja NATO-a imati strašne posledice po ljude i prirodu ne samo u SRJ nego i u regionu.“

SKRAJNUTI DOKUMENT Ipak originalni Kanteov izveštaj nikada nije postao zvaničan dokument UN zahvaljujući uprvo Havistu a potom Ripočeliju. Objavljen je u ženevskom dnevniku „Kurijer“ 17. juna 1999. zahvaljujući američkom nezavisnom izveštaču iz sedišta UN u Ženevi Robertu Parsonsu, koji ga je predstavio na konferenciji za medije, organizovanoj baš u zgradi UN.
U Kanteovom izveštaju eksperti UNEP-a maja 1999. naveli su da su atmosfera i tlo u bivšoj SR Jugoslaviji trajno zagađeni otrovnim materijama zbog bombardovanja industrijsko-hemijskih kompleksa i zbog upotrebe oružja sa osiromašenim uranijumom… Zaključeno je da će naredne generacije koje žive na bombardovanom tlu patiti od kancerogenih oboljenja, leukemije, da će biti povećan broj spontanih pobačaja i deformiteta novorođenčadi…
Prirodu u SR Jugoslaviji zagadile su otrovne supstance među kojima su najopasniji polihlorobifenili (PCB), visokokancerogeni i odgovorni za imunološke bolesti. U izveštaju se naglašava da je jedan litar PCB dovoljan da se zagadi milijarda litara vode. PCB se nalazi u električnim transformatorskim stanicama i u brojnim naftnim rafinerijama koje su bile meta NATO-a…
U osmom poglavlju cenzurisanog izveštaja govori se o zagađenju koje je prouzrokovala upotreba oružja sa OU…
„Klaus Topfer (generalni direktora UNEP-a od 1988. do 2006) glavni je arhitekta laži o posledicama NATO udara na Balkanu“, rekao je Parsons juna 1999. godine. Okrivio je nemačkog političara, navodno lekara, za sakrivanje izveštaja, u vreme kada su drugi stručnjaci UN dolazili i tražile Kanteove nalaze na uvid.