НАТО наоружава „угрожену Босну“

Северноатлантска алијанса, без захтева Председништва БиХ, одлучила да „угроженој“ дејтонској творевини додели „пакет“ војне помоћи који обухвата девет пројеката за одбрамбени систем

Да НАТО планира да, игноришући дејтонски устав и права Републике Српске, „угура“ Босну и Херцеговину у свој „лагер“, потврдила је и недавна одлука министара одбране Северноатлантске алијансе о додељивању војне помоћи „угроженој БиХ“. После састанка у Бриселу генерални секретар ове организације Јенс Столтенберг је саопштио да су се „министри сложили да се угроженим партнерима, укључујући и БиХ, Грузију и Молдавију, појача подршка за побољшавање њихових одбрамбених способности, отпорности и интероперабилности са НАТО-ом“. Званично је одобрен „пакет помоћи“ који обухвата девет пројеката за одбрамбени систем, као и три пројекта за безбедносни систем Босне и Херцеговине, а од министарства одбране некадашње централне југословенске републике смо могли сазнати да се ради о „пројектима који вреде десетине милиона евра“. Као и да ће се „у наредном периоду приступити изради плана имплементације, што ће одредити и динамику испоруке опреме предвиђене пројектима помоћи за опремање оружаних снага БиХ и Министарства безбедности БиХ“.

ПОЛИТИКА „СВРШЕНОГ ЧИНА“ Мада у Столтенберговој изјави „о угрожености БиХ, Грузије и Молдавије“ није конкретно прецизирано ко угрожава ове државе, свима је наравно јасно да се ради о највећем непријатељу Колективног запада – „агресивној Русији“. А пошто Вашингтон и његови вазали третирају мањи ентитет БиХ и његовог првог човека Милорада Додика као „преносиоце малигног утицаја Москве“, постаје разумљиво зашто су министри одбране НАТО-а, приликом доношења одлуке о додељивању војне помоћи Босни и Херцеговини, свесно заобишли дејтонски устав који предвиђа да захтев за додељивање овакве помоћи мора претходно упутити једини за такве ствари надлежни домаћи орган – Председништво БиХ.
Такав предлог из најважнијег заједничког органа БиХ, који заседа у сарајевској Титовој улици, уопште није упућен у главни град Белгије, што, међутим, не значи да тандем „босанских патриота“ у Председништву, који чине Денис Бећировић и Жељко Комшић, не би радо послао овакву „молбу“ у седиште НАТО-а. Проблем је што се Жељка Цвијановић, као раније Милорад Додик, извесно не би сагласила за захтевом за тражење војне помоћи од Северноатлантске алијансе, па је у Бриселу – уз вероватне консултације с кооперативним тандемом из Сарајева – одлучено да се ствар реши на други начин – довођењем Републике Српске пред „свршени чин“.
Додик је, реагујући на одлуку западног војног савеза, оценио „да је смешна и жалосна земља којој други додељују помоћ, а да претходно ту помоћ нико није тражио“. Такође, предложио је да Председништво БиХ не прихвати помоћ коју је алијанса из Брисела одобрила Босни и Херцеговини. Нема, међутим, сумње да би Жељка Цвијановић и када би покренула иницијативу да се овако поступи, наишла на противљење Комшића и Бећировића, који марљиво раде на томе да БиХ што брже пређе пут до пријема у „најмоћнији војни савез наше планете“. Зато, уместо одбацивања војне помоћи из Брисела, треба очекивати да НАТО настави започету праксу „продубљивања сарадње са Босном и Херцеговином“ заобилажењем „непотребних (боље речено за њега непожељних) одлука органа ове државе“. Што би, бојимо се, на крају могло довести до тога да бивши Босански пашалук званично добије позивницу за улазак у Северноатлантску алијансу иако претходно Република Српска није дала, како предвиђа дејтонски устав, неопходну сагласност за такав важан потез заједничке државе.

ШМИТ ИЗМЕНИО ЗАКОН О ПОТОЧАРИМА Лажни високи представник Кристијан Шмит је својим „декретом“ изменио и допунио Закон о Меморијалном центру Сребреница–Поточари, чиме је, како се наводи, омогућено да се вишак донираних средстава за сахране и надгробне споменике може преусмерити у друге сврхе за потребе функционисања тог центра. Милорад Додик је саопштио да ова Шмитова одлука „Републици Српској ништа не значи“, те да неће бити објављена у Службеном гласнику мањег ентитета.

КАЛАБУХОВ ДЕМАНТУЈЕ БОРЕЉА Мада за то надлежни органи Босне и Херцеговине нису увели санкције Русији, западни званичници и њихови домаћи истомишљеници – користећи чињеницу да „продужене руке“ Сарајева у разним међународним институцијама гласају за предлоге усмерене против Москве – стално у својим јавним наступима истичу да се и дејтонска творевина придружила „породици демократских земаља“ које „кажњавају агресора на Украјину“. Тако је и први дипломата Европске уније, ратоборни Жозеп Борељ, приликом састанка са члановима Председништва БиХ, похвалио Босну и Херцеговину што је „осудила агресију и ускладила се са санкцијама ЕУ против Русије и њене ратне економије“. Оваква „похвала“ шпанског заговорника „победе Украјине на бојном пољу“ не представља изненађење, али је значајно да су његове тврдње о придруживању Босне и Херцеговине „строју“ оних који су увели санкције врло брзо демантована од амбасадора Руске Федерације у БиХ Игора Калабухова.
Након што је лидер опозиционог ПДП-а Бранислав Бореновић, у жељи да „разјасни како стоје ствари“, упутио писмо Борељу и Ангелини Ајнхорст (извршном директору Европске службе за спољне послове), у коме је затражио „прецизне информације да ли се БиХ придружила санкцијама ЕУ против Москве“, уследило је „експресно“ објашњење првог руског дипломате у граду на Миљацки. „Босна и Херцеговина и Србија су (Русији) пријатељске земље, приче о њиховом придруживању санкцијама (против Русије) су само галама, јер о томе нема званичних одлука. Та прича се користи само у пропагандне сврхе“, истакао је руски амбасадор Калабухов.
Да ће се пракса заобилажења „неподобних“ институција БиХ у спровођењу антируског „курса“ наставити, потврдио је нови министар спољних послова Босне и Херцеговине Елмедин Конаковић, поручивши да ће тамо где он може самостално да одлучује „потпуно синхронизовано пратити ставови Европске уније“, дакле реализовати „директиве“ добијене од Колективног запада. Свестан је тога и Додик због чега упућује критике на рачун Министарства иностраних послова „које наставља стару унилатералну праксу Бисере Турковић да заобилази надлежне институције“. „Поједини амбасадори су се неодговорно сагласили са неким резолуцијама иако за то нису имали овлашћења. Против њих сам поднео кривичне пријаве, мада од њих неће бити ништа јер је законодавство под утицајем Америке и неће се дозволити процесуирање. Али ми ћемо сваки пут кад се неко понаша противзаконито у БиХ поднети пријаве“, најављује Додик.

НЕМАЧКЕ САНКЦИЈЕ СРПСКОЈ Обистиниле су се најаве лажног високог представника Кристијана Шмита о увођењу нових, специфичних санкција „непослушном“ мањем ентитету БиХ. Влада Немачке саопштила је да обуставља припрему четири инфраструктурна пројекта у Републици Српској (ветропарк Хргуд, два пројекта рехабилитације ХЕ Требиње, као и пројекат изградње пречистача отпадних вода у Градишки), вредна 105 милина евра, „због дестабилизације БиХ и сепаратистичких тежњи“. Из Берлина је уцењивачки поручено да ће обустава трајати „све док не буду повучене недавне неуставне одлуке Скупштине РС и окончана блокада државних институција“.
Образлажући ову одлуку своје владе, која без сумње представља нови вид притиска на Бањалуку, немачки амбасадор у БиХ Томас Фичен је не само критиковао „сепаратистичку политику руководства РС“ већ и одапео „отровне стреле“ према Русији. Овај дипломата – чије је ступање на дужност у Сарајеву не тако давно привремено „блокирао“ Милорад Додик, стављањем вета у Председништву БиХ – у интервјуу „Ослобођењу“ покушао је да да „стручно“ објашњење зашто је грађанима БиХ Европска унија привлачнија од Руске Федерације. По њему, људи из БиХ према ЕУ „гледају кад се ради о њиховој будућности, док Русија нема шта да им понуди од онога што им је битно“. Наравно, оваква анализа хер Фичена није остала без реакције амбасаде Руске Федерације у БиХ.
„Да ли господин Фичен сматра да је природни гас који се испоручује по најнижој могућој цени небитан за људе у БиХ или верује да би они били срећнији да су платили режије по европским рачунима? И шта то Немачка даје људима у БиХ? Вероватно, нелегитимног високог представника који је доказао да је оличење оне старе ’Краљ је го!’“, поручено је из руске амбасаде у Сарајеву.
Несумњиво је да ће одлука немачке владе о обустављању планираних пројеката нанети штету економским интересима РС, али је сигурно неће приморати да одступи од досадашњег курса одбране виталних националних интереса. Додик је најавио да ће, уколико Немци у наредних шест месеци не одблокирају пројекат ветропарка Хргуд, потражити за овај објекат новог кредитора у Кини „која је спремна на експанзију“.

ДЕЛЕГАЦИЈА СКУПШТИНЕ РС У РУСИЈИ Делегација Народне скупштине РС, коју је предводио председник парламента Ненад Стевандић, боравила је у вишедневној посети Руској Федерацији. Парламентарци из Српске су били поздрављени аплаузом током посете Думи, а примио их је, између осталих, и председник Думе Вјачеслав Володин, с којим су разменили мишљења о односима Српске и БиХ са РФ. Стевандић је разговарао и са замеником министра спољних послова Русије Владимиром Титовом. Председник парламента из Бањалуке је током боравка у Москви одбацио „подметања да Република Српска представља руску платформу“, те поручио „да РС остаје верна идеји приступања Европској унији“, што је – како је истакао – „наишло на разумевање и поштовање код руске стране“.

ШТЕТНА ИДЕЈА БЕЋИРОВИЋА Ни Денис Бећировић не одступа од намере да нанесе што више штете интересима Републике Српске. Након што је отишао у самосталну мисију у седиште НАТО-а у Бриселу, а затим у Америци затражио увођење санкција Додику, бошњачки члан Председништва БиХ је 7. фебруара у званичну процедуру упутио препоруку за израду и усвајање закона о гасу Босне и Херцеговине чије би, евентуално, усвајање донело проблем мањем ентитету. Та препорука има за циљ „укидање неуставних ентитетских регулатора и успостављање државног регулатора за област природног гаса са адекватним овлашћењима и инструментима за њихово провођење“. Оваква иницијатива Бећировића је, логично, наишла на оштру негативну реакцију челника РС Милорада Додика и Жељке Цвијановић, који су одлучно поручили да „никакав регулатор за гас на нивоу БиХ неће бити формиран пошто су питања енергетике у уставној надлежности ентитета“. Та чињеница је, верујемо, добро позната Бећировићу и његовим партнерима из бошњачке владајуће коалиције, али они, због тога, сигурно неће одустати од планова да отму што више надлежности Српској за рачун „грађанске Босне“.