NATO naoružava „ugroženu Bosnu“

Severnoatlantska alijansa, bez zahteva Predsedništva BiH, odlučila da „ugroženoj“ dejtonskoj tvorevini dodeli „paket“ vojne pomoći koji obuhvata devet projekata za odbrambeni sistem

Da NATO planira da, ignorišući dejtonski ustav i prava Republike Srpske, „ugura“ Bosnu i Hercegovinu u svoj „lager“, potvrdila je i nedavna odluka ministara odbrane Severnoatlantske alijanse o dodeljivanju vojne pomoći „ugroženoj BiH“. Posle sastanka u Briselu generalni sekretar ove organizacije Jens Stoltenberg je saopštio da su se „ministri složili da se ugroženim partnerima, uključujući i BiH, Gruziju i Moldaviju, pojača podrška za poboljšavanje njihovih odbrambenih sposobnosti, otpornosti i interoperabilnosti sa NATO-om“. Zvanično je odobren „paket pomoći“ koji obuhvata devet projekata za odbrambeni sistem, kao i tri projekta za bezbednosni sistem Bosne i Hercegovine, a od ministarstva odbrane nekadašnje centralne jugoslovenske republike smo mogli saznati da se radi o „projektima koji vrede desetine miliona evra“. Kao i da će se „u narednom periodu pristupiti izradi plana implementacije, što će odrediti i dinamiku isporuke opreme predviđene projektima pomoći za opremanje oružanih snaga BiH i Ministarstva bezbednosti BiH“.

POLITIKA „SVRŠENOG ČINA“ Mada u Stoltenbergovoj izjavi „o ugroženosti BiH, Gruzije i Moldavije“ nije konkretno precizirano ko ugrožava ove države, svima je naravno jasno da se radi o najvećem neprijatelju Kolektivnog zapada – „agresivnoj Rusiji“. A pošto Vašington i njegovi vazali tretiraju manji entitet BiH i njegovog prvog čoveka Milorada Dodika kao „prenosioce malignog uticaja Moskve“, postaje razumljivo zašto su ministri odbrane NATO-a, prilikom donošenja odluke o dodeljivanju vojne pomoći Bosni i Hercegovini, svesno zaobišli dejtonski ustav koji predviđa da zahtev za dodeljivanje ovakve pomoći mora prethodno uputiti jedini za takve stvari nadležni domaći organ – Predsedništvo BiH.
Takav predlog iz najvažnijeg zajedničkog organa BiH, koji zaseda u sarajevskoj Titovoj ulici, uopšte nije upućen u glavni grad Belgije, što, međutim, ne znači da tandem „bosanskih patriota“ u Predsedništvu, koji čine Denis Bećirović i Željko Komšić, ne bi rado poslao ovakvu „molbu“ u sedište NATO-a. Problem je što se Željka Cvijanović, kao ranije Milorad Dodik, izvesno ne bi saglasila za zahtevom za traženje vojne pomoći od Severnoatlantske alijanse, pa je u Briselu – uz verovatne konsultacije s kooperativnim tandemom iz Sarajeva – odlučeno da se stvar reši na drugi način – dovođenjem Republike Srpske pred „svršeni čin“.
Dodik je, reagujući na odluku zapadnog vojnog saveza, ocenio „da je smešna i žalosna zemlja kojoj drugi dodeljuju pomoć, a da prethodno tu pomoć niko nije tražio“. Takođe, predložio je da Predsedništvo BiH ne prihvati pomoć koju je alijansa iz Brisela odobrila Bosni i Hercegovini. Nema, međutim, sumnje da bi Željka Cvijanović i kada bi pokrenula inicijativu da se ovako postupi, naišla na protivljenje Komšića i Bećirovića, koji marljivo rade na tome da BiH što brže pređe put do prijema u „najmoćniji vojni savez naše planete“. Zato, umesto odbacivanja vojne pomoći iz Brisela, treba očekivati da NATO nastavi započetu praksu „produbljivanja saradnje sa Bosnom i Hercegovinom“ zaobilaženjem „nepotrebnih (bolje rečeno za njega nepoželjnih) odluka organa ove države“. Što bi, bojimo se, na kraju moglo dovesti do toga da bivši Bosanski pašaluk zvanično dobije pozivnicu za ulazak u Severnoatlantsku alijansu iako prethodno Republika Srpska nije dala, kako predviđa dejtonski ustav, neophodnu saglasnost za takav važan potez zajedničke države.

ŠMIT IZMENIO ZAKON O POTOČARIMA Lažni visoki predstavnik Kristijan Šmit je svojim „dekretom“ izmenio i dopunio Zakon o Memorijalnom centru Srebrenica–Potočari, čime je, kako se navodi, omogućeno da se višak doniranih sredstava za sahrane i nadgrobne spomenike može preusmeriti u druge svrhe za potrebe funkcionisanja tog centra. Milorad Dodik je saopštio da ova Šmitova odluka „Republici Srpskoj ništa ne znači“, te da neće biti objavljena u Službenom glasniku manjeg entiteta.

KALABUHOV DEMANTUJE BORELJA Mada za to nadležni organi Bosne i Hercegovine nisu uveli sankcije Rusiji, zapadni zvaničnici i njihovi domaći istomišljenici – koristeći činjenicu da „produžene ruke“ Sarajeva u raznim međunarodnim institucijama glasaju za predloge usmerene protiv Moskve – stalno u svojim javnim nastupima ističu da se i dejtonska tvorevina pridružila „porodici demokratskih zemalja“ koje „kažnjavaju agresora na Ukrajinu“. Tako je i prvi diplomata Evropske unije, ratoborni Žozep Borelj, prilikom sastanka sa članovima Predsedništva BiH, pohvalio Bosnu i Hercegovinu što je „osudila agresiju i uskladila se sa sankcijama EU protiv Rusije i njene ratne ekonomije“. Ovakva „pohvala“ španskog zagovornika „pobede Ukrajine na bojnom polju“ ne predstavlja iznenađenje, ali je značajno da su njegove tvrdnje o pridruživanju Bosne i Hercegovine „stroju“ onih koji su uveli sankcije vrlo brzo demantovana od ambasadora Ruske Federacije u BiH Igora Kalabuhova.
Nakon što je lider opozicionog PDP-a Branislav Borenović, u želji da „razjasni kako stoje stvari“, uputio pismo Borelju i Angelini Ajnhorst (izvršnom direktoru Evropske službe za spoljne poslove), u kome je zatražio „precizne informacije da li se BiH pridružila sankcijama EU protiv Moskve“, usledilo je „ekspresno“ objašnjenje prvog ruskog diplomate u gradu na Miljacki. „Bosna i Hercegovina i Srbija su (Rusiji) prijateljske zemlje, priče o njihovom pridruživanju sankcijama (protiv Rusije) su samo galama, jer o tome nema zvaničnih odluka. Ta priča se koristi samo u propagandne svrhe“, istakao je ruski ambasador Kalabuhov.
Da će se praksa zaobilaženja „nepodobnih“ institucija BiH u sprovođenju antiruskog „kursa“ nastaviti, potvrdio je novi ministar spoljnih poslova Bosne i Hercegovine Elmedin Konaković, poručivši da će tamo gde on može samostalno da odlučuje „potpuno sinhronizovano pratiti stavovi Evropske unije“, dakle realizovati „direktive“ dobijene od Kolektivnog zapada. Svestan je toga i Dodik zbog čega upućuje kritike na račun Ministarstva inostranih poslova „koje nastavlja staru unilateralnu praksu Bisere Turković da zaobilazi nadležne institucije“. „Pojedini ambasadori su se neodgovorno saglasili sa nekim rezolucijama iako za to nisu imali ovlašćenja. Protiv njih sam podneo krivične prijave, mada od njih neće biti ništa jer je zakonodavstvo pod uticajem Amerike i neće se dozvoliti procesuiranje. Ali mi ćemo svaki put kad se neko ponaša protivzakonito u BiH podneti prijave“, najavljuje Dodik.

NEMAČKE SANKCIJE SRPSKOJ Obistinile su se najave lažnog visokog predstavnika Kristijana Šmita o uvođenju novih, specifičnih sankcija „neposlušnom“ manjem entitetu BiH. Vlada Nemačke saopštila je da obustavlja pripremu četiri infrastrukturna projekta u Republici Srpskoj (vetropark Hrgud, dva projekta rehabilitacije HE Trebinje, kao i projekat izgradnje prečistača otpadnih voda u Gradiški), vredna 105 milina evra, „zbog destabilizacije BiH i separatističkih težnji“. Iz Berlina je ucenjivački poručeno da će obustava trajati „sve dok ne budu povučene nedavne neustavne odluke Skupštine RS i okončana blokada državnih institucija“.
Obrazlažući ovu odluku svoje vlade, koja bez sumnje predstavlja novi vid pritiska na Banjaluku, nemački ambasador u BiH Tomas Fičen je ne samo kritikovao „separatističku politiku rukovodstva RS“ već i odapeo „otrovne strele“ prema Rusiji. Ovaj diplomata – čije je stupanje na dužnost u Sarajevu ne tako davno privremeno „blokirao“ Milorad Dodik, stavljanjem veta u Predsedništvu BiH – u intervjuu „Oslobođenju“ pokušao je da da „stručno“ objašnjenje zašto je građanima BiH Evropska unija privlačnija od Ruske Federacije. Po njemu, ljudi iz BiH prema EU „gledaju kad se radi o njihovoj budućnosti, dok Rusija nema šta da im ponudi od onoga što im je bitno“. Naravno, ovakva analiza her Fičena nije ostala bez reakcije ambasade Ruske Federacije u BiH.
„Da li gospodin Fičen smatra da je prirodni gas koji se isporučuje po najnižoj mogućoj ceni nebitan za ljude u BiH ili veruje da bi oni bili srećniji da su platili režije po evropskim računima? I šta to Nemačka daje ljudima u BiH? Verovatno, nelegitimnog visokog predstavnika koji je dokazao da je oličenje one stare ’Kralj je go!’“, poručeno je iz ruske ambasade u Sarajevu.
Nesumnjivo je da će odluka nemačke vlade o obustavljanju planiranih projekata naneti štetu ekonomskim interesima RS, ali je sigurno neće primorati da odstupi od dosadašnjeg kursa odbrane vitalnih nacionalnih interesa. Dodik je najavio da će, ukoliko Nemci u narednih šest meseci ne odblokiraju projekat vetroparka Hrgud, potražiti za ovaj objekat novog kreditora u Kini „koja je spremna na ekspanziju“.

DELEGACIJA SKUPŠTINE RS U RUSIJI Delegacija Narodne skupštine RS, koju je predvodio predsednik parlamenta Nenad Stevandić, boravila je u višednevnoj poseti Ruskoj Federaciji. Parlamentarci iz Srpske su bili pozdravljeni aplauzom tokom posete Dumi, a primio ih je, između ostalih, i predsednik Dume Vjačeslav Volodin, s kojim su razmenili mišljenja o odnosima Srpske i BiH sa RF. Stevandić je razgovarao i sa zamenikom ministra spoljnih poslova Rusije Vladimirom Titovom. Predsednik parlamenta iz Banjaluke je tokom boravka u Moskvi odbacio „podmetanja da Republika Srpska predstavlja rusku platformu“, te poručio „da RS ostaje verna ideji pristupanja Evropskoj uniji“, što je – kako je istakao – „naišlo na razumevanje i poštovanje kod ruske strane“.

ŠTETNA IDEJA BEĆIROVIĆA Ni Denis Bećirović ne odstupa od namere da nanese što više štete interesima Republike Srpske. Nakon što je otišao u samostalnu misiju u sedište NATO-a u Briselu, a zatim u Americi zatražio uvođenje sankcija Dodiku, bošnjački član Predsedništva BiH je 7. februara u zvaničnu proceduru uputio preporuku za izradu i usvajanje zakona o gasu Bosne i Hercegovine čije bi, eventualno, usvajanje donelo problem manjem entitetu. Ta preporuka ima za cilj „ukidanje neustavnih entitetskih regulatora i uspostavljanje državnog regulatora za oblast prirodnog gasa sa adekvatnim ovlašćenjima i instrumentima za njihovo provođenje“. Ovakva inicijativa Bećirovića je, logično, naišla na oštru negativnu reakciju čelnika RS Milorada Dodika i Željke Cvijanović, koji su odlučno poručili da „nikakav regulator za gas na nivou BiH neće biti formiran pošto su pitanja energetike u ustavnoj nadležnosti entiteta“. Ta činjenica je, verujemo, dobro poznata Bećiroviću i njegovim partnerima iz bošnjačke vladajuće koalicije, ali oni, zbog toga, sigurno neće odustati od planova da otmu što više nadležnosti Srpskoj za račun „građanske Bosne“.