Наставак серије избора

Пето гласање за протекле две године, на које ће Бугари изаћи 2. априла, израз је оштре подељености на политичкој сцени и потребе да се заустави раст нагомиланих економских проблема, обележених инфлацијом и корупцијом

У Бугарској, где континуирана политичка криза, највећа од пада комунизма, траје од масовних антикорупцијских протеста у 2020. години, 2. априла ће бити одржани нови ванредни парламентарни избори, пети за протекле две године, од којих се очекује да изнедре стабилну владу, способну да решава нагомилане економске и друге проблеме у овој најсиромашнијој земљи Европске уније, која је и чланица НАТО-а.

НЕУСПЕСИ МАНДАТАРА Бугарски председник Румен Радев је ове изборе расписао пошто три странке којима је, после октобарског, такође превременог гласања, понуђено да формирају владу у томе нису успеле. Кочница је била дубока разједињеност међу странкама. Радев је, такође, продужио мандат прелазној влади с независним политичарем Галабом Доневом на челу.

Јесенас је мандат за састав владе прва добила странка десног центра ГЕРБ (Грађани за европски развој Бугарске), бившег троструког премијера Бојка Борисова; у октобру је добила највише гласова, али недовољно за већину у парламенту са 240 места. Њен покушај да направи коалициони кабинет пропао је због тврдњи неколико странака да је ГЕРБ „генератор корупције“ и неспособна да изведе неопходне реформе – пре свега у економији и правосуђу – односно њиховог оштрог одбијања да с њом сарађују.
Шанса је затим дата либералној антикорупцијској и прозападној партији Настављамо промене, али ни она није успела да осигура већинску подршку у политички веома подељеној народној скупштини. Лидер ове странке, харвардски ђак и бизнисмен Кирил Петров је, као председник владе, до јуна прошле године, предводио коалицију која се тада распала због, како се говорило, реформи и Русије. Петрова је, због неслагања с његовим концептом економских промена, прва напустила странка ИТН (Има такав народ), а оштра неслагања с премијером имала је и проруска Социјалистичка партија, пре свега због премијерове одлуке да протера 70 руских дипломата из Софије, што је била светска вест дана и догађај без преседана у Бугарској, у којој је проруски сентимент и даље врло јак. У овој земљи, како примећују и западни медији, ни руско-украјински рат није наштетио угледу Владимира Путина, јер Бугарска одавно има јаке историјске, културне, привредне и друге везе с Русијом. Социјалисти су били и против слања бугарског оружја Украјини које је тамо ипак стизало, али заобилазним путевима. Кад, коначно, ни социјалисти нису успели да нађу партнере за владу, председник Радев је учинио оно што је морао – у фебруару је расписао нове изборе.
У међувремену, период без стабилне владе повећао је страховања грађана од ширења корупције и даљег раста, одавно двоцифрене, инфлације, а увећан је и њихов песимизам у односу на план да Бугарска догодине уђе у еврозону и шенгенски простор, као и да ускоро почне да користи милијарде евра из фондова ЕУ за опоравак. Аналитичари наводе да је од лета прошле године појачан и раздор између проруских и проевропских странака, уочен чим је избио руско-украјински рат, иако је већина народа за неутрални став Бугарске према том рату. У Софији је, почетком овог месеца, одржан велики протест због измештања споменика совјетским црвеноармејцима из центра престонице, на ком се и скандирало против НАТО-а.

ПРОГНОЗЕ И ОЧЕКИВАЊА Непосредно пред излазак грађана на биралишта, раширено је уверење да ни овога пута, као што се десило јесенас, није реално очекивати да ће једна странка остварити победу довољну да сама формира владу. Најчешће се чују прогнозе да ће исход априлског гласања, отприлике, бити „пресликан октобар“, што значи да ће све партије имати резултат какав су забележиле јесенас. И да ће то бити генератор продужавања политичке кризе неизвесног рока трајања.

Предизборне анализе значајнији скок предвиђају само проруској странци с крајње деснице Препород, која је и у октобру показала да расте, освојивши 10,2 одсто гласова, скоро двоструко више него на претходним изборима. Објашњење за ту промену наводно је „заинтересованост Москве за јачање Препорода“, што често помињу западни медији. Иако поједини аналитичари овај податак истичу као поуздан знак да ће резултати избора белодано показати какав је данас однос Бугара према Западу и Русији, такве тврдње немају сигурно утемељење. Зато што, како показују социолошка истраживања, у Бугарској има доста оних који су, истовремено, за пријатељство с Русијом и останак своје земље у ЕУ и НАТО-у. Рачуна се да је једна четвртина до једна трећина Бугара наклоњена Кремљу, што, наравно, није довољно за изгласавање заокрета у односу на евроатлантске интеграције.
Како се предвиђа, победник априлског гласања поново ће бити проевропска ГЕРБ, због најјаче партијске инфраструктуре, јаких упоришта у великим градовима, наклоњености већине медија, а делом и зато што, „иако више окренута Европи“, има умеренији однос према Русији од свог главног ривала, Петковљеве либералне странке Настављамо промене. При томе се подсећа да је привремена влада, на чијем је челу био либерал Петков, не само протерала руске дипломате него и одбацила договор с „Гаспромом“ о набавци руског гаса и инсистирала на слању оружја Кијеву, док Борисов, као премијер, 2018. године, није прихватио захтев Запада да уведе санкције Русији због „афере Скрипаљ“, када је Москва оптужена за тровање бившег шпијуна и његове ћерке у Лондону.
Анкете показују да обични бирачи, чак и они који су ишли на протесте због корупције, за коју је оптуживан Борисов, данас сматрају да би најбоље било да он поново дође на чело владе, јер има највише политичког искуства и „најбоље лавира између Запада и Русије“. Велико је, међутим, питање да ли ће, после гласања, а у циљу да земља добије чврсту владу, попустљивост према ГЕРБ-у и Борисову показати странке које су, колико јуче, одбиле сарадњу с њим. У истом проблему је и либерална Настављамо промене, којој се предвиђа најбољи резултат после ГЕРБ-а, јер се чини извесним да нову владу с њом, после летошњег бурног растанка, неће хтети да праве социјалисти и ИТН, а сигурно ни опозициони Препород. Реалном се не чини ни „велика коалиција“, евентуална влада Борисовљеве ГЕРБ и Петковљеве Настављамо промене.
Платформа за преговоре о будућој коалицији овога пута ће се, највероватније, разликовати од оне која је постојала јесенас, када је у центру пажње била борба против корупције. Сада би, како се рачуна, у први план могли бити постављени економски проблеми и реформски потези који би требало да Бугарској отворе пут у евро и шенгенску зону и приступ обећаним милијардама из ЕУ. То, међутим, није гаранција да ће, доскоро присутна, страначка искључивост бити превазиђена. Тек кад започну консултације о формирању нове владе знаће се шта је Бугарска добила на априлском гласању: прилику да одлучније крене напред или најаву нових политичких турбуленција.