Nastavak serije izbora

Peto glasanje za protekle dve godine, na koje će Bugari izaći 2. aprila, izraz je oštre podeljenosti na političkoj sceni i potrebe da se zaustavi rast nagomilanih ekonomskih problema, obeleženih inflacijom i korupcijom

U Bugarskoj, gde kontinuirana politička kriza, najveća od pada komunizma, traje od masovnih antikorupcijskih protesta u 2020. godini, 2. aprila će biti održani novi vanredni parlamentarni izbori, peti za protekle dve godine, od kojih se očekuje da iznedre stabilnu vladu, sposobnu da rešava nagomilane ekonomske i druge probleme u ovoj najsiromašnijoj zemlji Evropske unije, koja je i članica NATO-a.

NEUSPESI MANDATARA Bugarski predsednik Rumen Radev je ove izbore raspisao pošto tri stranke kojima je, posle oktobarskog, takođe prevremenog glasanja, ponuđeno da formiraju vladu u tome nisu uspele. Kočnica je bila duboka razjedinjenost među strankama. Radev je, takođe, produžio mandat prelaznoj vladi s nezavisnim političarem Galabom Donevom na čelu.

Jesenas je mandat za sastav vlade prva dobila stranka desnog centra GERB (Građani za evropski razvoj Bugarske), bivšeg trostrukog premijera Bojka Borisova; u oktobru je dobila najviše glasova, ali nedovoljno za većinu u parlamentu sa 240 mesta. Njen pokušaj da napravi koalicioni kabinet propao je zbog tvrdnji nekoliko stranaka da je GERB „generator korupcije“ i nesposobna da izvede neophodne reforme – pre svega u ekonomiji i pravosuđu – odnosno njihovog oštrog odbijanja da s njom sarađuju.
Šansa je zatim data liberalnoj antikorupcijskoj i prozapadnoj partiji Nastavljamo promene, ali ni ona nije uspela da osigura većinsku podršku u politički veoma podeljenoj narodnoj skupštini. Lider ove stranke, harvardski đak i biznismen Kiril Petrov je, kao predsednik vlade, do juna prošle godine, predvodio koaliciju koja se tada raspala zbog, kako se govorilo, reformi i Rusije. Petrova je, zbog neslaganja s njegovim konceptom ekonomskih promena, prva napustila stranka ITN (Ima takav narod), a oštra neslaganja s premijerom imala je i proruska Socijalistička partija, pre svega zbog premijerove odluke da protera 70 ruskih diplomata iz Sofije, što je bila svetska vest dana i događaj bez presedana u Bugarskoj, u kojoj je proruski sentiment i dalje vrlo jak. U ovoj zemlji, kako primećuju i zapadni mediji, ni rusko-ukrajinski rat nije naštetio ugledu Vladimira Putina, jer Bugarska odavno ima jake istorijske, kulturne, privredne i druge veze s Rusijom. Socijalisti su bili i protiv slanja bugarskog oružja Ukrajini koje je tamo ipak stizalo, ali zaobilaznim putevima. Kad, konačno, ni socijalisti nisu uspeli da nađu partnere za vladu, predsednik Radev je učinio ono što je morao – u februaru je raspisao nove izbore.
U međuvremenu, period bez stabilne vlade povećao je strahovanja građana od širenja korupcije i daljeg rasta, odavno dvocifrene, inflacije, a uvećan je i njihov pesimizam u odnosu na plan da Bugarska dogodine uđe u evrozonu i šengenski prostor, kao i da uskoro počne da koristi milijarde evra iz fondova EU za oporavak. Analitičari navode da je od leta prošle godine pojačan i razdor između proruskih i proevropskih stranaka, uočen čim je izbio rusko-ukrajinski rat, iako je većina naroda za neutralni stav Bugarske prema tom ratu. U Sofiji je, početkom ovog meseca, održan veliki protest zbog izmeštanja spomenika sovjetskim crvenoarmejcima iz centra prestonice, na kom se i skandiralo protiv NATO-a.

PROGNOZE I OČEKIVANJA Neposredno pred izlazak građana na birališta, rašireno je uverenje da ni ovoga puta, kao što se desilo jesenas, nije realno očekivati da će jedna stranka ostvariti pobedu dovoljnu da sama formira vladu. Najčešće se čuju prognoze da će ishod aprilskog glasanja, otprilike, biti „preslikan oktobar“, što znači da će sve partije imati rezultat kakav su zabeležile jesenas. I da će to biti generator produžavanja političke krize neizvesnog roka trajanja.

Predizborne analize značajniji skok predviđaju samo proruskoj stranci s krajnje desnice Preporod, koja je i u oktobru pokazala da raste, osvojivši 10,2 odsto glasova, skoro dvostruko više nego na prethodnim izborima. Objašnjenje za tu promenu navodno je „zainteresovanost Moskve za jačanje Preporoda“, što često pominju zapadni mediji. Iako pojedini analitičari ovaj podatak ističu kao pouzdan znak da će rezultati izbora belodano pokazati kakav je danas odnos Bugara prema Zapadu i Rusiji, takve tvrdnje nemaju sigurno utemeljenje. Zato što, kako pokazuju sociološka istraživanja, u Bugarskoj ima dosta onih koji su, istovremeno, za prijateljstvo s Rusijom i ostanak svoje zemlje u EU i NATO-u. Računa se da je jedna četvrtina do jedna trećina Bugara naklonjena Kremlju, što, naravno, nije dovoljno za izglasavanje zaokreta u odnosu na evroatlantske integracije.
Kako se predviđa, pobednik aprilskog glasanja ponovo će biti proevropska GERB, zbog najjače partijske infrastrukture, jakih uporišta u velikim gradovima, naklonjenosti većine medija, a delom i zato što, „iako više okrenuta Evropi“, ima umereniji odnos prema Rusiji od svog glavnog rivala, Petkovljeve liberalne stranke Nastavljamo promene. Pri tome se podseća da je privremena vlada, na čijem je čelu bio liberal Petkov, ne samo proterala ruske diplomate nego i odbacila dogovor s „Gaspromom“ o nabavci ruskog gasa i insistirala na slanju oružja Kijevu, dok Borisov, kao premijer, 2018. godine, nije prihvatio zahtev Zapada da uvede sankcije Rusiji zbog „afere Skripalj“, kada je Moskva optužena za trovanje bivšeg špijuna i njegove ćerke u Londonu.
Ankete pokazuju da obični birači, čak i oni koji su išli na proteste zbog korupcije, za koju je optuživan Borisov, danas smatraju da bi najbolje bilo da on ponovo dođe na čelo vlade, jer ima najviše političkog iskustva i „najbolje lavira između Zapada i Rusije“. Veliko je, međutim, pitanje da li će, posle glasanja, a u cilju da zemlja dobije čvrstu vladu, popustljivost prema GERB-u i Borisovu pokazati stranke koje su, koliko juče, odbile saradnju s njim. U istom problemu je i liberalna Nastavljamo promene, kojoj se predviđa najbolji rezultat posle GERB-a, jer se čini izvesnim da novu vladu s njom, posle letošnjeg burnog rastanka, neće hteti da prave socijalisti i ITN, a sigurno ni opozicioni Preporod. Realnom se ne čini ni „velika koalicija“, eventualna vlada Borisovljeve GERB i Petkovljeve Nastavljamo promene.
Platforma za pregovore o budućoj koaliciji ovoga puta će se, najverovatnije, razlikovati od one koja je postojala jesenas, kada je u centru pažnje bila borba protiv korupcije. Sada bi, kako se računa, u prvi plan mogli biti postavljeni ekonomski problemi i reformski potezi koji bi trebalo da Bugarskoj otvore put u evro i šengensku zonu i pristup obećanim milijardama iz EU. To, međutim, nije garancija da će, doskoro prisutna, stranačka isključivost biti prevaziđena. Tek kad započnu konsultacije o formiranju nove vlade znaće se šta je Bugarska dobila na aprilskom glasanju: priliku da odlučnije krene napred ili najavu novih političkih turbulencija.