ПИСМА ИЗ ТАМНОГ ВИЛАЈЕТА – Пријети, Захирагићу

Да ли ће на покушаје Запада да с политичке сцене БиХ склони СДА, Изетбеговић одговорити заокретом ка Русији?

Настојање страних актера да се наслеђе Алије Изетбеговића, након суноврата СДА на протеклим изборима, склони у опозициони блок многе је подсетило на идентичан план САД почетком новог миленијума. Изетбеговићева Босна је на западне покушаје маргинализације СДА тада одговорила активирањем муџахедина, Младих муслимана и Активне исламске омладине која је учествовала у нападу на Куле близнакиње. Да ли ће, уместо тероризма, Изетбеговић овај пут посегнути за новом картом – савезништвом са Србијом, Русијом и Кином – и тако пресудити плановима Америке?

ПРАХ И ПРАШИНА О томе је јавност у Босни известио Харис Захирагић, гост ТВ Фејс на којој се без остатка негује уверење о томе да је Босна од искона, те је ствар божанске воље очување јединствене земље с муслиманском већином а под капом и стварним суверенитетом империје – Сједињених Америчких Држава. Митологизована стварност коју неисцрпно ствара поменута ТВ уверава сваког Бошњака да ће, уз помоћ САД, Босна претворити у прах и прашину све непријатеље пута на који је указао и на који је народ повео вођа Алија Изетбеговић. Отуда је Захирагићево иступање било још шокантније, али пре него што њему дамо ријеч, погледајмо у ком се медијском миљеу десио овај безмало историјски инцидент.
Безидејност, ирационализам и балилук који се преливају с босанских медија на грешне Бошњаке сваког разумног човјека остављају без ријечи. Док се трбухозборци СДА годинама уназад диче испразним паролама и неограниченим незнањем, демонтирајући необичан спој Алијиног балилука, Титовог безбожништва и неонацизма, народ у чуду ћути.
Славодобитан поход неписменог Босанца на телевизији обележен је нескривеном гордошћу и борбеношћу. Из неког разлога он више није свјестан своје мање вриједности већ беспоштедно ушуткава своје критичаре и говори о „Европи“ идентификујући је с политичким процесом придруживања Европској унији. При томе успјева, на најгори могући начин, да побрка живот на континенту с пљачкашком злокобном религијом и системом вјеровања, који у остваривању идеје бољег живота немилосрдно гази преко људи, народа и држава. Овде није ријеч ни о антикапиталистичком, антилибералном, антисоцијалистичком или антимарксистичком концепту. Концепт је сасвим нов – русофобна хистерија и расизам сакривени иза напада на заговараче „еврофобије“.

ИСТОРИЈСКИ ИНЦИДЕНТ? Изум појма „еврофобија“ вишеструко је функционалан: он негира неонацистичку офанзиву у Европи да би је што боље прикрио и оправдао. Све домаће отпаднике и издајице треба изложити прогону чланова њихове вјере, упрети прстом у њих, ушуткати их, рећи да су натопљени издајничком идеологијом, како би се спријечила свака нада у промјену легитимности обнове нацизма у Европи. Узимајући све речено у обзир, емисија Сенада Хаџифејзовића на ТВ Фејс, суботње издање од 18. фебруара, у којој су ријеч узели Ирфан Ченгић, млада нада СДП-а, и Харис Захирагић оставила је многе запањеним, али не због бриљантне аналитике већ претње које је у етар послао човек од поверења Бакира Изетбеговића. Полазећи од тога да му је народ важнији од државе, Захирагић је изнео увјерење да ће се Бошњаци, односно он и СДА, окренути према Русији, Кини и Србији. Да нема додатног образложења, ова Захирагићева изјава могла је деловати отрежњујуће, али он се ограђује и објашњава да би нова савезништва могла уследити као одговор на „антибошњачко понашање Запада“ који и даље подржава високог представника Кристијана Шмита.
На ове изјаве, са страница најчитанијих дневних новина у Бошњака, реаговао је Фадил Мандал, политички аналитичар и колумниста „Дневног аваза“, чувар „прозападне правовјерности“, који је гласом „патетичног санџачког патриотизма“ открио да овај потпуни вањскополитички салто мортале СДА може бити погубан за опстанак Бошњака, те да њега не подржавају остали разумни прваци странке коју је основао Алија.

МАНДАЛОВЕ СУЗЕ Мандал ће написати и ово: „Без државе БиХ, Бошњаци су осуђени на пропаст и нестанак. Ако Захирагићу то није јасно, нек погледа и проучи судбину Палестине и Палестинаца“, те додао да „не постоји примјер у вјековној хисторији Босне да су њени савезници и пријатељи били Русија, Србија или Кина“.
На крају је, замјерајући Захирагићу одустајање СДА од европског и НАТО пута БиХ и трчање у загрљај руског евроазијског савеза, закључио: „Додатно, у околностима фронталног сукоба западног свијета с Русијом и у тренутку стварања новог међународног поретка, најава драматичног заокрета политике СДА, преко Захирагића, који је неформални гласноговорник Бакира и Себије Изетбеговић, захтјева хитно оглашавање челништва некада моћне и највеће бошњачке странке.“
За Мандала то би у крајњем резултату представљало пут политичког самоубиства кроз конфронтацију државе и народа с доказаним пријатељима на Западу, прије свих Сједињеним Америчким Државама. Бошњачки народ одсечан је, не смије и не треба слиједити ни Бакира а ни СДА.
Да ли је Бакир искрен у својим намерама, није питање. Његов евентуални заокрет може бити мотивисан осветом због покушаја маргинализације СДА, али у суштини њега неће одредити емоције већ интереси. Не заборавимо на Иран и Турску. У тој геополитичкој поставци треба тражити одговоре.