IZABRANA PRVA PREDSEDNICA SLOVENIJE

Izborom Nataše Pirc Musar, bivše novinarke i advokatice, za „predsednicu dežele“, Slovenci su, na sedmim izborima za šefa države od sticanja nezavisnosti 1991. godine, prekinuli tradiciju izglasavanja samo muških kandidata na tu funkciju, ali i održali trend njene nedostupnosti za pretendente sa desnice

Nezavisna kandidatkinja Nataša Pirc Musar (54), u drugom izbornom krugu, uz podršku vladajuće leve koalicije, pobedila je Anžea Logara (46) iza kog je, kao takođe zvanično nezavisnog kandidata, bila opoziciona desničarska Slovenačka demokratska stranka (SDS) Janeza Janše, poražena na proletošnjim parlamentarnim izborima.
Izborom Nataše Pirc Musar, bivše novinarke i advokatice, za „predsednicu dežele“, Slovenci su, na sedmim izborima za šefa države od sticanja nezavisnosti 1991. godine, prekinuli tradiciju izglasavanja samo muških kandidata na tu funkciju, ali i održali trend njene nedostupnosti za pretendente sa desnice. Istorijska odluka je pala u drugom izbornom krugu, u kom je kandidatkinja Pirc Musar osvojila 54 odsto glasova, a njen rival u trci za petogodišnji predsednički mandat, konzervativac Anže Logar, raniji ministar spoljnih poslova, 46 odsto. U prvom krugu, obeleženom učešćem sedam takmaca, Logar je stekao prednost od sedam procenata više osvojenih glasova, ali se očekivalo da će konačni pobednik biti Pirc Musarova zato što joj je podršku, u ime tri stranke vladajuće koalicije, obećao premijer Robert Golob.
„Kao predsednica, radiću u korist svih građana Slovenije. Boriću se za temeljna ljudska prava, ustavna prava i demokratiju. Daću sve od sebe da se ujedinimo u politici oko strateških pitanja“, izjavila je Pirc Musarova, nakon objavljivanja izbornih rezultata, odnosno njene pobede. Vest o svom trijumfu dočekala je u „Ruskoj dači“, na vlastitom imanju blizu Ljubljane, uz nekoliko desetina simpatizera i najbližih saradnika, bez preterane pobedničke euforije.
To obećanje nove predsednice u skladu je s političkim motom njenog prethodnika Boruta Pahora, koji je, kao glavni cilj vlastitog delovanja na dužnosti šefa države, isticao borbu za prevladavanje oštre podeljenosti Slovenaca na levicu i desnicu što, kao i svaki radikalizam, šteti opštem interesu.
Pahor je na čelu Slovenije bio prethodnih deset godina, u dva uzastopna mandata. Pre njega, takođe u dva vezana mandata, predsednik je bio Milan Kučan, dok su po jedan mandat odradili Danilo Tirk i, sada pokojni, Janez Drnovšek. Kučan i Tirk su javno saopštili da podržavaju kandidaturu Pirc Musarove. [restrict]

ŠTA JE ODLUČILO? Na uobičajeno postizborno pitanje – šta je odlučilo pobednika, dosta Slovenaca daje ciničan odgovor: „Janša!“ Iza toga sledi objašnjenje da je gubitnik morao postati Logar, jer ga je u kampanji podržavao lider SDS-a i bivši premijer Janez Janša kog veliki broj njegovih sunarodnika, ali i Brisel, smatraju protagonistom „nedemokratske vladavine i političkih podela“. Teret takvog imidža bio je, smatraju i pojedini analitičari, razlog ne samo Janšinog potonuća na parlamentarnim izborima u aprilu ove godine nego i Logarovog neuspeha u trci za predsedničku fotelju.
Da ovo tumačenje nije bez smisla, dokaz je bila i Logarova odluka da se za šefa države kandiduje kao nezavisni kandidat, sa sloganom „Za budućnost zajedno“, i da, u vođenju kampanje, izbegava Janšinu oštru retoriku. To mu, očigledno, nije mnogo pomoglo, jer ga je većina birača uporno gledala kao „Janšinog čoveka“ i, na kraju, kako se ispostavilo, odbila da glasa za predsedničkog kandidata „iz Janšinog šinjela“. Logaru, očigledno, nije vredelo ni to što je – posmatrano sa aspekta političkog iskustva – iako dosta mlađi, imao možda i „jaču“ biografiju od Pirc Musarove. Posle diplomiranja na Ekonomskom fakultetu u Ljubljani i sticanja doktorske naučne titule, bio je šef diplomatije Slovenije, poslanik u Državnom zboru (parlamentu), direktor vladinog biroa za komunikacije, portparol u vreme predsedavanja Slovenije u EU…
Levom, vladajućem bloku, koji čine Pokret sloboda (Gibanje svoboda) premijera Goloba, Stranka socijalnih demokrata i Levica, očigledno je bilo veoma važno da još jednom, makar indirektno, preko „njegovog“ Logara, pobede populistu Janšu za kog se proletos pretpostavljalo da će, nakon poraza na parlamentarnim izborima, otići u političku penziju. Smatrali su da je to važno ne samo za Sloveniju nego i za Evropsku uniju u kojoj desničarenje uzima maha.
Kad su rezultati prvog kruga glasanja za predsednika Slovenije pokazali da su se u „finale“ plasirala dva nezavisna kandidata, Logar i Pirc Musarova, premijer Golob je požurio da pristalice vladajuće koalicije pozove da izađu na birališta u što većem broju i glasaju „za Natašu“, navodeći da je to u interesu Slovenije, odnosno njih samih. Žurba je bila izraz uverenja da bi eventualna pobeda Logara bila udarac aktuelnoj liberalnoj vlasti i jaka transfuzija Janšinom posrnulom SDS-u.
Konačno prebrojavanje glasova pokazalo je da su levo orijentisani birači poslušali premijera i tako gospođi Pirc Musar otvorili vrata predsedničkog kabineta i osigurali ulazak u istoriju sa zvanjem prve žene šefa države u Sloveniji. Tim ishodom izbegnuta je kohabitacija u vođenju zemlje što, u principu, može biti uzrok manjih ili većih trzavica u kreiranju i sprovođenju državne politike, iako je u Sloveniji funkcija predsednika republike uglavnom protokolarna, čak i simbolična, jer nema poluge izvršne vlasti. Po važećem ustavu, predsednica Slovenije biće glavnokomandujući oružanim snagama, a u njenoj nadležnosti je i predlaganje kandidata za nekoliko važnih državnih pozicija, među kojima je i funkcija guvernera Narodne banke, ali te nominacije mora da potvrdi i parlament.

IMPOZANTNA KARIJERA Nataša Pirc Musar je u izbornu trku ušla sa uverenjem da će njeno iskustvo, znanje i delovanje, poput borbe za ljudska prava, protiv podela, siromaštva i svih nepravilnosti u društvu dobro doći Sloveniji, iako je ova nekadašnja jugoslovenska republika danas stabilna članica Evropske unije (EU) i NATO-a. Nije zvanično tražila podršku nijedne stranke, verujući da onaj ko hoće da vodi državu treba, prvenstveno, da se rukovodi željama građana i smernicama koje od njih dobije.
Posle izbora, naglasila je da se neće stalno mešati u dnevnu politiku, ali će se uporno zalagati za socijalnu sigurnost građana jer hoće „da Slovenija bude zemlja u kojoj će se o starijima brinuti, i u kojoj će mladi želeti da ostanu“. Rekla je i da će imati savetnika za pitanje klimatskih promena o čemu se dosta govorilo u predizbornoj kampanji, uglavnom na inicijativu mlađe populacije. Za prve nedelje svog mandata, koji treba da preuzme 23. decembra, najavila je sastanak s predsednicima svih parlamentarnih stranaka.
Govoreći o spoljnoj politici, Pirc Musarova je istakla da nema dilemu da je „Sloveniji mesto u EU i NATO-u, ali pre svega u središnjem delu Evrope koji veruje u temeljna ljudska prava i slobode, kao i u vladavinu prava“. Pri tome je obelodanila i veliku zainteresovanost za probleme Zapadnog Balkana i najavila da će njeno prvo putovanje u inostranstvo, u ulozi predsednice, biti upravo u taj region. Rekla je da je odustala od ranijeg plana da najpre poseti Nemačku, kao najvećeg trgovinskog partnera Slovenije, i prednost dala Zapadnom Balkanu gde „treba doprineti smirivanju strasti“. „Najviše me brine odnos Srbije i Kosova, tako da će ta turneja, vrlo verovatno, biti moje prvo putovanje“, navela je u intervjuu nacionalnom radiju nakon izborne pobede. Nova predsednica Slovenije poručila je da namerava da nastavi proces Brdo-Brioni i da ga od sastanka koji se održava jednom godišnje pretvori u češće okupljanje lidera Zapadnog Balkana kako bi taj region što pre postao deo ujedinjene Evrope. Zanimljiv je podatak da je Pirc Musarova, kao izaslanica Saveta Evrope, učestvovala u pripremi zakona o zaštiti podataka o ličnosti u Srbiji i Crnoj Gori.
Bogata biografija nove slovenačke predsednice upućuje na zaključak da su Slovenci napravili dobar izbor. Na čelo države došla je vrlo obrazovana i preduzimljiva žena, već dokazana na mnogim poljima i materijalno dobro situirana. Rođena u radničkoj porodici, detinjstvo je provela u Kamniku, a sada živi u Radomlju, nedaleko od Ljubljane, u porodičnoj kući sa suprugom Alešom Musarom, biznismenom, i sinom jedincem, studentom mašinstva. Diplomirala je prava u Ljubljani, a potom doktorirala u Beču. Radnu karijeru počela je kao novinarka na državnoj Televiziji Slovenije, a kasnije je stigla i do uglednih svetskih medija Si-En-Ena, Bi-Bi-Sija, Skaj njuza, Rojtersa i drugih. Nova etapa u njenom radu bilo je otvaranje advokatske kancelarije, čiji je najpoznatiji slučaj bilo zastupanje prve dame SAD, i svetski najčuvenije Slovenke Melanije Tramp u parnici protiv medija koji su povredili njenu privatnost. Bila je predsednica Crvenog krsta Slovenije, angažovana u Centru za komunikacije Vrhovnog suda Slovenije i Evropolu. Često podseća da odavno podržava LGBT populaciju, kao i pravo na abortus, napominjući da su to vrednosti koje niko ne može istrgnuti iz njenog DNK. Suvlasnik je tri kompanije, ima akcije i u farmaceutskoj kompaniji „Krka“, vozi „rols-rojs“, a hobi su joj motori, boćanje i sakupljanje figurica sova koje smatra simbolom mudrosti. U predizbornoj kampanji je energično reagovala na pokušaje da joj se ospori moralni legitimitet tvrdnjama da se njen suprug obogatio u vreme sumnjivih privatizacija i da Musarovi veliki novac drže u „poreskim rajevima“. „Sve što imam stekla sam radom i znanjem“, poručivala je kritičarima. Svoju tvrdnju da poštuje i da će uvek poštovati sve političke protivnike pokazala je već prilikom saopštavanja konačnih izbornih rezultata, kada je svog protivkandidata Anžea Logara opisala kao čoveka s kojim se, uprkos njihovim velikim razlikama u stavovima, može mirno komunicirati, i dodala da su takvi ljudi, obrazovani i tolerantni, potrebni Sloveniji. Vrlo je aktivna na društvenim mrežama, ali mnogo manje od svog prethodnika Pahora koji je, zbog te aktivnosti, nazivan „instagram predsednikom“.

[/restrict]