Terorizam u ime države

NOVO DOBA

Piše Denis Malahov

U ratu kolektivnog Zapada s Rusijom, stavljenog u okvir moralnog izbora između dobra i zla, jedna sintagma dobija na posebnoj težini – državni terorizam. Zašto se posle niza likvidacija, diverzija i terorističkih akata iza kojih je Ukrajina stala svojim potpisom, još uvek operiše tezom da je njegovo rodno mesto Rusija

Situacija povezana s podrivanjem Krimskog mosta, ali i svim radnjama koje su tome prethodile, ne zahteva nužno metodološki aparat da bi se izveo zaključak da je predlog Vladimira Zelenskog iznet na junskoj sednici SB OUN da se Rusija proglasi „terorističkom državom“ u najmanju ruku besmislen.
Čak i letimičan pogled na istoriju sukoba u Ukrajini ne ostavlja prostor za dvoumljenje o tome koja država može biti okarakterisana kao teroristička. Nepobitne dokaze u prilog tvrdnji da je reč o Ukrajini ne krije ni Zapad.

METOD NASILJA Državni terorizam predstavlja metod nasilja, pre svega u odnosu prema civilnim licima. Pod aktima državnog terorizma obično se smatraju protivpravna pritvaranja, ubistva, otmice, mučenja i pogubljenja građana bez suda i istrage, koja čine saradnici organa reda (policija i drugi organi pravnog poretka). Takođe, državnim terorizmom nazivaju se teroristički akti koje su počinili saradnici specijalnih službi države. Poseban vid je terorizam podržan od strane države – u situaciji kada država ne učestvuje u terorizmu, ali finansira i podržava terorističke grupacije.
Šta o tome, u kontekstu Krimskog mosta, kaže „Njujork tajms“? U tekstu posvećenom eksploziji na Krimskom mostu, američki časopis konstatuje da iza ovog akta stoje, citiram, ukrajinske tajne službe koje su za potrebe diverzije koristile bombu smeštenu u kamionu koji je prelazio preko mosta (https://www.nytimes.com/2022/10/08/world/europe/ukraine-crimea-bridge-explosion.html).
Takođe, „Njujork tajms“ obelodanjuje da iza ubistva novinarke Darje Dugin stoji država Ukrajina. Kako objašnjavaju sagovornici u tekstu posvećenom slučaju Darje Dugin, (https://www.nytimes.com/2022/10/05/us/politics/ukraine-russia-dugina-assassination.html), vlasti SAD nisu bile upoznate s pripremom ubistva ruske novinarke, te da se Kijev o tom pitanju konsultovao s Vašingtonom, naišao bi na nerazumevanje i protivljenje. Činjenica ostaje činjenica – ukrajinske vlasti koriste terorističke metode za dostizanje svojih ciljeva.

DUGA I BOGATA ISTORIJA TERORIZMA Teroristički metodi ukrajinske države imaju prilično dugu i bogatu istoriju, ali u trenutnim okolnostima mediji (posebno iz zapadnih zemalja) upadljivo nastoje da je prećute. Prisetimo se terorističkog akta u kome je ubijen potpisnik Minskih sporazuma i predsednik Donjecke Narodne Republike Aleksandar Zaharčenko. Takođe, u nizu terorističkih napada ubijene su vođe donjeckih opolčenaca M. Tolstih (Givi) i A. Pavlov (Motorola). Da li se neko seća da su zapadne zemlje osudile ove i slične terorističke akte, iako je recimo Aleksandar Zaharčenko bio jedan od garanata Minskih sporazuma, dokumenta koji je trebalo da stavi tačku na sukob u Ukrajini.
To što je država Ukrajina radila protiv stanovnika Krima takođe se ne može nazvati nikako drugačije nego državnim terorizmom. Ovde se treba prisetiti eksplozija na dalekovodima koje su dovele do „pomračenja“ i potpunog isključenja Krima iz elektromreže, posle čega je celokupno stanovništvo poluostrva ostalo bez električne energije. Na ovom mestu treba podsetiti da su ukrajinski političari tada tvrdili da na teritoriji Krima žive ukrajinski državljani i da je to teritorija Ukrajine.

VODENA BLOKADA KRIMA U zaborav je pala i „vodena blokada“ Krima koju je organizovala vlada u Kijevu. Naime, samoproglašene vlasti u Ukrajini su 2014. godine zatvorile Severno-krimski kanal preko koga se 90 odsto poluostrva snabdevalo vodom. Usled toga, stanovnici Krima su se suočili s katastrofom odsustva vode kako za sopstvene potrebe, tako i za poljoprivredu.
Ovo su samo neke epizode delovanja ukrajinskih vlasti koje nesumnjivo opravdavaju definiciju terorizma. Istovremeno, Rusija nije činila ništa slično, nije ubijala vođe Ukrajine, nije presecala vodne arterije Ukrajine, mogla je, ali isto tako sve ove godine nije Ukrajinu kažnjavala prekidom snabdevanja gasom.
Nije li poslednji trenutak da stvari nazovemo pravim imenom, i prekinemo da zatvaramo oči pred terorističkom suštinom ukrajinskog režima?

Preveo s ruskog: Ranko Gojković