PEČAT NEDELJE

Nova vlada – brige stare

Vanredni parlamentarni izbori održani 3. aprila konačno su dobili svoj dugo čekani ishod – Vladu Republike Srbije

Mesecima su Srbijom kružile slutnje, nagađanja pa i tvrdnje oko formiranja nove vlade. Kao oko nekog sportskog događaja. Što su zagonetnije bile poruke s vrha, to su u javnosti bujali „pouzdani“ navodi o njenom ustrojstvu, koalicionoj kombinatorici i personalnim rešenjima. Ruku na srce, to je u Srbiji skoro bilo pravilo i pratilo je i sve prethodne vlade od uvođenja višestranačja.
Konačno i to se dogodilo, posle više od šest i po meseci čekanja (što takođe nije neka novost). Predsednik SNS-a Aleksandar Vučić, nakon sednice Predsedništva stranke održane 23. oktobra, saopštio je imena kandidata za članove nove vlade. U obraćanju je istakao da je prioritet nove vlade jedinstven stav o pitanju Kosova i Metohije, i srpske države u celini. Izazov broj dva će biti pritisci oko srpske spoljnopolitičke aktivnosti, jer, kako je rekao, niko ne želi da razume našu poziciju.
Mandatarka Vlade biće ponovo Ana Brnabić. Njen zamenik i ministar spoljnih poslova, kao i šef Biroa za koordinaciju službi bezbednosti biće Ivica Dačić, potpredsednik Vlade i ministar odbrane Miloš Vučević, a drugi potpredsednik i ministar finansija Siniša Mali. Od novih lica pažnju privlači Tanja Miščević (od 2013. do 2019. predvodila pregovarački tim Srbije za pregovore o članstvu u Evropskoj uniji, nakon čega je prešla na poziciju zamenice generalne sekretarke Regionalnog saveta za saradnju), koja će voditi Ministarstvo za evropske integracije, umesto Jadranke Joksimović, kao i nova ministarka rudarstva i energetike Dubravka Negre, koja će zameniti Zoranu Mihajlović. Bratislav Gašić se iz BIA seli u MUP, a Stefanovića i Vulina nema u novoj podeli karata, mada se već „šuška“ da bivši ministar policije ide u Bezbednosno-informacionu agenciju.

Ne može se reći da je na Predsedništvu stranke sve prošlo glatko i bez zamerki i ljutnji, u odnosu na očekivanja, što se pre svega odnosi na Jadranku Joksimović i Zoranu Mihajlović. Naročito je Mihajlovićka, inače već duže vreme „trn u oku“ i u samom SNS-u zbog svojih neskrivenih prozapadnih stavova, čak javno izrazila nezadovoljstvo, s najavom mogućeg odlaska iz stranke, što, po komentarima iz SNS-a, oni i ne vide kao gubitak.
Nova ministarstva su Ministarstvo za javna ulaganja, Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, Ministarstvo turizma i omladine i Ministarstvo informisanja i telekomunikacija. Sednica Narodne skupštine o izboru nove vlade sazvana je u utorak, 25. oktobra.
Najednom, dosadašnja nagađanja i predviđanja zamenile su ocene i očekivanja od novog sastava u Nemanjinoj 11. Nekako je izbegnuto da se nova vlada karakteriše kao proistočna ili kao prozapadna. A predsednik Vučić i nova/stara premijerka su naglasili da će ona, u stvari, biti prosrpska. Upravo nova kombinatorika i odsustvo onih koji su vukli „rep“ na jednu ili drugu stranu to bi trebalo da potvrdi.
A leto je bilo poprilično „vrelo“. Situacija u Ukrajini je izazvala domino efekat. Ratna dejstva su podstakla poskupljenje energenata, zatim su usledile inflacija, recesija… U moru nedoumica dve su se iskristalisale: kako pregurati zimu ako rat potraje, i da li će Srbija uvesti sankcije Ruskoj Federaciji.
Iako je mandat ovog sastava već oročen na dve godine, kako je to svojevremeno rekao predsednik Vučić, novu vladu očekuju i te kakva iskušenje, ali joj ovaj ograničeni rok „vezuje“ ruke za neke velike i složene zahvate koji traže više vremena.
Možda je to i dobro, jer se u poslednje vreme sve više pominje pojam „kupovine vremena“. O njemu je najdirektnije govorio Vučić, a u vezi s njegovim predsedničkim mandatom. Ukoliko bi Srbija bila neizdrživo pritisnuta i uslovljena, on bi podneo ostavku i državi tako „kupio“ dodatno vreme, mereno mesecima, možda i do godinu dana. Po tom principu i skraćeni mandat vlade vodi ka istom rezultatu.
Nije ni to neka novost. Formalne začkoljice, kombinatorike, prolongiranja i vremenske iznudice za izbore, sastavni su deo političkog života i politike koja se inače smatra ratom, samo drugim sredstvima.