Операција London Bridge

Одлазак Елизабете Друге

Краљица Елизабета Друга је владала 70 година и 214 дана и постала британски монарх који је најдуже остао на власти. Друге две значајне жене на трону биле су кћи Хенрија Осмог Елизабета Прва крајем 16. и почетком 17. века и краљица Викторија, која је владала од 1837. до 1901. године. У познатој нам светској историји дуже од Елизабете Друге владао је само Луј XIV, који је на престо дошао с непуних седам година

Елизабета Друга је осигурала своје место у историји британских острва, као и читавог Комонвелта, који тренутно обједињује 56 независних земаља од Канаде, Аустралије и Новог Зеланда до Нигерије, Боцване, Пакистана, Индије, Барбадоса, Кипра и Малте. Становништво Комонвелта, чија је краљица била Елизабета Друга, има око 2,6 милијарди људи.
Има их који држе портрете краљице и њене породице на зиду дневне собе, или ресторана, а има оних који тврде да је краљица гуштер (цела породица) или можда само холограм (умрла пре бар десет година). Но предлажемо да краљичино место у историји Британије и света препустимо историчарима који су се већ увелико бацили на тај задатак. Ми ћемо се у овом чланку осврнути на догађаје непосредно пре и после њене смрти, на стање у овој острвској земљи, као и на импликације доласка на власт новог краља Чарлса Трећег, с посебним освртом на његове досадашње и могуће будуће политичке амбиције.

[restrict]

ПОСЛЕДЊИ ЧИН Краљица Елизабета се у јавности последњи пут појавила у уторак, 6. септембра, када је у свом шкотском дворцу у Балморалу примила новог премијера Британије Лиз Трас. Ова бакица од већ 96 година изгледала је слабашно, али одлучно. У јавност није пуштен видео-запис већ само фотографије на којима су се примећивали плави отоци на руци. Два дана касније, предвече у четвртак, 8. септембра, објављена је вест о њеној смрти.
Како када је још колико пре два дана била на телевизији и разговарала с новим премијером? Повикали су многи. Они који су пратили животни пут Елизабете Друге и који су проникли мало више у њен свет су, међутим, знали да је то био последњи чин краљице која је себе увек видела у служби народа и државе. Елизабета Друга је своју дужност, онако како ју је она схватала, обављала буквално до последњег даха када су поред њеног одра били садашњи нови краљ, син Чарлс и будући краљ унук Вилијам.
Оног тренутка када је утврђена смрт монарха, наследник, у овом случају, принц од Велса Чарлс је наследио престо и постао Чарлс Трећи. Занимљиво је приметити да се претходна два Чарлса који су красили престо нису прославили. Чарлс Први је погубљен 1649. године због велеиздаје, а његов најстарији син Чарлс Други је био краљ Шкотске од 1449. до 1651. и потом краљ Енглеске, Шкотске и Ирске од 1660 (поново успостављена монархија) до смрти, 1685. године. Чарлс Други је био омиљен и остао је познат као Весели краљ (Merry Monarch), јер је његов двор био врло „живахан“ и познат по хедонизму. Чарлс Други је имао дванаесторо ванбрачне деце, али није оставио наследника, тако да је његов престо наследио брат Џејмс.
Дакле, ово су претече Чарлса Трећег. Но када су Елизабета и њен супружник принц Филип давали деци имена, сигурно да су све ово имали на уму.
У четвртак увече, смрћу Елизабете је започела операција под именом „Лондонски мост је срушен“ – монарх је преминуо и читава земља са свим својим структурама прелази у стање жалости и приправности. „London bridge is down“ је иначе дечја песмица коју свако у Британији зна. Мост је, дакле, срушен и реком Темзом до даљег не плове бродови.
Одбројавање до сахране је почело. Четвртак је означен као дан – D. Сваки следећи дан до сахране, 19. септембра, биће означен као дан D+1, D+2, D+3… Краљичин приватни секретар сер Кристофер Геит је одмах телефоном обавестио премијера Лиз Трас. Онда су информисани шеф кабинета и неколико најистакнутијих министара. Порука је била кратка и јасна – „London bridge“. Државна администрација је даље пренела поруку речима – „London bridge is down“. Пошто приме мејл с поруком, администрација у Вајт Холу (зграда владе) у року од десет минута треба да спусти заставе на пола копља. Онда је Министарство иностраних послова обавестило свих петнаест влада ван Уједињеног Краљевства где је краљица била шеф државе, као и преостале чланице Комонвелта.
Јавност је потом обавештена преко телевизије. Би-Би-Си је прекинуо све своје програме и сви канали су преузели програм званичног првог канала. Спикери на телевизији су носили црна одела и кравате. И, како традиција налаже, члан послуге је изашао из Бакингемске палате и на гвоздену ограду је окачио обавештење о краљичиној смрти. Веб-страница краљевске породице је поставила црну траку и обавештење. Веб-страница британске владе исто. Сви други радио и телевизијски канали су у жалости.
Изјаве саучешћа су пристигле из читавог света, укључујући ту и Москву. Француски председник Емануел Макрон је галском елеганцијом поручио да је отишла особа коју сте ви Британци звали „наша краљица“ а Французи једноставно „краљица“. Ефектно, нема шта. Они су се своје Марије Антоанете решили гиљотином.
Онда је премијерка дала изјаву, а потом и министар одбране. Нови краљ Чарлс Трећи се у петак, 9. септембра, први пут обратио нацији и рекао између осталог: „Последњих 17 година смо сведоци да је наша заједница прихватила многе културе и многе друге вере. У складу са тим су се и државне институције промениле (…) Какво год да је ваше порекло или вера, ја ћу се постарати да вас служим верно, с поштовањем и љубављу (…) Као што се и краљица потпуно посветила томе да тако чини, ево и ја вам дајем своју реч да ћу се онолико дуго колико ми Бог дозволи старати да подржим уставне принципе који су срце и душа наше нације.“ Нови краљ је даље рекао и следеће, што ће бити интересантно за наш осврт на будуће политичке амбиције: „Мој се живот сада мења, јер ја преузимам нове обавезе. Нећу више бити у могућности да посвећујем толико времена и енергије добротворним институцијама и стварима које су за мене врло важне. Али знам да ће сав тај иначе веома важан посао отићи у руке од поверења.“

ПРОБРАНИХ 200 У суботу, 10. септембра, у Сент Џејмс палати Чарлс Трећи је и званично постављен за краља. Церемонији је присуствовало двеста пробраних чланова монархијског саветодавног тела знаног као „Privy Council“, међу којима су били и сви живи бивши премијери Велике Британије (без супружника) укључујући ту и Бориса Џонсона, Терезу Меј, Дејвида Кемерона и Тонија Блера, да споменемо само неколико свежијих. Први пут у историји церемонију је могло да прати и вишемилионско телевизијско гледалиште. Церемонијал мајстори двора и Би-Би-Си су се за ову прилику спремали неколико деценија, па је и спектакл био сасвим примерен и упечатљив.
У недељу, 11. септембра, ковчег с телом краљице напустио је Балморал и поворка црних аутомобила је кренула пут палате Холируд у Единбургу где је преноћила. Потом је кренула даље ка југу, ка Лондону, где ће Елизабета Друга бити сахрањена. Поворку прате телевизијске камере, а поред пута у тишини стоје грађани свих старосних доби.
У Лондону, испред Бакингемске палате, полаже се цвеће које се одатле односи на свака 24 сата. Било би га иначе превише. Ту су се прошетали и унуци краљице, принц Вилијам и Хари са супругама, Катрин и Меган. Телевизијски коментатори нису пропустили да истакну да су се браћа помирила и да је то сасвим дивна сцена.
Све у свему, земља је у шоку и медији се својски труде да тај шок буде што јачи и трајнији, јер после шока ће следити повратак доста комплексној стварности. У нашој скоријој историји се овај догађај може само упоредити са смрћу „друга“ Тита 1980. године. Тада је ваш дописник, на своје огромно изненађење, на насловним странама новина видео фотографију свог рођака из Малог Борка Ћеће како плаче на Титовој сахрани. Човек никада није показивао симптоме акутног титоизма и иначе је био сасвим рационалан и сталожен. Гледао превише телевизије, мора бити.
Тако је и овде. Телевизијски водитељи са црним краватама и/ли у црним хаљинама разговарају са окупљеним људима. Теже ми је него кад ми је мајка умрла, каже један. Веома сам тужна и узнемирена, каже друга. Дошао сам да изразим поштовање краљици, каже амерички туриста. У телевизијским емисијама на свим каналима гостују стручњаци (за краљевску породицу), политичари садашњи и бивши, новинари и сви који могу да испуне пола сата програма уживо на задату тему – одлазак краљице и смисао њене владавине.
Но оно чиме се они нерадо баве тренутно а што нас занима јесу неминовне надолазеће промене. Земља ће променити химну. После седамдесет година нећемо више певати „нека бог чува нашу милостиву краљицу“ (God save our gracious Queen). Биће сад опет „милостиви краљ“. Врло необично јер је мало живих припадника генерације која се уопште сећа времена од пре 1952. године када је Елизабета дошла на престо. Потом ће се мењати новчанице. Профил Чарлса Трећег уместо Елизабете Друге. Можда је сад заиста прави тренутак да се пређе на дигитални новац. Ко ће сад хтети да барата новчаницама са Чарлсовим ликом! Промениће се и поштанске марке, поштански сандучићи, симболи попут већ легендарног QE2 – Queen Elizabeth 2.
И још нешто ће се, нажалост, сигурно променити, а то је осећање стабилности и континуитета. Јер ако монархија и суверен имају какву функцију, то је да уливају поданицама осећање припадности, идентитета, сигурности и да уливају поверење у државне институције и друштво уопште.

ГЛОБАЛНИ БОРАЦ ЗА ПРАВДУ И то нас сада доводи до најважнијег питања. Принц Чарлс је, док је у предворју чекао на престо, стекао много пријатеља и развио многа интересовања. Док се његов брат Ендру дружио између осталих и с покојним америчким подводачем Епстајном, Чарлс се бавио добротворним радом у виду своје фондације а развио је и сасвим лепе односе с витезовима Светског економског форума (СЕФ) попут Клауса Шваба и Била Гејтса. Поред Грете Тунберг, принц Чарлс је вероватно био најистакнутија икона покрета за борбу против климатских промена – читај, за Четврту индустријску револуцију.
Како смо приметили раније у тексту, краљ Чарлс Трећи је у свом првом говору напоменуо да ће многе његове активности и интересовања сада морати да напусти. Да ли се то односи и на СЕФ и Клауса Шваба? На Грету и Била? Да ли ће нови краљ прво разговарати с дотичним звездама светске политичке естраде или ће можда пожелети да прво поразговара с Владимиром Владимировичем и Си Ђинпингом?
Елизабета се није никада јавно изјашњавала о политичким питањима. Краљица старог кова, успела је да остане изнад дневнополитичких па и геополитичких гибања. Насупрот њој, принц је пажљиво градио свој имиџ борца за правду на галактичком нивоу – спасимо планету, ништа мање. Но да бисмо се ухватили укоштац са тако амбициозним планом, морамо предузети неке мало ситније кораке попут… и ту залазимо дубоко у политичку каљугу – деиндустријализација, декарбонизација, нови извори енергије, те неминовни сукоби с Русијом и Кином (између осталих), украјинска криза, униполарни против мултиполарног света и тако даље. И то свакако није агенда која би приличила монарху Елизабетиног кова. Но Чарлс је сада нова генерација. Чарлс има амбиције а Чарлс нема много времена. Његова мајка је била на престолу седамдесет година а он, Чарлс, већ има 73 године. Нема више од двадесетак година на располагању. Да остави свој печат. Да промени планету…
Бил Гејтс има новца. Клаус Шваб има политички утицај. Чиме то располаже краљ Чарлс Трећи? Осим што је британска круна највећи светски власник земљишта – 2,7 милијарди хектара диљем планете, Чарлс располаже и политичким капиталом за којим његова мајка није посезала.
У урнебесној филмској комедији „Џони Инглиш“, од пре двадесетак година, комичар Роуан Аткинсон пародира чувеног агента 007 Џемса Бонда. Главни негативац у филму је Паскал Соваж, Француски (наравно) милијардер кога игра Џон Малкович. Соваж планира да постане краљ Енглеске и да Острво претвори у затвор. Буквално, у приватни затвор за све криминалце света. Супернеспретни полутајни агент Џони Инглиш успева, наравно, да га у томе спречи. Ипак је то комедија.
Који је, дакле, потенцијал Чарлса Трећег, у распону од конзервативне, стабилне Елизабете до гротескног Паскала Соважа? Да ли краљ у уставној монархији каква је Британија, краљ који нема извршну, али има моћ стављања вета на нове законе, уопште може да било шта смислено промени? До сада није могао или није хтео. Краљица није покушавала да се меша у јавне послове. Бар не отворено.
Једно је сигурно, телефони на Чарлсовом столу сада звоне из све снаге. Саборци из Светског економског форума се јављају, Грета и Бил. Да ли ће Чарлс сада те позиве преусмерити на Вилијама, како је обећао у свом првом говору? Или је и британска монархија постала талац глобалне финансијске олигархије? Хоће ли и краљ почети да нас убеђује (милом и силом) у предности великог глобалног ресетовања (great reset) и како треба „направити све поново и боље“ (build back better)?
Треба свакако напоменути да у Британији нису сви ројалисти и да многи предвиђају (и прижељкују) крај монархије као анахроне, феудалне институције. Често се у приватним разговорима чује да је установа монархије на терет порезника и да је превазиђена иако је у прошлој фискалној години тај трошак износио 1,29, да, једну фунту и 29 пенија, по глави становника Уједињеног Краљевства. Таква мишљења се чују, наравно, на маргинама главних пропагандних токова медија масовних комуникација који су у рукама гигантских корпорација и државних органа. Но данас ипак живимо у време Нетфликса, Амазона и Јутјуба, па ко неће да гледа програм о краљици може да гледа нешто друго. Кога не пуштају да дискутује на Би-Би-Сију иде на независне интернет-портале и канале. Што нас наводи на питање – у условима такве дифузије информација и фрагментације јавног мњења да ли је симбол јединства попут монархије уопште адекватан, нужан и уопште потребан на овим острвима?
Имаће ту Чарлс доста посла не би ли монархија уопште преживела њега самог и наследника му Вилијама. Тако отприлике домете краљевске куће Виндзора процењује републикански настројена опозиција.
Како било, у понедељак, 5. септембра, Британију су водили краљица Елизабета Друга и премијер Борис Џонсон. Већ у петак исте те недеље на њихово место су дошли краљ Чарлс Трећи и Лиз Трас. Кад се на ствари тако гледа, онда је вероватно лакше разумети све оне људе који у сузама стоје поред пута или полажу цвеће испред Бакингемске палате. При томе, верујте вашем дописнику, нико ниједну сузицу није пролио нити ће за Борисом Џонсоном.

[/restrict]