Operacija London Bridge

Odlazak Elizabete Druge

Kraljica Elizabeta Druga je vladala 70 godina i 214 dana i postala britanski monarh koji je najduže ostao na vlasti. Druge dve značajne žene na tronu bile su kći Henrija Osmog Elizabeta Prva krajem 16. i početkom 17. veka i kraljica Viktorija, koja je vladala od 1837. do 1901. godine. U poznatoj nam svetskoj istoriji duže od Elizabete Druge vladao je samo Luj XIV, koji je na presto došao s nepunih sedam godina

Elizabeta Druga je osigurala svoje mesto u istoriji britanskih ostrva, kao i čitavog Komonvelta, koji trenutno objedinjuje 56 nezavisnih zemalja od Kanade, Australije i Novog Zelanda do Nigerije, Bocvane, Pakistana, Indije, Barbadosa, Kipra i Malte. Stanovništvo Komonvelta, čija je kraljica bila Elizabeta Druga, ima oko 2,6 milijardi ljudi.
Ima ih koji drže portrete kraljice i njene porodice na zidu dnevne sobe, ili restorana, a ima onih koji tvrde da je kraljica gušter (cela porodica) ili možda samo hologram (umrla pre bar deset godina). No predlažemo da kraljičino mesto u istoriji Britanije i sveta prepustimo istoričarima koji su se već uveliko bacili na taj zadatak. Mi ćemo se u ovom članku osvrnuti na događaje neposredno pre i posle njene smrti, na stanje u ovoj ostrvskoj zemlji, kao i na implikacije dolaska na vlast novog kralja Čarlsa Trećeg, s posebnim osvrtom na njegove dosadašnje i moguće buduće političke ambicije. [restrict]

POSLEDNJI ČIN Kraljica Elizabeta se u javnosti poslednji put pojavila u utorak, 6. septembra, kada je u svom škotskom dvorcu u Balmoralu primila novog premijera Britanije Liz Tras. Ova bakica od već 96 godina izgledala je slabašno, ali odlučno. U javnost nije pušten video-zapis već samo fotografije na kojima su se primećivali plavi otoci na ruci. Dva dana kasnije, predveče u četvrtak, 8. septembra, objavljena je vest o njenoj smrti.
Kako kada je još koliko pre dva dana bila na televiziji i razgovarala s novim premijerom? Povikali su mnogi. Oni koji su pratili životni put Elizabete Druge i koji su pronikli malo više u njen svet su, međutim, znali da je to bio poslednji čin kraljice koja je sebe uvek videla u službi naroda i države. Elizabeta Druga je svoju dužnost, onako kako ju je ona shvatala, obavljala bukvalno do poslednjeg daha kada su pored njenog odra bili sadašnji novi kralj, sin Čarls i budući kralj unuk Vilijam.
Onog trenutka kada je utvrđena smrt monarha, naslednik, u ovom slučaju, princ od Velsa Čarls je nasledio presto i postao Čarls Treći. Zanimljivo je primetiti da se prethodna dva Čarlsa koji su krasili presto nisu proslavili. Čarls Prvi je pogubljen 1649. godine zbog veleizdaje, a njegov najstariji sin Čarls Drugi je bio kralj Škotske od 1449. do 1651. i potom kralj Engleske, Škotske i Irske od 1660 (ponovo uspostavljena monarhija) do smrti, 1685. godine. Čarls Drugi je bio omiljen i ostao je poznat kao Veseli kralj (Merry Monarch), jer je njegov dvor bio vrlo „živahan“ i poznat po hedonizmu. Čarls Drugi je imao dvanaestoro vanbračne dece, ali nije ostavio naslednika, tako da je njegov presto nasledio brat Džejms.
Dakle, ovo su preteče Čarlsa Trećeg. No kada su Elizabeta i njen supružnik princ Filip davali deci imena, sigurno da su sve ovo imali na umu.
U četvrtak uveče, smrću Elizabete je započela operacija pod imenom „Londonski most je srušen“ – monarh je preminuo i čitava zemlja sa svim svojim strukturama prelazi u stanje žalosti i pripravnosti. „London bridge is down“ je inače dečja pesmica koju svako u Britaniji zna. Most je, dakle, srušen i rekom Temzom do daljeg ne plove brodovi.
Odbrojavanje do sahrane je počelo. Četvrtak je označen kao dan – D. Svaki sledeći dan do sahrane, 19. septembra, biće označen kao dan D+1, D+2, D+3… Kraljičin privatni sekretar ser Kristofer Geit je odmah telefonom obavestio premijera Liz Tras. Onda su informisani šef kabineta i nekoliko najistaknutijih ministara. Poruka je bila kratka i jasna – „London bridge“. Državna administracija je dalje prenela poruku rečima – „London bridge is down“. Pošto prime mejl s porukom, administracija u Vajt Holu (zgrada vlade) u roku od deset minuta treba da spusti zastave na pola koplja. Onda je Ministarstvo inostranih poslova obavestilo svih petnaest vlada van Ujedinjenog Kraljevstva gde je kraljica bila šef države, kao i preostale članice Komonvelta.
Javnost je potom obaveštena preko televizije. Bi-Bi-Si je prekinuo sve svoje programe i svi kanali su preuzeli program zvaničnog prvog kanala. Spikeri na televiziji su nosili crna odela i kravate. I, kako tradicija nalaže, član posluge je izašao iz Bakingemske palate i na gvozdenu ogradu je okačio obaveštenje o kraljičinoj smrti. Veb-stranica kraljevske porodice je postavila crnu traku i obaveštenje. Veb-stranica britanske vlade isto. Svi drugi radio i televizijski kanali su u žalosti.
Izjave saučešća su pristigle iz čitavog sveta, uključujući tu i Moskvu. Francuski predsednik Emanuel Makron je galskom elegancijom poručio da je otišla osoba koju ste vi Britanci zvali „naša kraljica“ a Francuzi jednostavno „kraljica“. Efektno, nema šta. Oni su se svoje Marije Antoanete rešili giljotinom.
Onda je premijerka dala izjavu, a potom i ministar odbrane. Novi kralj Čarls Treći se u petak, 9. septembra, prvi put obratio naciji i rekao između ostalog: „Poslednjih 17 godina smo svedoci da je naša zajednica prihvatila mnoge kulture i mnoge druge vere. U skladu sa tim su se i državne institucije promenile (…) Kakvo god da je vaše poreklo ili vera, ja ću se postarati da vas služim verno, s poštovanjem i ljubavlju (…) Kao što se i kraljica potpuno posvetila tome da tako čini, evo i ja vam dajem svoju reč da ću se onoliko dugo koliko mi Bog dozvoli starati da podržim ustavne principe koji su srce i duša naše nacije.“ Novi kralj je dalje rekao i sledeće, što će biti interesantno za naš osvrt na buduće političke ambicije: „Moj se život sada menja, jer ja preuzimam nove obaveze. Neću više biti u mogućnosti da posvećujem toliko vremena i energije dobrotvornim institucijama i stvarima koje su za mene vrlo važne. Ali znam da će sav taj inače veoma važan posao otići u ruke od poverenja.“

PROBRANIH 200 U subotu, 10. septembra, u Sent Džejms palati Čarls Treći je i zvanično postavljen za kralja. Ceremoniji je prisustvovalo dvesta probranih članova monarhijskog savetodavnog tela znanog kao „Privy Council“, među kojima su bili i svi živi bivši premijeri Velike Britanije (bez supružnika) uključujući tu i Borisa Džonsona, Terezu Mej, Dejvida Kemerona i Tonija Blera, da spomenemo samo nekoliko svežijih. Prvi put u istoriji ceremoniju je moglo da prati i višemilionsko televizijsko gledalište. Ceremonijal majstori dvora i Bi-Bi-Si su se za ovu priliku spremali nekoliko decenija, pa je i spektakl bio sasvim primeren i upečatljiv.
U nedelju, 11. septembra, kovčeg s telom kraljice napustio je Balmoral i povorka crnih automobila je krenula put palate Holirud u Edinburgu gde je prenoćila. Potom je krenula dalje ka jugu, ka Londonu, gde će Elizabeta Druga biti sahranjena. Povorku prate televizijske kamere, a pored puta u tišini stoje građani svih starosnih dobi.
U Londonu, ispred Bakingemske palate, polaže se cveće koje se odatle odnosi na svaka 24 sata. Bilo bi ga inače previše. Tu su se prošetali i unuci kraljice, princ Vilijam i Hari sa suprugama, Katrin i Megan. Televizijski komentatori nisu propustili da istaknu da su se braća pomirila i da je to sasvim divna scena.
Sve u svemu, zemlja je u šoku i mediji se svojski trude da taj šok bude što jači i trajniji, jer posle šoka će slediti povratak dosta kompleksnoj stvarnosti. U našoj skorijoj istoriji se ovaj događaj može samo uporediti sa smrću „druga“ Tita 1980. godine. Tada je vaš dopisnik, na svoje ogromno iznenađenje, na naslovnim stranama novina video fotografiju svog rođaka iz Malog Borka Ćeće kako plače na Titovoj sahrani. Čovek nikada nije pokazivao simptome akutnog titoizma i inače je bio sasvim racionalan i staložen. Gledao previše televizije, mora biti.
Tako je i ovde. Televizijski voditelji sa crnim kravatama i/li u crnim haljinama razgovaraju sa okupljenim ljudima. Teže mi je nego kad mi je majka umrla, kaže jedan. Veoma sam tužna i uznemirena, kaže druga. Došao sam da izrazim poštovanje kraljici, kaže američki turista. U televizijskim emisijama na svim kanalima gostuju stručnjaci (za kraljevsku porodicu), političari sadašnji i bivši, novinari i svi koji mogu da ispune pola sata programa uživo na zadatu temu – odlazak kraljice i smisao njene vladavine.
No ono čime se oni nerado bave trenutno a što nas zanima jesu neminovne nadolazeće promene. Zemlja će promeniti himnu. Posle sedamdeset godina nećemo više pevati „neka bog čuva našu milostivu kraljicu“ (God save our gracious Queen). Biće sad opet „milostivi kralj“. Vrlo neobično jer je malo živih pripadnika generacije koja se uopšte seća vremena od pre 1952. godine kada je Elizabeta došla na presto. Potom će se menjati novčanice. Profil Čarlsa Trećeg umesto Elizabete Druge. Možda je sad zaista pravi trenutak da se pređe na digitalni novac. Ko će sad hteti da barata novčanicama sa Čarlsovim likom! Promeniće se i poštanske marke, poštanski sandučići, simboli poput već legendarnog QE2 – Queen Elizabeth 2.
I još nešto će se, nažalost, sigurno promeniti, a to je osećanje stabilnosti i kontinuiteta. Jer ako monarhija i suveren imaju kakvu funkciju, to je da ulivaju podanicama osećanje pripadnosti, identiteta, sigurnosti i da ulivaju poverenje u državne institucije i društvo uopšte.

GLOBALNI BORAC ZA PRAVDU I to nas sada dovodi do najvažnijeg pitanja. Princ Čarls je, dok je u predvorju čekao na presto, stekao mnogo prijatelja i razvio mnoga interesovanja. Dok se njegov brat Endru družio između ostalih i s pokojnim američkim podvodačem Epstajnom, Čarls se bavio dobrotvornim radom u vidu svoje fondacije a razvio je i sasvim lepe odnose s vitezovima Svetskog ekonomskog foruma (SEF) poput Klausa Švaba i Bila Gejtsa. Pored Grete Tunberg, princ Čarls je verovatno bio najistaknutija ikona pokreta za borbu protiv klimatskih promena – čitaj, za Četvrtu industrijsku revoluciju.
Kako smo primetili ranije u tekstu, kralj Čarls Treći je u svom prvom govoru napomenuo da će mnoge njegove aktivnosti i interesovanja sada morati da napusti. Da li se to odnosi i na SEF i Klausa Švaba? Na Gretu i Bila? Da li će novi kralj prvo razgovarati s dotičnim zvezdama svetske političke estrade ili će možda poželeti da prvo porazgovara s Vladimirom Vladimirovičem i Si Đinpingom?
Elizabeta se nije nikada javno izjašnjavala o političkim pitanjima. Kraljica starog kova, uspela je da ostane iznad dnevnopolitičkih pa i geopolitičkih gibanja. Nasuprot njoj, princ je pažljivo gradio svoj imidž borca za pravdu na galaktičkom nivou – spasimo planetu, ništa manje. No da bismo se uhvatili ukoštac sa tako ambicioznim planom, moramo preduzeti neke malo sitnije korake poput… i tu zalazimo duboko u političku kaljugu – deindustrijalizacija, dekarbonizacija, novi izvori energije, te neminovni sukobi s Rusijom i Kinom (između ostalih), ukrajinska kriza, unipolarni protiv multipolarnog sveta i tako dalje. I to svakako nije agenda koja bi priličila monarhu Elizabetinog kova. No Čarls je sada nova generacija. Čarls ima ambicije a Čarls nema mnogo vremena. Njegova majka je bila na prestolu sedamdeset godina a on, Čarls, već ima 73 godine. Nema više od dvadesetak godina na raspolaganju. Da ostavi svoj pečat. Da promeni planetu…
Bil Gejts ima novca. Klaus Švab ima politički uticaj. Čime to raspolaže kralj Čarls Treći? Osim što je britanska kruna najveći svetski vlasnik zemljišta – 2,7 milijardi hektara diljem planete, Čarls raspolaže i političkim kapitalom za kojim njegova majka nije posezala.
U urnebesnoj filmskoj komediji „Džoni Ingliš“, od pre dvadesetak godina, komičar Rouan Atkinson parodira čuvenog agenta 007 Džemsa Bonda. Glavni negativac u filmu je Paskal Sovaž, Francuski (naravno) milijarder koga igra Džon Malkovič. Sovaž planira da postane kralj Engleske i da Ostrvo pretvori u zatvor. Bukvalno, u privatni zatvor za sve kriminalce sveta. Supernespretni polutajni agent Džoni Ingliš uspeva, naravno, da ga u tome spreči. Ipak je to komedija.
Koji je, dakle, potencijal Čarlsa Trećeg, u rasponu od konzervativne, stabilne Elizabete do grotesknog Paskala Sovaža? Da li kralj u ustavnoj monarhiji kakva je Britanija, kralj koji nema izvršnu, ali ima moć stavljanja veta na nove zakone, uopšte može da bilo šta smisleno promeni? Do sada nije mogao ili nije hteo. Kraljica nije pokušavala da se meša u javne poslove. Bar ne otvoreno.
Jedno je sigurno, telefoni na Čarlsovom stolu sada zvone iz sve snage. Saborci iz Svetskog ekonomskog foruma se javljaju, Greta i Bil. Da li će Čarls sada te pozive preusmeriti na Vilijama, kako je obećao u svom prvom govoru? Ili je i britanska monarhija postala talac globalne finansijske oligarhije? Hoće li i kralj početi da nas ubeđuje (milom i silom) u prednosti velikog globalnog resetovanja (great reset) i kako treba „napraviti sve ponovo i bolje“ (build back better)?
Treba svakako napomenuti da u Britaniji nisu svi rojalisti i da mnogi predviđaju (i priželjkuju) kraj monarhije kao anahrone, feudalne institucije. Često se u privatnim razgovorima čuje da je ustanova monarhije na teret poreznika i da je prevaziđena iako je u prošloj fiskalnoj godini taj trošak iznosio 1,29, da, jednu funtu i 29 penija, po glavi stanovnika Ujedinjenog Kraljevstva. Takva mišljenja se čuju, naravno, na marginama glavnih propagandnih tokova medija masovnih komunikacija koji su u rukama gigantskih korporacija i državnih organa. No danas ipak živimo u vreme Netfliksa, Amazona i Jutjuba, pa ko neće da gleda program o kraljici može da gleda nešto drugo. Koga ne puštaju da diskutuje na Bi-Bi-Siju ide na nezavisne internet-portale i kanale. Što nas navodi na pitanje – u uslovima takve difuzije informacija i fragmentacije javnog mnjenja da li je simbol jedinstva poput monarhije uopšte adekvatan, nužan i uopšte potreban na ovim ostrvima?
Imaće tu Čarls dosta posla ne bi li monarhija uopšte preživela njega samog i naslednika mu Vilijama. Tako otprilike domete kraljevske kuće Vindzora procenjuje republikanski nastrojena opozicija.
Kako bilo, u ponedeljak, 5. septembra, Britaniju su vodili kraljica Elizabeta Druga i premijer Boris Džonson. Već u petak iste te nedelje na njihovo mesto su došli kralj Čarls Treći i Liz Tras. Kad se na stvari tako gleda, onda je verovatno lakše razumeti sve one ljude koji u suzama stoje pored puta ili polažu cveće ispred Bakingemske palate. Pri tome, verujte vašem dopisniku, niko nijednu suzicu nije prolio niti će za Borisom Džonsonom.

[/restrict]