Линглонг Женевска анатомија једног случаја

Тешко је набројати све кривичне пријаве поднете тужилаштву у Зрењанину против менаџмента компанија „Чајна енерџи енџиниринг груп Тијенђин“ и „Линглонг интернешенел Јуроп“ које граде фабрику аутомобилских гума у Зрењанину

Кривичне пријаве које се односе на „Линглонг“ подношене су у распону од незаконите градње објеката будуће фабрике и повреде права на штрајк, до трговине људима. Подносиле су их углавном невладине организације и локални политички покрети, противећи се изградњи поменуте фабрике. Ниједна од ових кривичних пријава још увек није процесуирана или одбачена, осим кривичне пријаве против радника обезбеђења Чена Пенгуеја, коју је, новембра прошле године, поднела новинарка Ксенија Павков, због тога што је Чен Пенгуеј њој и њеној телевизијској екипи, али и осталима, блокирао пут и фотографисао таблице њихових аутомобила.

ИНЦИДЕНТ НАКОН СНИМАЊА У исказу тужилаштву од 18. јануара, Чен Пенгуеј је навео да се 16. новембра 2021. године кретао својим возилом ка месту где су били смештени радници из Вијетнама. Навео је да се на уском коловозу налазило паркирано возило, супротно од смера у којем се он кретао. Друго возило, београдских таблица, покушало је да заобиђе заустављено возило, нашавши се наспрам Ченовог возила, с тим што се Чен, како сам сведочи, том приликом померио мало удесно.
Чен је у свом исказу истакао да није знао ко су људи у аутомобилима и да је приметио да га снимају мобилним телефонима док разговара с руководством своје фирме. „Пошто нисам знао ко су људи у возилу, а видео сам да ме снимају, ја сам тада својим телефоном усликао возило и таблице, јер сам поново помислио да неко долази да води моје раднике. Након краћег времена својим возилом сам скренуо на траву поред пута, пошто нисам могао да прођем од тих возила и заобишао сам их и наставио даље свој пут.“
Искази подносилаца кривичне пријаве од овог исказа суштински се разлику тврдњом да им је Чен блокирао пут, док радник обезбеђења тврди да су се срели на уском коловозу и да није могао да прође од другог возила.
У решењу којим је одбијена кривична пријава новинарке Ксеније Павков, Основно јавно тужилаштво у Зрењанину навело је да је увидом у снимке које је доставила одбрана утврђено да се Чен Пенгуеј налазио у комбију на месту возача и да се на месту сувозача налазило лице које је телефонирало, као и да су наведена лица, камером и мобилним телефоном, снимала две особе које су изашле из путничког моторног возила београдских регистарских таблица, након чега је било видљиво да лица из путничког аутомобила прате комби возило које је кренуло да се удаљава све време снимајући возило београдских таблица које је потом кренуло за комбијем. Имајући у виду да Чен није знао ко је у аутомобилу и да се инцидент догодио након снимања, те да никаквим речима ни радњом није угрозио безбедност екипе Н1, тужилаштво је пријаву против Чена одбацило.

[restrict]

ОДГОВОР ХАНOЈА Ово је, укратко, све што се за сада у јавности зна о судбини кривичних пријава поднетих тужилаштву у Зрењанину. Тужилаштво у Зрењанину до данас се у јавности није оглашавало о поднетим кривичним пријавама, не рачунајући оно што је о овом случају саопштио заштитник грађана Зоран Пашалић, о чему је „Печат“ већ писао („Прекомерна употреба медијске силе“, 3. 12. 2021). У међувремену огласиле су се земље укључене у случај „Линглонг“. Кина и Вијетнам доставили су своје ставове и чињенице у вези с положајем кинеских радника у Србији Одељењу за посебне процедуре Канцеларије високог комесара УН за људска права у Женеви.
У извештају сталне мисије Вијетнама при канцеларији УН, Светској трговинској организацији и другим међународним организацијама у Женеви, из априла ове године, наведено је да вијетнамски радници у Србији нису жртве трговине људима.
У званичном извештају Ханоја наведено је да су власти Вијетнама реаговале одмах након сазнања за поменуте оптужбе и да су информације благовремено проверене, да је случај разјашњен, те да су предузете мере за заштиту легитимних права и интереса вијетнамских радника у Србији.
У извештају пише да је амбасада Вијетнама у Румунији послала своје особље у Србију, да се упозна са ситуацијом. Они су саслушали тежње вијетнамских грађана, радили с послодавцима и локалним властима и контактирали с представницима компанија, ради, како је наведено у извештају, промовисања стриктног спровођења договора у уговорима са запосленима, брзог решавања проблема и неслагања око услова живота како би се обезбедили безбедност и здравље вијетнамских радника.
У извештају је даље наведено да је више од четири стотине вијетнамских радника дошло у Србију да раде за поменуту кинеску компанију из Тијенђина.
Њихова просечна плата, према овом извештају, износила је од 20 до 25 милиона вијетнамских донга месечно (око 100.000 до 125.000 динара).
„До 21. фебруара 2022. године у компанији је било присутно само око 300 радника, остали су пре времена раскинули уговоре и купили карте за повратак кући. Што се тиче радних дозвола вијетнамских радника који раде у Србији, српске власти су провериле 90 одсто њихових досијеа, утврдивши да сви они имају исправна радна документа, да раде законито, те да су сви радници добили пасоше након што их је послодавац био преузео ради испуњења процедура и вакцинације радника.
„У току је провера докумената преосталих радника. Вијетнамски радници нису жртве трговине људима. Препоручује се Одељењу за посебне процедуре Канцеларије високог комесара УН за људска права да уважи проверене информације заинтересованих страна и избегава доношење закључака на основу непроверених извора“, наведено је у одговору Ханоја.

СВЕ У СКЛАДУ СА СРПСКИМ ЗАКОНИМА „Што се тиче заштите на раду, компанија за запошљавање у Србији у потпуности је испунила прописе у вези са заштитом на раду, у складу са српским законима, обезбедивши довољно новца за плаћање осигурања за вијетнамске раднике. Поред тога“, наведено је даље, „вијетнамски радници уживају право да буду збринути када су болесни; не морају да раде прековремено; слободно се крећу унутар Србије без ограничења“. У саопштењу владе у Ханоју даље се каже да Вијетнам блиско сарађује с другим земљама, укључујући Србију, на спречавању и решавању случајева трговине људима у које су умешани грађани Вијетнама.
У случају „Линглонг“ важну реч имају и невладине организације чију аргументацију треба саслушати.
Једна од њих, А11, посебно је инсистирала на делу уговора с вијетнамским радницима који, како у А11 тврде, прописује да послодавац раднику може дати отказ због учешћа у синдикалним активностима, као и да у том случај радник сам сноси путне трошкове свог повратка у Вијетнам.
Као што смо и у претходном тексту навели, веома је важно начинити разлику између објективних примедби којих има увек и на сваком месту у оваквим и сличним подухватима и циљаног медијског рата против инвестиције који не мора увек да буде фер и коректан.

[/restrict]