Linglong Ženevska anatomija jednog slučaja

Teško je nabrojati sve krivične prijave podnete tužilaštvu u Zrenjaninu protiv menadžmenta kompanija „Čajna enerdži endžiniring grup Tijenđin“ i „Linglong internešenel Jurop“ koje grade fabriku automobilskih guma u Zrenjaninu

Krivične prijave koje se odnose na „Linglong“ podnošene su u rasponu od nezakonite gradnje objekata buduće fabrike i povrede prava na štrajk, do trgovine ljudima. Podnosile su ih uglavnom nevladine organizacije i lokalni politički pokreti, protiveći se izgradnji pomenute fabrike. Nijedna od ovih krivičnih prijava još uvek nije procesuirana ili odbačena, osim krivične prijave protiv radnika obezbeđenja Čena Pengueja, koju je, novembra prošle godine, podnela novinarka Ksenija Pavkov, zbog toga što je Čen Penguej njoj i njenoj televizijskoj ekipi, ali i ostalima, blokirao put i fotografisao tablice njihovih automobila.

INCIDENT NAKON SNIMANJA U iskazu tužilaštvu od 18. januara, Čen Penguej je naveo da se 16. novembra 2021. godine kretao svojim vozilom ka mestu gde su bili smešteni radnici iz Vijetnama. Naveo je da se na uskom kolovozu nalazilo parkirano vozilo, suprotno od smera u kojem se on kretao. Drugo vozilo, beogradskih tablica, pokušalo je da zaobiđe zaustavljeno vozilo, našavši se naspram Čenovog vozila, s tim što se Čen, kako sam svedoči, tom prilikom pomerio malo udesno.
Čen je u svom iskazu istakao da nije znao ko su ljudi u automobilima i da je primetio da ga snimaju mobilnim telefonima dok razgovara s rukovodstvom svoje firme. „Pošto nisam znao ko su ljudi u vozilu, a video sam da me snimaju, ja sam tada svojim telefonom uslikao vozilo i tablice, jer sam ponovo pomislio da neko dolazi da vodi moje radnike. Nakon kraćeg vremena svojim vozilom sam skrenuo na travu pored puta, pošto nisam mogao da prođem od tih vozila i zaobišao sam ih i nastavio dalje svoj put.“
Iskazi podnosilaca krivične prijave od ovog iskaza suštinski se razliku tvrdnjom da im je Čen blokirao put, dok radnik obezbeđenja tvrdi da su se sreli na uskom kolovozu i da nije mogao da prođe od drugog vozila.
U rešenju kojim je odbijena krivična prijava novinarke Ksenije Pavkov, Osnovno javno tužilaštvo u Zrenjaninu navelo je da je uvidom u snimke koje je dostavila odbrana utvrđeno da se Čen Penguej nalazio u kombiju na mestu vozača i da se na mestu suvozača nalazilo lice koje je telefoniralo, kao i da su navedena lica, kamerom i mobilnim telefonom, snimala dve osobe koje su izašle iz putničkog motornog vozila beogradskih registarskih tablica, nakon čega je bilo vidljivo da lica iz putničkog automobila prate kombi vozilo koje je krenulo da se udaljava sve vreme snimajući vozilo beogradskih tablica koje je potom krenulo za kombijem. Imajući u vidu da Čen nije znao ko je u automobilu i da se incident dogodio nakon snimanja, te da nikakvim rečima ni radnjom nije ugrozio bezbednost ekipe N1, tužilaštvo je prijavu protiv Čena odbacilo.

[restrict]

ODGOVOR HANOJA Ovo je, ukratko, sve što se za sada u javnosti zna o sudbini krivičnih prijava podnetih tužilaštvu u Zrenjaninu. Tužilaštvo u Zrenjaninu do danas se u javnosti nije oglašavalo o podnetim krivičnim prijavama, ne računajući ono što je o ovom slučaju saopštio zaštitnik građana Zoran Pašalić, o čemu je „Pečat“ već pisao („Prekomerna upotreba medijske sile“, 3. 12. 2021). U međuvremenu oglasile su se zemlje uključene u slučaj „Linglong“. Kina i Vijetnam dostavili su svoje stavove i činjenice u vezi s položajem kineskih radnika u Srbiji Odeljenju za posebne procedure Kancelarije visokog komesara UN za ljudska prava u Ženevi.
U izveštaju stalne misije Vijetnama pri kancelariji UN, Svetskoj trgovinskoj organizaciji i drugim međunarodnim organizacijama u Ženevi, iz aprila ove godine, navedeno je da vijetnamski radnici u Srbiji nisu žrtve trgovine ljudima.
U zvaničnom izveštaju Hanoja navedeno je da su vlasti Vijetnama reagovale odmah nakon saznanja za pomenute optužbe i da su informacije blagovremeno proverene, da je slučaj razjašnjen, te da su preduzete mere za zaštitu legitimnih prava i interesa vijetnamskih radnika u Srbiji.
U izveštaju piše da je ambasada Vijetnama u Rumuniji poslala svoje osoblje u Srbiju, da se upozna sa situacijom. Oni su saslušali težnje vijetnamskih građana, radili s poslodavcima i lokalnim vlastima i kontaktirali s predstavnicima kompanija, radi, kako je navedeno u izveštaju, promovisanja striktnog sprovođenja dogovora u ugovorima sa zaposlenima, brzog rešavanja problema i neslaganja oko uslova života kako bi se obezbedili bezbednost i zdravlje vijetnamskih radnika.
U izveštaju je dalje navedeno da je više od četiri stotine vijetnamskih radnika došlo u Srbiju da rade za pomenutu kinesku kompaniju iz Tijenđina.
Njihova prosečna plata, prema ovom izveštaju, iznosila je od 20 do 25 miliona vijetnamskih donga mesečno (oko 100.000 do 125.000 dinara).
„Do 21. februara 2022. godine u kompaniji je bilo prisutno samo oko 300 radnika, ostali su pre vremena raskinuli ugovore i kupili karte za povratak kući. Što se tiče radnih dozvola vijetnamskih radnika koji rade u Srbiji, srpske vlasti su proverile 90 odsto njihovih dosijea, utvrdivši da svi oni imaju ispravna radna dokumenta, da rade zakonito, te da su svi radnici dobili pasoše nakon što ih je poslodavac bio preuzeo radi ispunjenja procedura i vakcinacije radnika.
„U toku je provera dokumenata preostalih radnika. Vijetnamski radnici nisu žrtve trgovine ljudima. Preporučuje se Odeljenju za posebne procedure Kancelarije visokog komesara UN za ljudska prava da uvaži proverene informacije zainteresovanih strana i izbegava donošenje zaključaka na osnovu neproverenih izvora“, navedeno je u odgovoru Hanoja.

SVE U SKLADU SA SRPSKIM ZAKONIMA „Što se tiče zaštite na radu, kompanija za zapošljavanje u Srbiji u potpunosti je ispunila propise u vezi sa zaštitom na radu, u skladu sa srpskim zakonima, obezbedivši dovoljno novca za plaćanje osiguranja za vijetnamske radnike. Pored toga“, navedeno je dalje, „vijetnamski radnici uživaju pravo da budu zbrinuti kada su bolesni; ne moraju da rade prekovremeno; slobodno se kreću unutar Srbije bez ograničenja“. U saopštenju vlade u Hanoju dalje se kaže da Vijetnam blisko sarađuje s drugim zemljama, uključujući Srbiju, na sprečavanju i rešavanju slučajeva trgovine ljudima u koje su umešani građani Vijetnama.
U slučaju „Linglong“ važnu reč imaju i nevladine organizacije čiju argumentaciju treba saslušati.
Jedna od njih, A11, posebno je insistirala na delu ugovora s vijetnamskim radnicima koji, kako u A11 tvrde, propisuje da poslodavac radniku može dati otkaz zbog učešća u sindikalnim aktivnostima, kao i da u tom slučaj radnik sam snosi putne troškove svog povratka u Vijetnam.
Kao što smo i u prethodnom tekstu naveli, veoma je važno načiniti razliku između objektivnih primedbi kojih ima uvek i na svakom mestu u ovakvim i sličnim poduhvatima i ciljanog medijskog rata protiv investicije koji ne mora uvek da bude fer i korektan.

[/restrict]