ИЗЛОГ КЊИГЕ

Драган Павловић
АМЕРИЧКИ ПОХОД НА РУСИЈУ
Чигоја

Као што је било у класичним фашистичким државама, демократија је скоро потпуно ишчезла и одржава са само у процедури избора председника државе (где је такође контролисана комплексним изборним системом) или на најнижим локалним и неважним нивоима. Важне одлуке се доносе од експерт тимова и тела крупних финансијских корпорација. Демократија је вероватно само нека веома вешта метода за одржавање на власти која мора да допусти да та власт бар теоријски може да се промени. Намера да се постигне што виши ниво правде је садржана у њеном концепту, али се актуализовањем те намере сама демократија оправдава. Кад виши интереси овај процес угрожавају, добијамо неку врсту фашизма, и то је оно што данас често имамо у тзв. Западном друштву.
Суштина претпоставке је да су САД поставиле превисок али погрешан морални циљ – уништење друге нуклеарне силе и тиме, користећи утилитарну логику, дошле до закључка да су сва средства дозвољена како би се тај циљ остварио. Тај циљ сматра се „оправдава“ готово све друге на моралној лествици ниже рангиране аморалне акте, ако су у служби остварења тог циља. То би била суштина МЕИТ-а. Како то није развијена идеологија већ једна тривијално погрешна стратегија, вероватно се конфликт може решити кроз дијалог између две стране.

Хелен Рапапорт
ПОСЛЕДЊИ ДАНИ РОМАНОВА: ТРАГЕДИЈА У ЈЕКАТЕРИНБУРГУ
Лагуна

Књига обухвата период краткотрајног заточења Романова у том граду, а сва пажња је усредсређена на последње две недеље и на сам гнусни чин убиства. С једне стране је породица која је изгубила сва царска обележја – они су сада само родитељи и деца који желе да живе спокојно – а с друге сложена и хаотична машинерија бољшевичког руководства. Освета, вера у „историјску нужност“, сумњиви идеали и властољубље плету мрежу из које Романовима неће бити бекства. Ова књига се од сличних дела издваја због профила убица, које ауторка слика кратким и морбидно реалистичним потезима. Светска политика је спрам те страшне слике само одјек, заблуда одржавана лажима нових руских властодржаца, а истина је ту, у подруму-губилишту, и у кабинетима оних који су неприметно вукли конце.
Хелен Рапапорт ни на тренутак не подлеже сензационализму; њена дела су строго заснована на чињеницама, одмерена у илустровању догађаја, без трунке неукусне крвожедности. Ипак, ово је језиво реалистична књига која не штеди читаоца, јер је немогуће другачије представити сву страхоту оног што се догађало у кући Ипатјева у јулу 1918.

Ен Мари О’Конор
ДАМА У ЗЛАТНОМ
Дерета

Њујоршка Ноје галерија, специјализована за немачку и аустријску уметност, од 2006. године под својим кровом чува један од најскупљих портрета на свету – Портрет Аделе Блох-Бауер I, чији је аутор један од оснивача и први председник уметничког покрета „бечка сецесија“, познати аустријски сликар Густав Климт. Међутим, међу познаваоцима уметности тек је неколицина оних који се могу похвалити познавањем детаља крајње бурних судбина овог уметничког дела, његовог аутора и модела. Вишеструко награђивано књижевно дело „Дама у златном“ (са поднасловом Необична прича о ремек-делу Густава Климта, Портрету Аделе Блох-Бауер) које потписује Ен Мари О’Конор, списатељица, ратни извештач и некадашња новинарка „ЛА тајмса“, као и „Вашингтон поста“, представља један од многобројних покушаја да се ове судбине приближе широким народним масама, а захваљујући издавачкој кући „Дерета“ (и преводу с енглеског за који је заслужан Милош Митић), однедавно је О’Конорино дело постало доступно и домаћој читалачкој публици.

Фјодор Достојевски
ЗАПИСИ ИЗ ПОДЗЕМЉА
Лагуна

Један од првих егзистенцијалистичких романа у историји светске књижевности, Записи из подземља представљају забелешке горког, изолованог и непоузданог приповедача. Заснован на јединству два супротстављена комплекса, комплекса инфериорности и комплекса супериорности, човек из подземља је у социјалном смислу неприхваћен, неостварен, сиромашан, али је, како се њему чини, у духовном и интелектуалном погледу супериоран у односу на остале. Истовремено лабилан и осион, он спада у ред најомиљенијих антијунака међу свим ликовима Фјодора Достојевског.

Лиза Вингејт
КЊИГА ИЗГУБЉЕНИХ ПРИЈАТЕЉА
Лагуна

Књига прати две паралелне приче. Једна се одвија крајем 19. века у Америци после грађанског рата када бивша робиња Хани Госет покушава да пронађе своју породицу. Други ток нас упознаје са средњошколском професорком Бени Силвом, која верује у идеале и покушава да инспирише своје ученике у сиромашној сеоској школи на југу земље крајем осамдесетих година. Ове две приче се на крају стапају у моћну лекцију о породици, истрајности и директном суочавању са историјом. Вингејтова се бави искреном причом о великом губитку и раздвајању, која је исплетена на потпуно нов и јединствен начин.

Тајана Потерјахин
ВАРОШКА ЛЕГЕНДА III: НЕМАН
Дерета

Историјска драма о судбини Србије. У освит XX века Србија се драматично мења. Краљ покушава да угуши страначке озлојеђености, али неман је већ пробуђена… Тражећи освету, капетан Гвозден Аврамовић стиже у Краљево, из којег је након ивањданског атентата у притвор одведен Дамјан Узунски. Истовремено, у варош се као срески начелник враћа Максим Несторовић, решен да успостави ред. Огорчен и несрећан, опседнут мржњом према Дамјану, кобно везан за њега једном давно почињеном неправдом, Гвозден је спреман да уништи све око себе како би наплатио свој дуг. Максим чини оно што може да сачува мир у Краљеву, али варош слути да је начелников сукоб с новим капетаном неминован. Судбина Дамјана Узунског постаће узрок раздора, а отимање за његову душу епска борба између добра и зла. Док Гвозден и Максим воде свој лични рат, из сутона који прикрива старе заваде и политичке сплетке, издаје, смрти и непокајане неправде, Србија полако тоне у мрак…


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.