IZLOG KNJIGE

Dragan Pavlović
AMERIČKI POHOD NA RUSIJU
Čigoja

Kao što je bilo u klasičnim fašističkim državama, demokratija je skoro potpuno iščezla i održava sa samo u proceduri izbora predsednika države (gde je takođe kontrolisana kompleksnim izbornim sistemom) ili na najnižim lokalnim i nevažnim nivoima. Važne odluke se donose od ekspert timova i tela krupnih finansijskih korporacija. Demokratija je verovatno samo neka veoma vešta metoda za održavanje na vlasti koja mora da dopusti da ta vlast bar teorijski može da se promeni. Namera da se postigne što viši nivo pravde je sadržana u njenom konceptu, ali se aktualizovanjem te namere sama demokratija opravdava. Kad viši interesi ovaj proces ugrožavaju, dobijamo neku vrstu fašizma, i to je ono što danas često imamo u tzv. Zapadnom društvu.
Suština pretpostavke je da su SAD postavile previsok ali pogrešan moralni cilj – uništenje druge nuklearne sile i time, koristeći utilitarnu logiku, došle do zaključka da su sva sredstva dozvoljena kako bi se taj cilj ostvario. Taj cilj smatra se „opravdava“ gotovo sve druge na moralnoj lestvici niže rangirane amoralne akte, ako su u službi ostvarenja tog cilja. To bi bila suština MEIT-a. Kako to nije razvijena ideologija već jedna trivijalno pogrešna strategija, verovatno se konflikt može rešiti kroz dijalog između dve strane.

Helen Rapaport
POSLEDNJI DANI ROMANOVA: TRAGEDIJA U JEKATERINBURGU
Laguna

Knjiga obuhvata period kratkotrajnog zatočenja Romanova u tom gradu, a sva pažnja je usredsređena na poslednje dve nedelje i na sam gnusni čin ubistva. S jedne strane je porodica koja je izgubila sva carska obeležja – oni su sada samo roditelji i deca koji žele da žive spokojno – a s druge složena i haotična mašinerija boljševičkog rukovodstva. Osveta, vera u „istorijsku nužnost“, sumnjivi ideali i vlastoljublje pletu mrežu iz koje Romanovima neće biti bekstva. Ova knjiga se od sličnih dela izdvaja zbog profila ubica, koje autorka slika kratkim i morbidno realističnim potezima. Svetska politika je spram te strašne slike samo odjek, zabluda održavana lažima novih ruskih vlastodržaca, a istina je tu, u podrumu-gubilištu, i u kabinetima onih koji su neprimetno vukli konce.
Helen Rapaport ni na trenutak ne podleže senzacionalizmu; njena dela su strogo zasnovana na činjenicama, odmerena u ilustrovanju događaja, bez trunke neukusne krvožednosti. Ipak, ovo je jezivo realistična knjiga koja ne štedi čitaoca, jer je nemoguće drugačije predstaviti svu strahotu onog što se događalo u kući Ipatjeva u julu 1918.

En Mari O’Konor
DAMA U ZLATNOM
Dereta

Njujorška Noje galerija, specijalizovana za nemačku i austrijsku umetnost, od 2006. godine pod svojim krovom čuva jedan od najskupljih portreta na svetu – Portret Adele Bloh-Bauer I, čiji je autor jedan od osnivača i prvi predsednik umetničkog pokreta „bečka secesija“, poznati austrijski slikar Gustav Klimt. Međutim, među poznavaocima umetnosti tek je nekolicina onih koji se mogu pohvaliti poznavanjem detalja krajnje burnih sudbina ovog umetničkog dela, njegovog autora i modela. Višestruko nagrađivano književno delo „Dama u zlatnom“ (sa podnaslovom Neobična priča o remek-delu Gustava Klimta, Portretu Adele Bloh-Bauer) koje potpisuje En Mari O’Konor, spisateljica, ratni izveštač i nekadašnja novinarka „LA tajmsa“, kao i „Vašington posta“, predstavlja jedan od mnogobrojnih pokušaja da se ove sudbine približe širokim narodnim masama, a zahvaljujući izdavačkoj kući „Dereta“ (i prevodu s engleskog za koji je zaslužan Miloš Mitić), odnedavno je O’Konorino delo postalo dostupno i domaćoj čitalačkoj publici.

Fjodor Dostojevski
ZAPISI IZ PODZEMLJA
Laguna

Jedan od prvih egzistencijalističkih romana u istoriji svetske književnosti, Zapisi iz podzemlja predstavljaju zabeleške gorkog, izolovanog i nepouzdanog pripovedača. Zasnovan na jedinstvu dva suprotstavljena kompleksa, kompleksa inferiornosti i kompleksa superiornosti, čovek iz podzemlja je u socijalnom smislu neprihvaćen, neostvaren, siromašan, ali je, kako se njemu čini, u duhovnom i intelektualnom pogledu superioran u odnosu na ostale. Istovremeno labilan i osion, on spada u red najomiljenijih antijunaka među svim likovima Fjodora Dostojevskog.

Liza Vingejt
KNJIGA IZGUBLJENIH PRIJATELJA
Laguna

Knjiga prati dve paralelne priče. Jedna se odvija krajem 19. veka u Americi posle građanskog rata kada bivša robinja Hani Goset pokušava da pronađe svoju porodicu. Drugi tok nas upoznaje sa srednjoškolskom profesorkom Beni Silvom, koja veruje u ideale i pokušava da inspiriše svoje učenike u siromašnoj seoskoj školi na jugu zemlje krajem osamdesetih godina. Ove dve priče se na kraju stapaju u moćnu lekciju o porodici, istrajnosti i direktnom suočavanju sa istorijom. Vingejtova se bavi iskrenom pričom o velikom gubitku i razdvajanju, koja je ispletena na potpuno nov i jedinstven način.

Tajana Poterjahin
VAROŠKA LEGENDA III: NEMAN
Dereta

Istorijska drama o sudbini Srbije. U osvit XX veka Srbija se dramatično menja. Kralj pokušava da uguši stranačke ozlojeđenosti, ali neman je već probuđena… Tražeći osvetu, kapetan Gvozden Avramović stiže u Kraljevo, iz kojeg je nakon ivanjdanskog atentata u pritvor odveden Damjan Uzunski. Istovremeno, u varoš se kao sreski načelnik vraća Maksim Nestorović, rešen da uspostavi red. Ogorčen i nesrećan, opsednut mržnjom prema Damjanu, kobno vezan za njega jednom davno počinjenom nepravdom, Gvozden je spreman da uništi sve oko sebe kako bi naplatio svoj dug. Maksim čini ono što može da sačuva mir u Kraljevu, ali varoš sluti da je načelnikov sukob s novim kapetanom neminovan. Sudbina Damjana Uzunskog postaće uzrok razdora, a otimanje za njegovu dušu epska borba između dobra i zla. Dok Gvozden i Maksim vode svoj lični rat, iz sutona koji prikriva stare zavade i političke spletke, izdaje, smrti i nepokajane nepravde, Srbija polako tone u mrak…