ПУТУЈУЋИ ЦИРКУС КОЛЕКТИВНОГ ЗАПАДА

КО ВЛАДА СВЕТОМ

Када би људи знали колико мало памети управља светом, умрли би од страха – једна је од кратких и свевремених поука Иве Андрића. Заиста, посматрајући ударне вести на свим светским меридијанима, здраворазумски човек се не може отргнути утиску да су судбине милијарди људи препуштене дилетантима и циркусантима, јер оно што је Холивуд пре коју деценију изнедрио као комичан филм, данас већ постаје стварност, стварност названа – идиократија

Снимци човека који пада с бицикла, бауља по степеницама, рукује се с невидљивим људима, прича бесмислице и качи људима ордење на леђа, били би вероватно у врху листе опскурног ТВ серијала „Најсмешнији кућни видео“, међутим ако знамо да се ради о човеку овлашћеном да одлучује о употреби моћног нуклеарног арсенала, почетни смех се брзо претвара у грч. Већ током председничке кампање у којој се такмичио са, мора се признати још једним „неаутентичним“ политичарем, Џозеф Бајден је изазивао подсмех и неверицу својим гафовима, погрешно интерпретираним говорима и другим комедијашким наступима, изазивајући озбиљне полемике у погледу свог менталног здравља. Још тада су бројни посматрачи уочили да је Бајденово појављивање у кампањи сведено на минимум и да не присуствује промотивним догађајима и конвенцијама онолико колико би се од једног председничког кандидата очекивало.

Бајденово ментално стање је било толико контроверзно да га је, у живој дебати, бивши државни секретар Хулијан Кастро упитао: „Да ли си заборавио шта си рекао пре два минута?“ Наравно, како то бива у свим тоталитарним политички коректним друштвима, овако суров и реалан коментар је тада наишао на бујицу осуда, Хулијан Кастро је проглашен за увредљивог, нефер играча и према речима Бајденовог тима, Хулијан није научио да су се сви слични напади на Бајденово ментално стање „враћали као бумеранг“. И управо је тим медијских мађионичара успео да убеди (бар званично) већину америчког становништва да на место председника доведе једног сенилног старца, са очигледно поремећеним когнитивним способностима.
Зато се могло очекивати да ће Џозеф Бајден ступањем у Овални кабинет само наставити тамо где је стао. Америчка јавност је убрзо постајала свесна да Бајден не влада својим речима и својим поступцима. Након скандалозних избора и скандалозног доласка у Белу кућу, Бајден је наставио да скандализује политички простор својим бесмисленим изјавама и измишљеним причама, попут оне да му је мајка пред смрт описивала страхоте католичких средњих школа у којима је била, иако је она одгајана у методистичкој породици и никада није крочила у образовне институције под патронатом Ватикана, или попут приче да је у младости радио као возач камиона.
И све би то било симпатично и помало комично, али проблеми су почели онога тренутка када је „Поспани Џо“ почео да износи ставове о важним светским питањима. Кулминација је достигнута када је Бајден током посете Јапану јавно изјавио да ће САД војно подржати Тајван у случају конфронтације с Кином. На то је брзо реаговао тим Беле куће, објашњавајући да се америчка политика према Кини и Тајвану није променила, фактички демантујући сопственог председника. Било је то, како је коментарисао Томи Хикс, заменик председника Републиканског националног комитета, „још једно чишћење за Бајденом које је спровела његова спин соба“. „Он не може да иде ван земље и говори ствари које ће његов тим демантовати за само неколико секунди. То је бесмислено и срамотно“, рекао је Томи Хикс. Могло би се додати не само што је бесмислено и срамотно већ је и изузетно опасно, јер у свету суоченим с тектонским геополитичким поремећајима довољна је једна погрешна изјава да дође до ерупције.

* Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању *

Један коментар

  1. Tоплица

    Превише је таквих у врховима власти на све стране Света. У једном озбиљном тексту у коме треба оставити простора и за закључке, немогуће их је све навести, а није ни паметно, мислим опортуно ! Има нечег законитог у свему томе и крај ауторског текста зато је веома вредан. Само што ми, читаоци, или бар један део нас, још не видимо на хоризонту снагу одоздо која би склонила ову накарадност, овај талас аутодеструкције човекове. Некако преорганизовано, премоћно делује тај талас. Свуда где оком погледаш. његови људи и потези. И свуда као поспаност омађијане светине ! Читави народи, који су нам до јучер деловали блиставо, сном мртвијем спавају, а хијене им се око главе злокобно мотају.
    Аутор је на све појаве рационално указао, сад је ред да се позабавимо дубљим узроцима и да ово што још увек тријумфално наступа, добије образложење.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.