САД се спремају за велики рат са Русијом у Европи

Пише Вероника Крашенинникова

Последњих недеља готово свакодневно се појављују вести о новим војним формацијама, програмима борбене обуке, ресурсима и оружју којим САД и НАТО јачају Кијев. Заједно са кадровским именовањима на војне положаје, ситуација изгледа као квалитативна надоградња капацитета за дугорочни сукоб са Русијом. Штавише, размере припреме Запада су такве да постаје очигледно: не можемо говорити само о Донбасу.
Шта заправо спрема непријатељ? Амерички и европски званичници потврђују Њујорк тајмсу да постоји „тајна мрежа командоса и шпијуна који журе да обезбеде оружје, обавештајне податке и борбену обуку“ за интересе Кијева. Већина овог посла одвија се у базама у Немачкој, Француској и Великој Британији, али кадрови ЦИА и неколико десетина британских, француских, канадских и литванских специјалних снага раде у Украјини.

За координацију војне помоћи Украјини, убрзо после 24. фебруара, у војној бази у Немачкој, је формиран штаб за планирање, наставља Њујорк тајмс, који сада обухвата ни мање ни више од 20 земаља. Штаб је створио 10. пук специјалних снага америчке војске (Army’s 10th Special Forces Group), који је већ обучавао украјинске специјалне снаге у бази на западу земље. Да бисте проценили тренутни процес у овом штабу, потребно је да знате о каквом се 10. пуку специјалних снага САД ради.

Специјалне снаге америчке војске, опште познате као “Зелене беретке”, проглашавају девизу “De Oppresso Liber” (“Ослободите потлачене”) као свој мото. Они воде не толико отворене ратове колико саботаже, противпобуњеничке, противтерористичке и друге специјалне активности, укључујући рушење влада које су замериле Сједињеним Државама у трећим земљама и припремање стране војске за заједничке задатке. Главни задатак “зелених беретки” је да продру на територије које је окупирао непријатељ и заједно са локалним снагама воде тајну борбу. Иначе, Рамбо у извођењу Силвестера Сталонеа био је само „зелена беретка“, неспособна да се врати у цивилни живот.
Десети пук специјалних снага, створен 1952. године, дизајниран је посебно за европско поприште операција, посебно за вођење диверзантског рата након „совјетске инвазије” на Европу – тзв. заостајање јединица. Да, док је Совјетски Савез био заузет поновном изградњом земље, амерички радикални кругови, ослањајући се на нацистичку мрежу генерала Рајнхарда Гелена (шефа обавештајне службе на Источном фронту, који је прешао у Сједињене Државе), припремали су се да се супротставе СССР-у.

Прва прекогранична база опремљена је новембра 1953. године у граду Бад Толз у Баварској, у касарни изграђеној 1937. за СС јединице. Планирано је да половина особља буду Европљани, убеђени антикомунисти: читајте – недовршени нацисти. Део америчког особља је првобитно припадао ЦИА. Године 1955. Њујорк тајмс је први пут поменуо 10. пук као „ослободилачку“ снагу за борбу иза непријатељских линија.
Шездесетих година 19. века 10. пук је водио обуку за неконвенционално ратовање за партнере из НАТО-а. У периоду 1990-1991, Зелене беретке су учествовале у првом Заливском рату. Бостон Хералд је овом приликом известио: „Склоност 10. специјалаца ка тајности је толико јака да службеник за штампу војне базе није знао да је јединица отишла у рат све док се нису вратили кући. Други пут је група отишла у Ирак пре званичне инвазије, заједно са Центром за посебне догађаје ЦИА, који спроводи црне операције, што је влада увек порицала.
10. пук специјалних снага има свог култног хероја, чије име носи годишња награда за најбољу оперативну јединицу. Године 2010. проглашен је за првог (!) почасног припадника пука, а 2011. уврштен је у Салу части Команде за специјалне операције САД. Име јунака је Лари Торн, у финском оригиналу Лаурија Тернија. Славу је стекао као војник трију армија, који је свој живот посветио борби против комуниста: у редовима финске војске у Зимском рату и за време Другог светског рата, за шта је добио највише финско признање – Манерхајм Крст; у финском добровољачком батаљону Вафен-СС након што је Финска напустила рат са СССР-ом у септембру 1944; и у специјалним снагама америчке војске у Вијетнаму. Процена: управо је овај тип морао бити изабран за главног јунака од свих Американаца и Европљана који су служили у пуку седамдесет година.

Најтајније и најкрвавије америчке операције против непослушних током Хладног рата, рушење влада, величање нациста – све је то деценијама свакодневница 10. пука специјалних снага. Али има још. Пажљиви читаоци заинтересовани за војну историју, чак и на помен “stay behind”, а затим и на речи „припрема НАТО партнера за неконвенционално ратовање“ шездесетих година, могли би да узвикну: зар то није Гладио?! Тачна хипотеза, драги читаоци.
Операција Гладио, једна од најмрачнијих и најкрвавијих тајни ЦИА-е, постала је позната 1990. године. Испоставило се да су шездесетих и осамдесетих година прошлог века у западној Европи деловале тајне јединице под контролом ЦИА, које су створиле националне обавештајне службе. У почетку су ове крајње десничарске радикалне ћелије требало да се „боре у позадини“, али пошто Совјетски Савез још увек није заратио са Европом, а левичарске владе на континенту добијале су на популарности, мрежа је прешла на спровођење тероризма  као део „стратегије напетости“. За терористичке нападе окривљени су левичарски радикали, компромитујући локалне левичарске партије и Москву, а сврха таквог тероризма под лажном заставом била је одржавање јединства НАТО-а. Само у Италији, од 1969. до 1987. године, извршено је више од 14.500 (!) терористичких напада – то су биле „оловне седамдесете”. Скоро 500 људи је погинуло, око 1200 је повређено. Један од главних стручњака за ову тему, швајцарски истраживач Даниел Гансер, открио је велики део мреже у књизи Тајне армије НАТО-а: Операција Гладио и тероризам у Западној Европи.

А ко је обучавао европске терористе Гладио мреже? Обучавани су у бази … 10. пука специјалних снага САД, у Бад Толцу у Немачкој. Командант италијанске Гладио мреже, генерал Серавалле, испричао је како је 1972. године „најмање два пута посетио 10. пук специјалних снага у бившој СС касарни у Бад Толцу. Њихов командант је био пуковник Лудвиг Фастенхамер, прави Рамбо“.
Дакле, данас имамо следећу чињеницу: тајни штаб у Немачкој са високо компетентним кадровима и великим искуством у тајним специјалним операцијама, укључујући и тероризам „под лажном заставом“, са нацистом као херојем, уз учешће 20 земаља НАТО-а – овај штаб организује и води украјинске војне акције против Русије.
Ко командује овим штабом у војној бази у Немачкој? 10. пук специјалних снага извештава Регионалну европску команду (EUCOM) и функционалну Команду специјалних операција за Европу (SOCEUR). Руководство Европске команде САД је управо ажурирано: 1. јула ову функцију је преузео генерал Кристофер Каволи. 4. јула постао је и врховни командант савезничких снага у Европи – ове две функције су комбиноване.

Упознајте генерала Каволија. Син америчког војног официра италијанског порекла, Кристофер Каволи рођен је у Вирцбургу у Западној Немачкој, а одрастао је у Риму, Верони, Вићенци (где су такође обучавани терористи Гладио) и Гисену. Дипломирао је на Принстону 1987. и вратио се у базу у Вићенци као падобранац 1988-1991. 1995. године ушао је у програм обуке официра за рад у иностранству, 1997. дипломирао је на Јејлу са звањем магистра за Русију и Источну Европу. Мајор Каволи је 1999. године постао начелник одељења за напредне операције 10. брдске дивизије и послат је у Босну. Од 2001. године потпуковник Каволи је директор за Русију у Управи за стратешке планове и политику Заједничког штаба. Борио се у Авганистану. Након милитаризације сукоба у Донбасу, Каволи је у јулу 2014. године предводио Заједничку мултинационалну команду за обуку 7. армије на полигону Графенвер у Немачкој. А пре тога је радио отприлике исто: од октобра 2020. био је командант војске САД у Европи и Африци (два региона су спојена у једну команду исте године). Говори пет језика, укључујући руски.
Дакле, акцијама САД и НАТО-а у Европи командује наследни официр, интелектуални стратег са одличним познавањем совјетских и руских војних послова и политике, као и великим искуством у специјалном ратовању. Ово је вероватно најквалификованији кадар у војном систему САД, који би данас могао да буде на главном војном месту у Европи.
Дакле, САД инсталирају у Европу озбиљну војну инфраструктуру под командом најкомпетентнијег кадра – за дуготрајни војни сукоб са циљем исцрпљивања Русије. На такав сценарио морамо бити спремни не само војно, већ и економски, а релативни добитак у овој конфронтацији са САД може се постићи само бољом организацијом и озбиљним обавештајним радом.

Извор: https://ria.ru/