Četnici, zelenaši i komite u Nikšiću

Dan (bez)državnosti u podeljenoj državi

Političke strasti su se ponovo uzburkale u Crnoj Gori prošle nedelje. Dan državnosti 13. jula je, kao i te 1941. godine, podelio građane i ponovo se našla s jedne strane slobodarska većina koja je htela u miru i dostojanstveno da slavi i kolaborantska manjina koja je rušila, psovala, divljala ulicama Nikšića i pretila da će se fizički obračunati sa gradonačelnikom Markom Kovačevićem i Srbima. Dakle u Crnoj Gori ništa novo, samo stare i ponavljajuće slike izliva antisrpstva i „komitskog“ nasilja

Nove-stare priče i dileme oko potpisivanja Temeljnog ugovora, koji je glavno političko pitanje u Crnoj Gori od formiranja nove vlade, kulminirale su prošle nedelje u Nikšiću. Mahom isti oni ljudi koji su danima i nedeljama protestvovali ispred zgrade Vlade u Podgorici zbog potpisivanja Temeljnog ugovora sa SPC (tj. ako njih pitate, odnošenja crkava i manastira iz Crne Gore za Srbiju) , sada su se okupili u Nikšiću da opstruišu proslavu Dana državnosti.
Podsećamo, ovaj datum je za Crnu Goru važan zbog dva jubileja: prvo je 1878. godine na Berlinskom kongresu, uz Srbiju, dobila priznanje nezavisnosti i tako su dve srpske države povratile svoju samostalnost posle viševekovnog ropstva. Zatim, na taj dan, nadahnuti upravo tim događajem, ustaničke snage u okupiranoj Crnoj Gori (sačinjene i od pripadnika JVuO i od partizanske-komunističke gerile) su srušile kvislinšku i novoproglašenu „nezavisnu Crnu Goru“ koja je trajala svega jedan dan. [restrict]

Čiji dan državnosti?

U skladu sa tim, planirana je proslava Dana državnosti u Nikšiću, gde već više od godinu dana funkciju gradonačelnika obavlja Marko Kovačević, „noćna mora“ komita, dukljana i ostalih antisrpskih grupacija u Crnoj Gori. Tako su još od kraja maja ekstremističke grupe crnogorskih nacista najavljivale skup za 13. jul kojim će „osloboditi Nikšić“ . Opština se s druge strane upustila u organizovanje svečanosti povodom Dana državnosti. Odlučili su da organizuju koncert koji bi jednako okupio sve građane bez obzira kojoj politici ili ideologiji pripadaju.
Za tu priliku angažovan je pevač Sergej Ćetković, s njim je potpisan ugovor i uplaćen mu je honorar za nastup. Sve je bilo spremno da Nikšić na najlepši mogući način proslavi Dan državnosti, ali onda na scenu stupaju pretnje pevaču, koji zbog toga otkazuje koncert. To dodatno stimuliše i povampiruje crnogorske naciste da se odluče da naprave skup na Trgu Slobode iako za to nisu imali dozvolu opštine.
„Vidjeli smo upravo na tom skupu koliko su poštovali praznik koji su došli da slave. Barjaci sa likom plaćenika fašističke Italije Krsta Zrnovog Popovića, transparenti na kojima se navodi da zeleni i crveni moraju biti zajedno, usklici e viva Montenegro, sve to pokazuje kakvi su ideološki mutanti u pitanju i sa kim imamo posla u Crnoj Gori i da je blaženopočivši patrijarh Irinej pravilno zaključio da je prethodni režim sličan onom u NDH a sada vidimo da je zaista stvorio strukturu ljudi koja bi, da joj se dozvoli, napravila u Crnoj Gori i Jasenovac i Jastrebarsko i dizala bi u vazduh kosti naših upokojenih“, rekao je u izjavi za naš list gradonačelnik Nikšića Marko Kovačević.
Indikativno je da ovo povampirenje nacizma u Crnoj Gori zabrinjavajuće mnogo liči onome u Ukrajini i da se forsira iz istih motiva; identitetskog inženjeringa, borbe protiv autohtonog naroda i mrskog „severnog suseda“. Dakle sve ono što su radile ustaše bi ove „komite“ bile spremne da ponove, smatra Kovačević; „Zato se ne sme zanemariti povampirenje ideja Sekule Drljevića niti treba da pustimo da taj korov raste samo zato jer se krije iza antifašističkog imena. Jer koliko ga budemo pustili da se razrasta toliko ćemo biti bliži novom Jasenovcu, koji bi sjutra mogao da se desi u Crnoj Gori.“
Na samom skupu su „komite“ i svi ostali napadali policiju jer im nije dala da se sukobe sa grupom koja je nosila trobojke. Napad je bio toliko žestok da policija nije mogla da ne odgovori na njega adekvatno. To je izgleda i bio njihov cilj jer su to kasnije uzeli kao osnov napada na gradonačelnika, zbog „prekomerne upotrebe sile“.
„Razne ekstremističke grupe i pojedinci mi od toga dana prijete, meni i mojim članovima porodice a nisu te hajke ostali pošteđeni ni članovi moje porodice koji su se upokojili. Od tada traju uvrede na moj račun i na račun srpskog naroda iz kog dolazim. Mi hoćemo miran suživot uz pravo da među nama postoje razlike koje ćemo baštiniti ne ugrožavajući druge. Oni to očigledno ne žele“, zaključio je Kovačević.

Protesti i pad vlade?

Ovaj nikšićki „incident“ nije nikako slučajnost i izolovani slučaj već predstavlja deo povećanog broja protestnih aktivnosti kako se čini sve više izvesnim da će Vlada CG i SPC potpisati Temeljni ugovor.
Sreten Ćeranić, mladi srpski politički aktivista iz Crne Gore, smatra da je to zbog toga što „montenegrini“ raznih vrsta smatraju da ih je aktuelna vlada na čelu sa Dritanom Abazovićem izneverila i „izdala“.
„Vlada Dritana Abazovića, koju su (pro)fašističke snage dočekale sa oduševljenjem, u želji da se pokažu kao povratnici – ima veliku spoljašnju i sve veću unutrašnju podršku. I vodi ozbiljnu regionalnu i unutrašnju politiku, koja Abazovića čini jedinstvenim političarem u istoriji Crne Gore – to je jedini njen premijer koji nije ušao u konflikt, već najsrdačnije krenuo ka izgradnji dobrosusedskih odnosa sa Srbijom i Srbe prihvatio kao jedinstven politički entitet (kroz saradnju sa SNP), bez težnji da ih marginalizuje i proglasi državnim neprijateljima.“
Upravo zbog toga, navodi Ćeranić, (pro)fašističke strukture su krenule da podmeću nogu Abazoviću i da, kroz niz izdvojenih incidenata, trasiraju put ozbiljnoj destabilizaciji društva. Posle kamenovanja srpske dece iz Nikšića na Cetinju ranije ove godine, ti elementi su pozvali svoje pristalice (tzv. komitski pokret) na centralnu proslavu praznika u Nikšiću, s jasnim ciljevima – destabilizacije društva i političke diskreditacije aktuelne vlasti, a (kako vidimo) i neposrednog ugrožavanja bezbednosti predsednika opštine, srpskog političara Marka Kovačevića, koji je već duže vreme trn u oku „komitskog“ pokreta. To bi pokrenulo lančane reakcije sa nesagledivim posledicama po Crnu Goru, a jedna od prvih političkih refleksija bi bio pad vlade Dritana Abazovića usled opštih nemira.
„No, optimizam budi jedan veoma važan detalj – haos u Nikšiću su započeli i od policije razbijeni gosti iz Cetinja, Rožaja, Gusinja… Uprkos podršci najmanje dve vladajuće stranke s republičkog nivoa (DPS i SDP), izostala je podrška crnogorskih nacionalista iz Nikšića. Jednostavno su odbili da glume Cetinjane u svom gradu, i za tuđ groš da se obračunavaju sa svojim komšijama. Bez njihove podrške, sukob sa „trobojkašima“ je uglavnom izbjegnut, a policija je relativno lako „razbila“ izgrednike. I to je važan iskorak za budućnost crnogorskog društva, naročiti što Specijalno tužilaštvo hapsi Đukanovićeve najbliže saradnike“, zaključio je Ćeranić. U skladu sa ovim, jasno je da su neredi u Nikšiću, kao i prošlogodišnji pokušaj opstrukcije ustoličenja vladike Joanikija na Cetinju, istovetni pokušaji naručeni iz iste kuhinje i sa istim ciljem, a od strane istih onih koji sve više gube i sve su bliže svom političkom kraju.
Ali, kao što nasilje na Cetinju 4. i 5. septembra prošle godine nije sprečilo ustoličenje, tako ni ovo rušilačko nasilje u Nikšiću i brojne druge komitske „manifestacije“ širom Crne Gore neće sprečiti niti usporiti dalje slabljenje ideje „montenegrinizma“, koji sve više gubi politički (opštinu po opštinu na izborima), kulturno-identitetski (gde se srpski faktor sve više budi i aktivno uključuje u borbu za svoja prava) i geopolitički (gde njihovi mentori i finansijeri sve više slabe u globalnom ratu sa Istokom a njihov „otac osnivač“ Đukanović je sve bliži sklanjanju sa svih funkcija). Stoga, možda i mogu da rade gotovo šta god žele, ali ne još zadugo.
Zato bi svaka vrsta konfrontacije sa ovom pomahnitalom i agresivnom zveri koja predoseća svoj kraj bila kontraproduktivna, već se treba posvetiti onim segmentima gde se odluke stvarno donose i sprovode u delo – institucijama. A za ulicu ćemo lako, jer nas je u startu mnogo više, pri tom smo mnogo civilizovaniji i nismo skloni nasilju poput druge strane. To smo pokazali litijama. I opet ćemo, ako bude bilo potrebe.

[/restrict]