Четници, зеленаши и комите у Никшићу

Дан (без)државности у подељеној држави

Политичке страсти су се поново узбуркале у Црној Гори прошле недеље. Дан државности 13. јула је, као и те 1941. године, поделио грађане и поново се нашла с једне стране слободарска већина која је хтела у миру и достојанствено да слави и колаборантска мањина која је рушила, псовала, дивљала улицама Никшића и претила да ће се физички обрачунати са градоначелником Марком Ковачевићем и Србима. Дакле у Црној Гори ништа ново, само старе и понављајуће слике излива антисрпства и „комитског“ насиља

Нове-старе приче и дилеме око потписивања Темељног уговора, који је главно политичко питање у Црној Гори од формирања нове владе, кулминирале су прошле недеље у Никшићу. Махом исти они људи који су данима и недељама протествовали испред зграде Владе у Подгорици због потписивања Темељног уговора са СПЦ (тј. ако њих питате, одношења цркава и манастира из Црне Горе за Србију) , сада су се окупили у Никшићу да опструишу прославу Дана државности.
Подсећамо, овај датум је за Црну Гору важан због два јубилеја: прво је 1878. године на Берлинском конгресу, уз Србију, добила признање независности и тако су две српске државе повратиле своју самосталност после вишевековног ропства. Затим, на тај дан, надахнути управо тим догађајем, устаничке снаге у окупираној Црној Гори (сачињене и од припадника ЈВуО и од партизанске-комунистичке гериле) су срушиле квислиншку и новопроглашену „независну Црну Гору“ која је трајала свега један дан.

[restrict]

Чији дан државности?

У складу са тим, планирана је прослава Дана државности у Никшићу, где већ више од годину дана функцију градоначелника обавља Марко Ковачевић, „ноћна мора“ комита, дукљана и осталих антисрпских групација у Црној Гори. Тако су још од краја маја екстремистичке групе црногорских нациста најављивале скуп за 13. јул којим ће „ослободити Никшић“ . Општина се с друге стране упустила у организовање свечаности поводом Дана државности. Одлучили су да организују концерт који би једнако окупио све грађане без обзира којој политици или идеологији припадају.
За ту прилику ангажован је певач Сергеј Ћетковић, с њим је потписан уговор и уплаћен му је хонорар за наступ. Све је било спремно да Никшић на најлепши могући начин прослави Дан државности, али онда на сцену ступају претње певачу, који због тога отказује концерт. То додатно стимулише и повампирује црногорске нацисте да се одлуче да направе скуп на Тргу Слободе иако за то нису имали дозволу општине.
„Видјели смо управо на том скупу колико су поштовали празник који су дошли да славе. Барјаци са ликом плаћеника фашистичке Италије Крста Зрновог Поповића, транспаренти на којима се наводи да зелени и црвени морају бити заједно, усклици e viva Montenegro, све то показује какви су идеолошки мутанти у питању и са ким имамо посла у Црној Гори и да је блаженопочивши патријарх Иринеј правилно закључио да је претходни режим сличан оном у НДХ а сада видимо да је заиста створио структуру људи која би, да јој се дозволи, направила у Црној Гори и Јасеновац и Јастребарско и дизала би у ваздух кости наших упокојених“, рекао је у изјави за наш лист градоначелник Никшића Марко Ковачевић.
Индикативно је да ово повампирење нацизма у Црној Гори забрињавајуће много личи ономе у Украјини и да се форсира из истих мотива; идентитетског инжењеринга, борбе против аутохтоног народа и мрског „северног суседа“. Дакле све оно што су радиле усташе би ове „комите“ биле спремне да понове, сматра Ковачевић; „Зато се не сме занемарити повампирење идеја Секуле Дрљевића нити треба да пустимо да тај коров расте само зато јер се крије иза антифашистичког имена. Јер колико га будемо пустили да се разраста толико ћемо бити ближи новом Јасеновцу, који би сјутра могао да се деси у Црној Гори.“
На самом скупу су „комите“ и сви остали нападали полицију јер им није дала да се сукобе са групом која је носила тробојке. Напад је био толико жесток да полиција није могла да не одговори на њега адекватно. То је изгледа и био њихов циљ јер су то касније узели као основ напада на градоначелника, због „прекомерне употребе силе“.
„Разне екстремистичке групе и појединци ми од тога дана пријете, мени и мојим члановима породице а нису те хајке остали поштеђени ни чланови моје породице који су се упокојили. Од тада трају увреде на мој рачун и на рачун српског народа из ког долазим. Ми хоћемо миран суживот уз право да међу нама постоје разлике које ћемо баштинити не угрожавајући друге. Они то очигледно не желе“, закључио је Ковачевић.

Протести и пад владе?

Овај никшићки „инцидент“ није никако случајност и изоловани случај већ представља део повећаног броја протестних активности како се чини све више извесним да ће Влада ЦГ и СПЦ потписати Темељни уговор.
Сретен Ћеранић, млади српски политички активиста из Црне Горе, сматра да је то због тога што „монтенегрини“ разних врста сматрају да их је актуелна влада на челу са Дританом Абазовићем изневерила и „издала“.
„Влада Дритана Абазовића, коју су (про)фашистичке снаге дочекале са одушевљењем, у жељи да се покажу као повратници – има велику спољашњу и све већу унутрашњу подршку. И води озбиљну регионалну и унутрашњу политику, која Абазовића чини јединственим политичарем у историји Црне Горе – то је једини њен премијер који није ушао у конфликт, већ најсрдачније кренуо ка изградњи добросуседских односа са Србијом и Србе прихватио као јединствен политички ентитет (кроз сарадњу са СНП), без тежњи да их маргинализује и прогласи државним непријатељима.“
Управо због тога, наводи Ћеранић, (про)фашистичке структуре су кренуле да подмећу ногу Абазовићу и да, кроз низ издвојених инцидената, трасирају пут озбиљној дестабилизацији друштва. После каменовања српске деце из Никшића на Цетињу раније ове године, ти елементи су позвали своје присталице (тзв. комитски покрет) на централну прославу празника у Никшићу, с јасним циљевима – дестабилизације друштва и политичке дискредитације актуелне власти, а (како видимо) и непосредног угрожавања безбедности председника општине, српског политичара Марка Ковачевића, који је већ дуже време трн у оку „комитског“ покрета. То би покренуло ланчане реакције са несагледивим последицама по Црну Гору, а једна од првих политичких рефлексија би био пад владе Дритана Абазовића услед општих немира.
„Но, оптимизам буди један веома важан детаљ – хаос у Никшићу су започели и од полиције разбијени гости из Цетиња, Рожаја, Гусиња… Упркос подршци најмање две владајуће странке с републичког нивоа (ДПС и СДП), изостала је подршка црногорских националиста из Никшића. Једноставно су одбили да глуме Цетињане у свом граду, и за туђ грош да се обрачунавају са својим комшијама. Без њихове подршке, сукоб са „тробојкашима“ је углавном избјегнут, а полиција је релативно лако „разбила“ изгреднике. И то је важан искорак за будућност црногорског друштва, нарочити што Специјално тужилаштво хапси Ђукановићеве најближе сараднике“, закључио је Ћеранић. У складу са овим, јасно је да су нереди у Никшићу, као и прошлогодишњи покушај опструкције устоличења владике Јоаникија на Цетињу, истоветни покушаји наручени из исте кухиње и са истим циљем, а од стране истих оних који све више губе и све су ближе свом политичком крају.
Али, као што насиље на Цетињу 4. и 5. септембра прошле године није спречило устоличење, тако ни ово рушилачко насиље у Никшићу и бројне друге комитске „манифестације“ широм Црне Горе неће спречити нити успорити даље слабљење идеје „монтенегринизма“, који све више губи политички (општину по општину на изборима), културно-идентитетски (где се српски фактор све више буди и активно укључује у борбу за своја права) и геополитички (где њихови ментори и финансијери све више слабе у глобалном рату са Истоком а њихов „отац оснивач“ Ђукановић је све ближи склањању са свих функција). Стога, можда и могу да раде готово шта год желе, али не још задуго.
Зато би свака врста конфронтације са овом помахниталом и агресивном звери која предосећа свој крај била контрапродуктивна, већ се треба посветити оним сегментима где се одлуке стварно доносе и спроводе у дело – институцијама. А за улицу ћемо лако, јер нас је у старту много више, при том смо много цивилизованији и нисмо склони насиљу попут друге стране. То смо показали литијама. И опет ћемо, ако буде било потребе.

[/restrict]