LAŽNE DOJAVE I STVARNI PRITISCI

Ko je kriv za sve veću ekspanziju („eksploziju“) dojava o podmetnutim bombama širom Srbije, koje su, Bogu hvala, bile lažne? Ko želi da se plašimo i zašto?

Od kada je ruska vojska ušla u Ukrajinu 24. februara tekuće godine Beograd je bio i ostao jedino mesto odakle se moglo direktno leteti za Moskvu i Sankt Peterburg. Pored nespornih ekonomskih koristi od takve „privilegovanosti“, jasna je bila i politička pozadina te odluke, u skladu s opštim tokom našeg nesvrstavanja u antiruski t(ab)or.

LET IZNAD KUKAVIČJEG GNEZDA Cena za to je bila, pored standardnih pritisaka da se „Er Srbija“ „solidariše“ s drugim avio-kompanijama, niska dojava o podmetnutim bombama u našim avionima koji su leteli za Rusiju. Srećom, sve su bile lažne, ali su posledice bile stvarne; poljuljano poverenje potencijalnih putnika u sigurnost ove avio-linije, smanjivanje intenziteta letova i sve ostalo što je išlo na štetu naše nacionalne avio-kompanije i uopšteno naše države. Kulminacija je došla 6. aprila, kada je, prema navodima predsednika Vučića, ruska vazdušna kontrola obavestila Beograd da je jedan NATO borbeni avion pratio let aviona „Er Srbije“ u ruskom vazdušnom prostoru, nedaleko od ruske granice s Letonijom.
Čak i da izuzmemo tvrdnje da je namera bila da ruski PVO sistemi obore naš avion gađajući zapravo NATO letelicu, poruka je bila jasna: „Imamo vas na radaru, pazite šta radite.“ Ove aktivnosti su samo pandan onoga što se iz diplomatskih krugova Zapada već mesecima „savetuje“ Srbiji, a što se može sublimirati u poslednjoj izjavi šefa diplomatije EU Žozepa Borelja da Srbija mora da ubrza usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU i uvede sankcije Rusiji. Mora, inače…

SVI PUTEVI VODE U VARŠAVU S lažnim pretnjama bombama i stvarnim pritiscima i ucenama nije se stalo. Tako je glavna tema u domaćim medijima prošle nedelje bilo veliko povećanje anonimnih dojava o postavljenim bombama širom Srbije, mahom u školama. Sve i da se radi samo o proizvodu nečije dokonosti i viška slobodnog vremena, teško je odvojiti ovaj slučaj od opšteg trenda pritisaka i ucena kojima smo izloženi, te opšteg hibridnog rata koji se vodi protiv nas, naročito pojačanim intenzitetom od kako je počeo sukob između Rusije i Ukrajine. Indikativno je što su ovaj put na meti deca, i to ne treba tumačiti odvojeno od Vučićeve izjave: „Da pribegnemo promeni politike Srbije može samo uz pištolj na čelu, i to ne meni, nego našoj deci.“

Uz to treba dodati i podatak da je 13. aprila policija u Čačku uhapsila dvojicu poljskih državljana za koje se sumnja da su špijuni i koji su se „vrzmali“ u okolini fabrike oružja „Sloboda“, koja proizvodi punjenja, mine i granate, što se trenutno svuda u svetu troši u enormnim količinama.

Poljska je inače glavni evropski snabdevač oružja Ukrajini, gde je završavalo i naše oružje koje smo im prodavali, a oni potom isporučivali Kijevu. Postoje i ozbiljne indicije da su iz Varšave dolazili mejlovi upozorenja „Er Srbiji“ o podmetnutim bombama. Ako se utvrdi da su oni krivi i za lažne dojave o bombama u školama, to bi moglo imati detonirajući efekat na odnose dve države koji su u poslednje vreme na silaznoj putanji. Pri tome, naravno, Varšavu ne treba posmatrati kao naručioca već samo izvršioca radova na terenu. Za razgovor s nalogodavcima adrese su London, Brisel i Vašington.