ЛАЖНЕ ДОЈАВЕ И СТВАРНИ ПРИТИСЦИ

Ко је крив за све већу експанзију („експлозију“) дојава о подметнутим бомбама широм Србије, које су, Богу хвала, биле лажне? Ко жели да се плашимо и зашто?

Од када је руска војска ушла у Украјину 24. фебруара текуће године Београд је био и остао једино место одакле се могло директно летети за Москву и Санкт Петербург. Поред неспорних економских користи од такве „привилегованости“, јасна је била и политичка позадина те одлуке, у складу с општим током нашег несврставања у антируски т(аб)ор.

ЛЕТ ИЗНАД КУКАВИЧЈЕГ ГНЕЗДА Цена за то је била, поред стандардних притисака да се „Ер Србија“ „солидарише“ с другим авио-компанијама, ниска дојава о подметнутим бомбама у нашим авионима који су летели за Русију. Срећом, све су биле лажне, али су последице биле стварне; пољуљано поверење потенцијалних путника у сигурност ове авио-линије, смањивање интензитета летова и све остало што је ишло на штету наше националне авио-компаније и уопштено наше државе. Кулминација је дошла 6. априла, када је, према наводима председника Вучића, руска ваздушна контрола обавестила Београд да је један НАТО борбени авион пратио лет авиона „Ер Србије“ у руском ваздушном простору, недалеко од руске границе с Летонијом.
Чак и да изузмемо тврдње да је намера била да руски ПВО системи оборе наш авион гађајући заправо НАТО летелицу, порука је била јасна: „Имамо вас на радару, пазите шта радите.“ Ове активности су само пандан онога што се из дипломатских кругова Запада већ месецима „саветује“ Србији, а што се може сублимирати у последњој изјави шефа дипломатије ЕУ Жозепа Бореља да Србија мора да убрза усклађивање са спољном и безбедносном политиком ЕУ и уведе санкције Русији. Мора, иначе…

СВИ ПУТЕВИ ВОДЕ У ВАРШАВУ С лажним претњама бомбама и стварним притисцима и уценама није се стало. Тако је главна тема у домаћим медијима прошле недеље било велико повећање анонимних дојава о постављеним бомбама широм Србије, махом у школама. Све и да се ради само о производу нечије доконости и вишка слободног времена, тешко је одвојити овај случај од општег тренда притисака и уцена којима смо изложени, те општег хибридног рата који се води против нас, нарочито појачаним интензитетом од како је почео сукоб између Русије и Украјине. Индикативно је што су овај пут на мети деца, и то не треба тумачити одвојено од Вучићеве изјаве: „Да прибегнемо промени политике Србије може само уз пиштољ на челу, и то не мени, него нашој деци.“

Уз то треба додати и податак да је 13. априла полиција у Чачку ухапсила двојицу пољских држављана за које се сумња да су шпијуни и који су се „врзмали“ у околини фабрике оружја „Слобода“, која производи пуњења, мине и гранате, што се тренутно свуда у свету троши у енормним количинама.

Пољска је иначе главни европски снабдевач оружја Украјини, где је завршавало и наше оружје које смо им продавали, а они потом испоручивали Кијеву. Постоје и озбиљне индиције да су из Варшаве долазили мејлови упозорења „Ер Србији“ о подметнутим бомбама. Ако се утврди да су они криви и за лажне дојаве о бомбама у школама, то би могло имати детонирајући ефекат на односе две државе који су у последње време на силазној путањи. При томе, наравно, Варшаву не треба посматрати као наручиоца већ само извршиоца радова на терену. За разговор с налогодавцима адресе су Лондон, Брисел и Вашингтон.